Kao i većina vodećih evropskih trenera, Željko Obradović je u periodu između dve sezone čest gost na seminarima širom kontinenta.

Ovog vikenda je prvo boravio u Barseloni, a zatim u nedelju došao u svoj Beograd, da održi završno predavanje na desetom po redu seminaru "Basketball Clinic Belgrade".

Njegova tema bio je "Pik end rol napad" i neke varijante tog napada lepo su obrađene u pokaznim vežbama sa juniorima beogradskih klubova.

Međutim, Željko se nije slepo držao "pik end rol" tematike, već je svoj termin iskoristio da ponudi trenerima i drugim slušaocima nešto širi pogled na "filozofiju igre u napadu", kako ju je sam definisao.

Počeo je podatkom do kojeg je došao njegov dugogodišnji pomoćnik u stručnom štabu Panatinaikosa, Dimitris Itudis, da su "zeleni" prošle sezone imali 51 postavljenu akciju.

"Od toga je šest poziva bilo za napad protiv zone. Imali smo tri poziva koja smo koristili bez obzira na vrstu odbrane koju protivnik želi da igra. Kod izvođenja auta sa strane imali smo deset specifičnih poziva, isto toliko kod auta ispod koša... Naravno, kod tolikog broja napada, nemoguće je da se svi baziraju na 'pik end rolu'", osvrnuo se na uvreženo mišljenje po kojem je Panatinaikos ekipa čiji se napad dominantno oslanja na "pik" igru.

Obradović je pričao o principima igre pod košem ("možete da spustite dole koga god hoćete, nije bitno da li je to plejmejker ili centar, nego da li taj igrač može da odigra jedan na jedan i da li će odbrana na njega da reaguje udvajanjem"), o "pik end rolu" (sa strane pod 45 stepeni, ili na "kapici"), ali i o tzv. "izolacijama" za jednog igrača.

Nekada je majstor takve igre bio Dejan Bodiroga, a danas...

"Dule Vujošević je na jednom seminaru pričao koliko se to izgubilo u košarci. Koliko više nema igrača sposobnih da probiju prednju liniju i odigraju jedan na jedan. Ako gledate utakmice Evrolige, možete i sami da vidite koliko su izolacije postale retke".

Obradović je dodao da on u Panatinaikosu ne beži ni od takvih akcija i da igračima za koje veruje da imaju taj kvalitet, daje mogućnost da ga upotrebe.

"Naravno, ne verujem da izolacija, bilo gde na terenu da se dešava, znači da ostala četvorica igrača treba da stoje kao spomenici i da se ne pomeraju. To u mojoj filozofiji ne postoji. Tražim da se igrači uvek kreću i ponavljam im jednu istu stvar - kakav god blok da napraviš - to je dobar blok, gde god da se krećeš bez lopte - to je dobro kretanje".

"Jedine dve stvari o kojima u tom procesu moramo da vodimo računa su tajming i prostor između igrača. Igrači ne smeju da stoje jedan pored drugog i ne smeju da smetaju jedan drugom. Ne smeš da dozvoliš protivniku da dobro rotira i da pravi igrača viška u odbrani".

Osmostruki osvajač Evrolige osvrnuo se na predavanje Svetislava Pešića, koji je podvukao važnost brzog vraćanja u fazu odbrane, kako se ne bi došlo u situaciju da protivnik u ranom napadu ima igrača više.

"Kari kaže 'želim da igramo odbranu pet na pet, jer onda imamo veliku šansu da je odigramo dobro'. Ja bih rekao da sa svojim igračima pokušavam i više od toga - hoću da se branim pet na četiri! Hoću da nateram moja dva visoka igrača, jer takvi najčešće imaju problem sa trčanjem nazad, da oni iskoriste eventualnu sporost protivničkih centara i da u toj situaciji imamo pet na četiri. Naravno da se isto može primeniti i u fazi napada".

Kao, uostalom, u svakoj prilici, Željko nije propustio da kaže kako su igrači i njihovi kvaliteti uvek važniji od trenerovih taktičkih šema.

"Najvažnije za napad je koliko su igrači sposobni da sprovedu u delo vaše zahteve. Moram da ponovim da ja imam izuzetno kvalitetne igrače i da je to ključni razlog što sam toliko uspešan trener".

Bitan činilac je i kontinuitet u radu sa Dijamantidisom, Batistom, Carcarisom, Fotsisom...

"Neke od njih imam devet godina, neke po osam ili sedam. Kada je tako, onda je saradnja među igračima mnogo lakša. Dovoljan je samo pogled na terenu da bi se razumeli, bilo u napadu - gde se to radi sa znatno manje napora - bilo u odbrani, gde komunikacija mora da bude na znatno višem nivou".

"Ako ste sa igračima prvi put, morate da primenjujete celu filozofiju ispočetka, da pravite odnose i sve ono što je neophodno da bi jedna ekipa funkcionisala", rekao je Obradović.

Akcije koje je predstavio iz prošlosezonske "sveske" svog tima počinjale su "pik end rolom", ali su sadržale i elemente unutrašnje igre, kao i šut za tri poena.

Uz pomoć talentovanih klinaca (koji su na njegove zahteve reagovali dosta bolje nego na zahteve Ivkovića i Vujoševića dan ranije), Željko je do sitnih detalja objašnjavao kako se razvija napad u zavisnosti od kretnji protivnikove odbrane i na koje načine je moguće uvek doći do pozicije za postizanje koša kakvu on želi.

Stalno je povlačio paralele sa situacijama kroz koje prolaze igrači "zelenih", objašnjavao vrline i mane Dijamantidisa, Kalatesa, Fotsisa, Marića... zatim, kako se biraju kretnje u zavisnosti od toga ko je na terenu, kako na određene varijante "pik end rola" reaguju ekipe Etorea Mesine, a kako ekipe Duška Ivanovića.

Prisutni u Šumicama sigurno su u glavama "vrteli film" sa mečeva Panatinaikosa, jer je trofejni trener sve objašnjavao krajnje "plastično".

"Pik end rol igrač mora da ima šut za tri poena, mora da zna da probije i posle probijanja mora da zna da 'čita' odbranu, što je verovatno najvažnije od svega. Ako vaš igrač nema nabrojane kvalitete, onda vam ni taj napad neće vredeti ništa".

Obradović se na kraju zahvalio na pažnji, od organizatora klinike dobio je priznanje za ostvareno u protekloj sezoni - osvojio Evroligu i prvenstvo Grčke - a od slušalaca buran aplauz, uz čije zvuke je otišao u svlačionicu.

Kao posle utakmice!

(I. B. - MONDO)