Poznati srpski košarkaš Dragan Labović preminuo je u Prokuplju, u 39. godini. Ostaće upamćen kao jedan od najvećih srpskih talenata u ovom veku, krilni centar koji je mogao mnogo, ali koji nije ostvario veliku karijeru kakva mu je bila predviđana.
Zašto? Razloga je sigurno mnogo, pa i onih najtežih, zdravsvenih, jer je pre nekoliko godina završio i na psihijatrijskom lečenju.
"U životu moraš da imaš savetnika, nekoga ko će ti pokazati put, neko ko je već išao tim putem. Moji roditelji nisu išli tim putem. Kakav sport, menadžeri, obeštećenja, o čemu se tu radi? Uz to, promenila se priča o menadžerima, nekad je jedan menadžer bio dobar, posle se pojavio drugi, razumeš me", rekao je on pre samo dva meseca u velikoj životnoj ispovesti u podkastu "Jao Mile".
Veliki problemi, poput javnog vređanja seleketora Dušana Dude Ivkovića, pojavljivali su se još od početka njegove karijere, provedene u Grčkoj, Nemačkoj, Poljskoj, Rumuniji, Makedoniji, Turskoj, Finskoj... Na njenom završetku, krajem prošle decenije, oni su kulminirali.
"Mnogo je bitno da u tom periodu imaš uz sebe porodicu i prijatelje. U mom slučaju prijatelji nisu igrali veliku ulogu, jer sam bio u takvom periodu da nisam mogao da gledam nikoga ispred sebe. Znaš koliko sam voleo da se družim, a došao sam u fazu samo da odmaram, spavam, ne pomeram se. Nisam ni jeo. Izašao sam iz bolnice sa 110 kilograma".
"Ako si agresivan, oni te vežu"
Otvoreno, pa i kroz osmeh, govorio je o svom lečenju u bolnici.
- "Kako je? Imaš prvo prijemno odeljenje", nasmejao se Labović.
- "Kako izgleda, imaš traku za trčanje, benč, naručuješ hranu", šalio se na svoj račun.
Ozbiljnijim tonom je nastavio ispovest.
"Ako si agresivan, oni te vežu. Zapravo, pravilo je da te odmah vežu. Prvo to urade, pa procene, ako si agresivan vežu te do ujutru, pa ako nisi puste te posle sat vremena. Posle prijemnog se određuje na koje ćeš odeljenje da ideš. Bio sam na 'F' odeljenju, to je najgore. Bilo je tu oko 50-60 ljudi, sobe levo-desno, po desetorica u sobi. Jedina pozitivna stvar je što mogu da ti dođu svakog dana u posetu, možeš da vidiš nekoga. Tako je bilo 30 dana, po zakonu. Posle toga oporavak je trajao do pre godinu dana. Izbegavao sam i društva, događaje ili kako se sada kaže 'ivente', sve, tako sam se osećao".
Nakon lečenja i izlečenja, Labović je maštao da napravi košarkaški klub, ali nije stigao da ostvari tu ambiciju.
Ko je bio Dragan Labović?
Srbija je shvatila koliki je Labovićev talenat kada je 2005. godine postao MVP Eurobasketa za igrače do 18 godina u Beogradu. Srbija i Crna Gora tada su postali šampioni Evrope, a ekipu su predvodili i ostali srpski talenti, poput Miloša Teodosića i Milenka Tepića. Oni su potom "dogurali" do medalja sa "A" reprezentacijom, osvajali Evroligu, dok je Labovićev put bio mnogo, mnogo teži.
U dresu FMP-a bio je 2009. najbolji strelac ABA lige, najbolji igrač Kupa Radivoja Koraća 2007, dvostruki osvajač tog turnira sa "panterima", ali u inostranstvu nije uspeo da ostvari tako uspešnu karijeru, dostojnu svog košarkaškog dara.
Igrao je za Frankfurt Skajlajnerse, Krasnaja Krila, Nižnji Novgorod, Košalin, Alijagu, Al-Rijad, Asesoft iz Ploeštija, Istanbul BB, Nokiju, Karpoš Sokole, da bi na kraju 2019. u Nokiji i završio karijeru. Ispostavilo se da je to bio početak njegovih velikih zdravstvenih problema, pre svega psihičkih, zbog kojih je završio u bolnici.
Bonus video: Dragan Labović u podkastu "Jao Mile"
· Reaguj
