Ako se ne varam, Litvanca sam prvi put video uživo na Evrobasketu u Turskoj pre tačno 10 godina.

Njihovi navijači, grmalji žućkastih brkova, stari oko 40-45 godina, drali su se i grohotom smejali sopstvenim šalama, tako da je odzvanjao ceo Abdi Ipekči. Nije bilo teško primetiti da su pod ozbiljnim dejstvom alkohola.

I dan-danas pamtim te face i ono monotono: "LJE-TU-VA, LJE-TU-VA". Mada je Litvanija ispala još u Ankari, u nekom baražu za četvrtfinale koji se igrao po tadašnjem sistemu takmičenja, oni su došli u Istanbul i pevali svoje pesme u pauzama utakmica drugih reprezentacija.

Deceniju kasnije, u Šauleju, shvatam da je konzumiranje alkohola i opijanje kod Litvanaca deo folklora, mada ne mogu da grešim dušu, pa da kažem da toga nema i u mnogim drugim zemljama ovog severnijeg dela Evrope.

Prve ili druge večeri, kada sam uhvatio bus od dvorane do stana, dvojica od, recimo, sedam putnika unutra, bili su očigledno pijani.

Uopšte nije neobična pojava da na stanici gradskog prevoza u centru grada vidite srednjoškolca u sakou i sa kravatom, kako se usred bela dana "osvežava" pivom iz plastične flaše, kao da je u pitanju sokić ili "Akva viva".

Veliki zbun doživeo sam u četvrtak, kada sam pre utakmice sa Letonijom svratio u jedan tržni centar, pa ušao u hipermarket. Na gondolama na kojima su smeštene limenke piva nije bilo istaknutih cena. Neko vreme sam kružio okolo, gledao levo-desno ima li piva još negde, dok mi konačno nije zapalo za oko obaveštenje, napisano na litvanskom i engleskom jeziku.

"Dragi potrošači, želeli bismo da vas informišemo da je po članu tom i tom, stav taj i taj, litvanskog zakona o kontroli alkohola ZABRANJENO PRODAVATI ALKOHOLNA PIĆA na dan 1. septembra".

?!?

Obratio sam se za objašnjenje devojci po imenu Viktorija.

"Danas počinje školska godina i u Litvaniji se tog dana ne prodaje alkohol. Mislim da je tako i u još nekim zemljama".

"Misliš, ne mogu da ga kupe đaci, maloletna lica, studenti?"

"Ne, ne mogu ni odrasli".

"Ni turisti?"

"Niko".

Dooooobro.

"A, kako sam onda malopre na ulici video momka koji pije pivo?"

"Pa, verovatno ga je kupio juče", reče Viktorija.

Dakle, uzalud zabrana, uzalud žuto-crvena traka sa natpisom "STOP", kojom su bila obmotana odeljenja sa alkoholnim pićima u hipermarketu. Pretpostavljam da ni vlasti nisu verovale da tog dana baš niko u zemlji neće konzumirati alkohol, već da je uvođenje tog "praznika" simboličan čin, kojim žele da pošalju poruku, posebno mladima.

Međutim, ljudi vole da piju i hoće da piju. I tačka.

Desetak sati kasnije, kada su bile gotovo sve utakmice i otkucano sve što je trebalo, izašao sam iz Šaulej arene, radostan što ću po prijatnom, svežem vazduhu da protegnem noge do stana, udaljenog oko kilometar.

Na inače pustoj ulici naiđoh na dva momka i jednu devojku, stare 20 i koju godinu. Momci pripiti, ali veseli, devojka "strejt". Jedan od momaka u ruci drži - pogađate - plastičnu flašu piva, više popijenu, nego što je ostalo da se popije.

Vide da sam stranac, pitaju me "ju spik ingliš" i nude da se i ja poslužim.

"Ne, hvala", rekoh.

"Jedem Bounty, a i umoran sam prilično... Nego, videh da je danas ceo dan bilo zabranjeno da se prodaje alkohol. Otkud vama to pivo?"

Momak je lagano zavrnuo rukav i pokazao mi na sat. Bilo je 00.25.

(izveštač MONDA iz Litvanije Ivan Bogunović)