Svako ko je jednom otišao u neki mainstream disko klub, ili je malo redovniji slušalac radija, čuo je i zna za megahit sa kraja 70-ih "Love is in the air".

Ovih dana u Viljnusu komotno može da se zapeva "Ball is in the air", jer je košarka u vazduhu i figurativno i bukvalno.

Bandere u glavnoj pešačkoj ulici Gedimino - koja nije potpuno zatvorena za saobraćaj - okićene su velikim košarkaškim obručima, obruči su povezani električnim kablovima (da bi noću sijali), a otprilike na polovini svakog kabla, iznad ulice, stoje košarkaške lopte.

Lopte se mogu videti svuda okolo, po ulicama ima navijača iz raznih zemalja, a na LCD ekranima vrte se snimci mečeva prve faze Evrobasketa. Konkretno, u jednom kafiću Srbija - Francuska, utakmica koja će se i dugo posle ovog EP emitovati po raznim "nostalgija" sportskim kanalima.

Kao administrativni centar Litvanije i otprilike pet puta veći grad od Šauleja, Viljnus je za mesto u kojem smo prethodno boravili "izmislio" lepotu, naročito njegov centar, sa svojim uskim ulicama, brojnim parkićima i pjacetama.

Ne bih da budem shvaćen kao truli materijalista, ali ako se već nalaziš u urbanoj sredini, mnogo ti je ugodnije kad taj grad ima lepu arhitekturu, kad njime šetaju lepo odeveni ljudi, ulicama prolaze dobri auti itd. Pretpostavljam da ima i onih koji to doživljavaju drugačije i to je potpuno OK.

Uostalom, naš domaćin u Šauleju, dobri Ourimas, u startu je rekao: "Videćete, biće vam mnogo bolje u Viljnusu. Kaunas već nije nešto". Sledeće nedelje ćemo i to proveriti.

Ono što je zajedničko Šauleju i Viljnusu jeste veliki broj bina na kojima se tokom celog dana odvijaju koncerti. U Šauleju se pored Evropskog prvenstva slavilo i 775 godina od osnivanja grada, dok je u Viljnusu jedini povod za veselje - košarka.

Smenjuju se izvođači, ima tu roka, popa, elektronike, laganog drum'n'bassa... Jedan kolega glasno se zapitao: "Da mi je znati odakle im toliko bendova?!" Pitanje mu je skroz na mestu, a odgovor ne znam.

Nije zapostavljena ni institucija svirke na trotoaru, pa je tako dedica sa zelenom kapom "Lietuva" ovog prepodneva privukao pažnju obradom Bitlsa "Yesterday" na svojoj fruli/melodici...

Šetajući Gediminom, dok sam žmirkanjem štitio oči od sunca, a nozdrve mi golicao onaj otužni miris iz "Mekdonaldsovih" restorana, kakav se često može osetiti na beogradskoj Slaviji, za oko mi je zapao mali lokal okićen prospektima i flajerima, po kojima sam zaključio da se tu verovatno pika neki loto ili sportska prognoza.

"Osećaj za filing" starog kladioničara nije me prevario. To je zaista bila kladionica, ali ne kao kod nas, gde su objekti te vrste osmišljeni tako da zavisnici od kocke i buljenja u teletekst mogu u njima da gluvare po ceo dan.

Da parafraziram antologijski slogan iz marketing kampanje "Megatrenda", ova ovde je u fazonu "popuni tiket i pali". Lokal je dva sa metar i po, nema stolica, samo pult i lista sa parovima.

Kada zavirite u aktuelnu listu, vidite da Litvanci svoju reprezentaciju smatraju blagim favoritom u meču sa Srbijom. Kvota na pobedu domaćina je 1.83, na Srbiju 2.05, dok je hendikep "plus dva" za Dudine "orlove".

Izraziti favorit za osvajanje zlatne medalje je Španija (kvota 1.65), za kojom slede Litvanija i Francuska sa identičnom kvotom 7.5. Četvrta na listi je Srbija (10), peta Rusija (14), šesta Grčka (18), pa onda Turska, Slovenija i Nemačka sa po 34. Bo Mekejleb i Makedonci procenjeni su na 1:81, kvota Gruzije je 151, a najslabije se kotira Finska - 501.

Šta još da napišem...

Da, imao sam i jedan susret sa starim poznanikom, novinarom podgoričkih "Vijesti" Aleksandrom Vučkovićem.

Vučka znam desetak godina i veoma ga cenim u svakom smislu. Normalno, čovek se prilikom akreditovanja za EP prijavio i za završnicu takmičenja, očekujući da će se tamo naći reprezentacija Crne Gore, predvođena Kukom i Pekovićem.

Pošto je tim Dejana Radonjića odigrao očajno i završio sa "fenjerom" grupe u Alitusu u rukama, Vučko je u Viljnus došao prvenstveno kao "prijatelj košarke i sporta u celini", pa tek onda kao izveštač.

"Ima nas petnaestak", odgovorih mu na pitanje koliko srpskih novinara boravi u glavnom gradu Litvanije.

"Nas je dvojica... A i to je mnogo", uzvratio je on!

Simens arena, u kojoj će se igrati sve utakmice druge faze, nalazi se na severnoj periferiji grada. U blizini su dva šoping mola - "Ozas" i "Akropolis", ovog drugog ima i u Šauleju, a naš novi domaćin Antanas otkrio nam je da "Akropolis" postoji u još dva litvanska grada.

"Do pre sedam godina (i ulaska u Evropsku uniju) u Litvaniji nije bilo ničega sličnog. Onda su došli i sagradili četiri komada istovremeno".

Antanas je savetovao da do dvorane idemo mini-busevima, jer su mnogo brži od standardnih autobusa i trolejbusa, koji saobraćaju ulicama Viljnusa. Ulazak u takve busiće najčešće funkcioniše po principu mahanja vozaču sa stanice, inače on cepa dalje, ako istovremeno niko od putnika nije pokazao nameru da izađe napolje.

Karta za jednu vožnju košta tri litasa (oko 80 dinara), što je otprilike u nivou beogradskih prevoznika sličnog tipa, možda malo jeftinije.

Bitna razlika je u komforu, s obzirom na to da u ovim viljnuskim mini-busevima otpadaju bubrezi na svakoj iole ozbiljnijoj neravnini. Mislim da se nisam vozio u "tvrđem" vozilu još od popularnih "dajceva" i "stodesetki", koji su nekada bili zaštitni znakovi naše vojske...

Pošto su opisi tragičnog smeštaja u Šauleju i fotografija jedrenjaka na kupatilskim pločicama mnogima bile omiljeni deo mog prvog bloga, red je da se osvrnem i na stan u kojem trenutno boravimo.

Ukratko, reč je o čistom i lepo sređenom potkrovlju, u jednom ušuškanom dvorištu blizu centra grada. Ništa luksuzno, ali ne bi se bunili ni mnogo veći "fenseri" od nas. Fotki nema, jer ovog puta nemamo čemu da se smejemo (od muke) ni mi, a ne biste imali ni vi.

Pozdrav i napred Srbija!

(izveštač MONDA iz Litvanije Ivan Bogunović)