Na današnji dan, pre dve godine, regionalna košarka ostala je bez jednog od najtalentovanijih momaka u svojoj generaciji. Nakon duge i teške borbe protiv tumora preminuo je Ivan Ćorović (25), bivši kapiten Zvezdinih juniora i dvostruki učesnik finalnog meča Evrolige u mlađima kategorijama.
Lider talentovane generacije Crvene zvezde preminuo je nakon veoma teške borbe za životu koju je vodio, a tokom koje su doktori morali da mu amputiraju nogu. Zapravo, najveći problem bila je pogrešna dijagnoza, nakon koje je momak iz Niškića čak osam meseci aktivno igrao košarku, umesto da leči veliki zdravstveni problem.
Svi su u tom trenutku mislili da je u pitanju hematom, a i sam Ivan nije mogao da primeti da se radi o tumoru. Tek nekoliko meseci kasnije, na snimcima je primetio da se teško kreće, što je upalilo alarme - nažalost, talentovani kapiten Crvene zvezde, a kasnije student Mašinskog fakulteta, nije pobedio u životnoj borbi.
Kako je Ivan otkrio bolest?
Doktori nisu mogli odmah da znaju kakav zdravstveni problem ima Ivan Ćorović, u tom trenutku jedan od najtalentovanijih juniora Crvene zvezde. On je u mlađim kategorijama crveno-belih bio kapiten igračima poput Boriše Simanića i Alekse Radanova, a u svojoj poslednjoj sezoni je čak osam meseci igrao sa tumorom - i to je bio najveći problem.
"Sve je počelo u februaru 2017. godine. Prvo se pojavio tup bol u kolenu, kao da sam dobio neki udarac. Dijagnoze su bile razne... U martu sam uradio magnetnu rezonancu i rekli su mi da je hematom. Ja sam nastavio da igram i treniram, tad sam iz prvog tima FMP prekomandovan u juniorski tim Zvezde. Sećam se poslednje utakmice u crveno-belom dresu. Vezao sam 11 poena u trećoj četvrtini, napravili smo razliku i pobedili u finalu juniorskog prvenstva. Dva dana posle toga sam otišao na pripreme reprezentacije Crne Gore. Igrali smo Evropsko prvenstvo na Kritu i obezbedili opstanak u diviziji. To se desilo na pretposlednjoj utakmici, koju smo 57 sekundi pre kraja gubili osam razlike. Uspeli smo da stignemo i u produžetku dobijemo. Došao sam kući posle EP i uzeo taj meč da pogledam na TV. Tek tu primećujem da loše trčim...", prisećao se Ćorović za portal "24sedam".
Uzoran momak, dečko za čiji je uspeh navijao ceo njegov rodni grad, susreo se sa najvećim problemom u životu. Teška bolest bila je izuzetno težak rival i Ivan je morao na hemoterapije kako bi pobedio. "Bio sam momak za primer, dobro mi je išla i škola, najviše sam trenirao i dogurao sam čak do kapitena juniorskog tima Zvezde", započeo je Ćorović za "Vijesti" i nastavio: "Govorili su da je hematom, nije moglo da se utvrdi. Najveći problem je bio što sam ja igrao sa tim osam meseci. Osvojio sam juniorsko prvenstvo Srbije i kad je trebalo da počnu pripreme za novu sezonu, za neki moj možda da kažem i bum, otkrio sam problem koji me je pratio i počela je borba za život", otkriva tešku priču.
Kako se Ivan Ćorović lečio od tumora?
"Primio sam pet hemioterapija. Posle toga sam imao operaciju pa još devet zaštitnih hemioterapija. To je trajalo godinu dana i posle je još godinu sve bilo u redu. Upisao sam fakultet u Nikšiću, želeo da učim za trenera, ali nije mi se svidelo. Razmišljao sam šta ću dalje i odlučio da upišem Mašinski", rekao je Ivan, koji je nastavio da se bori za život. Na narednim kontrolama pokazalo se da situacija nije dobra...
Jedino rešenje bila je amputacija noge. "U februaru sam otišao na kontrolu i video da se tumor vratio i da je porastao desetak centimetara. Jedino rešenje bila je amputacija noge iz kuka. Bio je to logičan sled događaja. Bio sam spreman, pripreman na to u podsvesti od početka lečenja. Mogu sad da kažem da sam amputaciju savršeno podneo, kao da se ništa nije desilo. Sigurno da je lakše meni što sam na ovaj način izgubio nogu, nego nekome kome se to desilo iznenada, odjednom u nekoj saobraćajnoj nesreći ili slično. On tada ne može da bude spreman, a ja sam bio svestan da je to sledeći korak i da je pitanje vremena. Da sam znao da ću se ovako osećati, odlučio bi se i ranije za takav potez. Doktori su pokušali da spasu nogu, ali nisu uspeli. Spasili su mi život, to je najbitnije", prisećao se Ivan, kojem je kao neispunjena želja ostalo da pred punom halom u Nikšiću odigra košarkaški meč.
Bonus video:
