Sa Svetislavom Pešićem je pokorio Evropu, a sa Bošom Tanjevićem je imao odnos kao ni sa kim drugim. Sa Dejanom Bodirogom je veliki prijatelj, a većeg rivala od Zorana Savića nije imao.
Rođen je u Kranju, otac Žarko mu je rođen u Trstu, a na kraju je umesto dresa našeg tima obukao dres Italije i postao legenda. U pitanju je nravno legendarni Gregor Fučka, osvajač Eurobasketa 1999. godine.
Sjajni krilni centar bioje neobična pojava. Na početku karijere je na svojih 215 centimetara visine imao samo 80 kilograma, a počeo je u Ljubljani. Posle samo dve sezone videlo se kakav je potencijal i dobio je poziv selekcije Jugoslavije. A onda je sve otišlo dođavola...
“Jugoslovenska košarka je bila na vrhunskom nivou , čak sam u početku želeo da igram za Jugoslaviju jer je bila jača od Italije. Jugoslavija je uvek bila na vrhu. Imao sam san da igram za tu reprezentaciju, ali baš te godine kada sam trebao da učestvujem na turniru u Manhajmu, nisam mogao da idem. Imao sam problema sa leđima. To je bilo razočaranje i nesreća, ali mi je omogućilo da budem izabran za Italiju", ispričao je jednom prilikom Fučka.
Boša ga odveo u Trst i ubedio
On je 1990. godine prešao u Trst, a kako je počeo raspad Jugoslavije Italijani su to isoristili. Imali su i keca u rukavu, u vidu Bogdana Tanjevića. Fučka ne samo da je ostao punih 12 godina u italijanskoj košarci nastupajući za Trst, Olimpiju i Fortitudo, već je postao i lider reprezentacije.
"Samo jedan nastup za Jugoslaviju bio bi dovoljan da se udaljim od italijanske reprezentacije. Kasnije me Bogdan Tanjević ubedio da predstavljam Italiju. U Trst kod Tanjevića sam došao sa 17 godina i ubrzo sam počeo da igram za mladu reprezentaciju Italije sa kojom sam osvojio Evropsko prvenstvo”, rekao je Fučka.
Odmah uzeo zlato i udario na Jugoslaviju
Već 1990. godine na U18 prvenstvu Evrope u Holandiji doneo je prvo i jedino zlato ikada Italijanima. U finalu su savladali Sovjetski Savez 92:79, a on je nagovestio da će biti najsvetlija tačka italijanske košarke u narednoj deceniji. Za seniorsku reorezentaciju 1995. godine i odmah je udario na Jugoslaviju. U grupnoj fazi je izgubio 87:74, a bio je jedini od Italijana koji je pružao otpor. Dao je 19 poena uz 10 skokova.
Sale ga razbio, ali je uzeo zlato
Na Eurobasketu 1997. godine konačno je došao do medalje pošto je sa Italijom bio drugi. Opet je igrao protiv Jugoslavije u grupi i ovoga puta pobedio, mada je sada u njegovom timu bio legendarni Karlton Majers.
Iz druge runde su Italijani izapšli kao prvi, a ponovo su se našli u finalu. MVP takmičenja Saša Đorđević je uz Dejana Bodirogu i Željka Rebraču bio u idealnoj petorci a Italija je postigla jedva 49 poena u fnalu. Fučka - 12 za 34 minuta.
Osvetu je dočekao 1999. na Eurobasketu gde je njegova Italija savladala Jugoslaviju u polufinalu 71:62, a Fučka je bio najbolji u tom meču sa 17 poena i 5 skokova. Ovoga puta je on bio MVP, u idealnoj petorci su se našli Andrea Menegin i Karlton Majers, a tu je bio i Dejan Bodiroga.
Sa Bodigorom prijatelj, sa Savićev najveći rival
Sa Svetislavom Pešićem kao trenerom i Dejanom Bodirogom osvojio je Evroligu sa Barselonom 2003. godine. U finalu su dobili Beneton 76:65, a upravo su Bodiroga i Fučka bili glavni. Srpski igrač je postigao 20 poena uz 8 sklokova, a Fučka je uz 17 poena dodao 6 skokova. Sa druge strane stajali su Trajan Lengdon, Tajus Edni, Horhe Karbahosa, Denis Markonato, Krešimir Lončar, Manučar Markoišvili i na klupi Etore Mesina.
“Postojala je ogromna tenzija u tim mečevima. U sezoni 1997/98, jedna od najzapaženijih scena u duelima protiv Virtusa bila je tuča koja se dogodila na kraju prvog meča četvrtfinala Evrolige. Sve je počelo kada sam bacio loptu ka Saviću, sa kojim sam već imao sukob u finalu Evropskog prvenstva. Tada je prišao i Alessandro Abio i situacija se zakomplikovala i posle su se desila i isključenja. Da ne zaboravim da sam tada sa Abiom bio saigrač u reprezentaciji Italije, a on takođe i živi u Bolonji pa se ponekad i sretnemo Sada Savić i ja imamo dobar odnos. Za mene se rat završava na terenu, na kraju meča pružimo ruke i možemo da idemo zajedno na ručak. Košarka je takva” , prisetio se Fučka duela sa Zoranom Savićem tokom igračke karijere u Italiji.
"Kari je na mene ostavio dubok trag"
Iako je naravno Boša Tanjević kao trener i selektor najviše vremena radio sa gorostasnim Slovencem kao poseban uticaj uvek je pominjao Svetislava Pešića 215 centimetara visoki centar.
"Boša Tanjević je bio prvi koji mi je dao mogućnost da igram u prvoj petorci. Verovao je u mene. Sada je vrlo teško da tako mladi igrači dobiju takvu šansu. Tu je, naravno, i Svetislav Pešić sa kojim sam u dresu Barselone 2003. osvojio Evroligu. Ostavio je dubok trag na mene i jedan je od najboljih trenera u mojoj karijeri", naveo je Fućka.
Na kraju je u dresu Italije dao 1.889 poena, što ga je uvelu u 10 najboljih strelaca u istoriji reprezentacije. A jedna povreda ga je sprečila da zapravo nosi dres Jugoslavije.
(MONDO, N.L.)
BONUS VIDEO:
