Košarkaši Oklahome sačuvali su prednost (2:0) u prvoj rundi plej-ofa protiv Memfisa, a i drugi meč su rešili u svoju korist izuzetno ubedljivo. Prvi meč Oklahome i Memfisa završen je rezultatom 131:80, dok je u drugom bilo 118:99 za najbolji tim Zapadne konferencije u ligaškom delu takmičenja. Tokom ovih mečeva ponovo se pričalo o MVP nagradi za Šeja Gildžes-Aleksandera.
Iako je jasno da je tokom ligaškog dela sezone bio ubedljivo najbolji pojedinac Oklahome, prvi mečevi plej-ofa su pokazali da tim može bez njega. Jasno je, mečevi doigravanja ne ulaze u statistiku kada se bira najkorisniji igrač lige, ali ne mogu baš u potpunosti da se zatvore oči - Oklahoma je izuzetno moćan tim kada Šej nije na parketu i pobeđivala bi i bez njega u timu!
Kakve brojke beleži Šej Gildžes-Aleksander?
Tokom prvog meča Oklahoma je "oduvala" Memfis, pa je najbolji pojedinac ekipe proveo na terenu tek 23 minuta. Jasno je da takav luksuz imaju samo zvezde izuzetno jakih timova - primera radi, Denver Nagetsi bi se potpuno raspali kada bi Jokić polovinu meča proveo na klupi. Šej Gildžes-Aleksander je na prvom meču postigao 15 poena, uz pet asistencija, tri skoka i dve blokade.
Šutirao je 3/6 za dva poena, 1/7 za tri poena i 6/7 sa linije slobodnih bacanja - što mu je sada već zaštitni znak u NBA ligi. Na tom meču procenat šuta iz igre (4/13) bio mu je tek 30,8 odsto, što je daleko manje nego u ligaškom delu sezone, ali i u plej-ofu prethodnih godina.
Drugi meč Oklahome i Memfisa malo je popravio poenterski učinak i procente šuta Kanađanina, ali se sada pojavio drugi problem. Šej Gildžes-Aleksader je odigrao 38 minuta na tom meču, postigao 27 poena, imao osam skokova, pet asistencija, dve ukradene lopte i čak 29 pokušaja iz igre!
Na drugom meču plej-of serije Šej Gildžes Aleksander šutirao je 7/19 za dva poena, odnosno 3/10 za tri poena, uz svih pet pogodaka sa linije penala. Favorit za MVP nagradu promašio je čak 19 šuteva iz igre u meču koji je njegova ekipa dobila sa gotovo 20 poena razlike i bez ikakve rezultatske neizvesnosti.
Da li će Šej Gildžes-Aleksander biti MVP?
Po svemu sudeći, hoće! Sada je već veliki broj onih koji smatraju da kanadski bek zaslužuje da osvoji priznanje. O tome su nedavno govorili NBA košarkaši poput Džejmsa Hardena, košarkaški analitičari poput Kendrika Perkinsa ili čak novinari koji skavodnevno prate dešavanja u najjačoj košarkaškoj ligi na svetu.
Novinarka Rejčel Nikols otkrila je stav NBA zvezda. "Kratko sam popričala sa Džejmsom Hardenom ovog jutra, pre nego što su Klipersi krenuli u Denver. Pitala sam ga ko je najbolji igrač. On je rekao 'Nije dilema, Jokić je najbolji igrač'. Ali, čak i on je rekao da svi igrači žele da vide kako Šej osvaja MVP nagradu, zbog sezone koju je imao i ostvarenih pobeda. Mislim da je za njih to veći faktor nego za ljude sa strane koji gledaju samo statistiku, statistiku i statistiku. Naravno da je Jokić najbolji igrač", ispričala je Rejčel Nikols.
Pored Nikole Jokića i Šeja Gildžes-Aleksandera u užem krugu kandidata za MVP nagradu je i Janis Adetokunbo, ali se grčkom košarkašu ne daju velike šanse. Takođe, Nikola Jokić kandidovan je i za nagradu "Klač igrač sezone", odnosno košarkaš koji je najbolji u prelomnim trenucima mečeva.
Kako uporediti Jokića i Gildžes-Aleksandera?
Tokom prva dva meča serije Denver Nagetsa i Los Anđeles Klipersa Nikola Jokić odigrao je 46 i 43 minuta, pošto je jasno da tim iz Kolorada mnogo pati kada on nije na terenu. Postigao je 29 i 26 poena, imao devet i 11 skokova, odnosno 12 i 10 asistencija, dok je na obe utakmice ukrao po tri lopte.
Najzanimljivija razlika je kod procenta šuta na ova dva meča. Iako je na njima Nikola Jokić slabiji nego u ligaškom delu szeone, daleko je bolji od Kanađanina koji mu je najveći rival. Jokić je na prve dve utakmice protiv Los Anđeles Klipersa šutirao 20/40 iz igre (tačno 50 odsto), odnosno 5/12 za tri poena što je 41,7 odsto, a Gildžes-Aleksader je na mečevima protiv Memfisa imao učinak 14/42 iz igre (33,3 odsto) i 4/17 za tri poena što je tek 23,5 odsto.
Šta su Jokićevi aduti u MVP trci?
Prvi plej-of mečevi pokazali su da je Oklahoma daleko bolji tim od Denvera, da Jokić može poenterski da nadmaši Gildžes-Aleksandera, a da će se Kanađanin ili odmoriti ili ispucavati uz veoma loše procente. Oni ko su prethodnih nedelja i meseci zagovarali ideju da Šej dobije MVP nagradu pozivali su se na njegovu sposobnost da postiže mnogo poena, ali i na poziciju koju je Oklahoma osvojila u Zapadnoj konferenciji. Sada vidimo da su oba argumenta "klimava".
Lako je biti prvi na Zapadu ako tvoja ekipa i bez tebe razbija rivale, odnosno lako je biti poenterski uspešan ako imaš luksuz da na dva meča promašiš skoro 30 šuteva bez ikakvih posledica. Kod Nikole Jokića situacija je potpuno drugačija - srpski košarkaš morao je da brine o svakoj lopti, skoku, asistenciji ili šutu ka košu protivnika, jer bez njega Denver ne funkcioniše.
U takvim okolnostima Jokić je odigrao istorijsku sezonu i postao tek treći košarkaš sa tripl-dabl prosekom kroz čitav ligaški deo. Pre njega to su uradili samo bekovi Oskar Robertson i Rasel Vestbruk, pa se može reći da srpski košarkaš menja istoriju košarke sa pozicije centra. Po svemu viđenom, nagrada za najbolju ofanzivnu sezonu u istoriji lige trebalo bi da bude MVP nagrada, a onda dolazimo do poslednjeg argumenta Jokićevih kritičara - dosadilo im je da on bude najbolji i da četvrti put u poslednjih pet sezona osvoji priznanje.
Bonus video:
