Počinjem da pišem ovaj tekst neposredno posle pobede Francuske nad Litvanijom. Plavci su stvarno impresivni u dosadašnjem toku turnira. Nije impresivan samo rezultat, već i način akoji su pobedili domaćina šampionata. Njihovi navijači imaju čemu da se nadaju!

Kontrolisali su ritam i veći deo meča. Usporili su utakmicu već posle prvog brzog napada Litvanaca.Igralo se onako kako su oni želeli usporivši napad Litvanije koji je pre dva dana izgledao fantastično u nezaboravnoj utakmici protiv Srbije. Čak i kada su malo izgubili kompas, uspeli su da povrate vođstvo sa neverovatnom mirnoćom i samopouzdanjem. Mentalna snaga! To je ono što im je toliko puta nedostajalo prethodnih godina. Sada je imaju.

Pored toga, Francuzi igraju strašnu odbranu, ali nisu baš bili brilijantni sa druge strane terena. Bio im je potreban nadahnut igrač, pošto to nije bio Parker, niti Noa ili Batum. Uvek sam verovao da velike timove čine igrači koji iz drugog plana mogu da odluče utakmicu. Večeras je to bio Nando De Colo. Bek Valensije je igrao fantastično.Preuzimao je odgovornost kada je trebalo i vodio tim do pobede. On je bio dar sa neba za Francusku. T

Vincent Kole radi sjajno sa ovom grupom igrača. Očigledno je da je prošlost ona igra Francuske bez reda, smisla i timskog duha uz oslanjanje na individualne – fizičke kvalitete pojedinaca. Francuska je neporažena, ali ipak, uzimajući u obzir svcene iz prošlosti, da sam navijač Francuske, bio bih sa obe noge na zemlji. Iskreno, nisam neki fan Francuske, iako sam tamo i živeo neko vreme.Ali moram da priznam da ovaj tim volim jer rade neke stvari na terenu zbog kojih se voli košarka. Možda nisu spektakularni kao Španija ili lepršavi kao Srbija, ali voi momci igraju jako dobru košarku!

Zato bi nedeljna utakmica između Španije i Francuske trebalo da bude odlična. Možda i neće tako biti, jer nisam siguran kako će Španci ući u ovaj meč. Videli smo, kada uđu fokusirani u meč sa čvrstom odbranom, nema tima koji može da im se približi.

Zanimljivo je da je trener Furije Serđo Skariolo pred meč sa Srbijom naznačio “da jedva čeka taj duel”.
Bilo je očigledno da Španija želi nešto više od revanša na sportskom planu. On je čak rekao da im se nisu svidele u Turskoj neke reakcije Srba , za vreme i posle utakmice. Da parafraziram “ Uradili su neke ružne stvari koje su nas jako zabolele, ali neću reći šta su radili”.

Iskreno, nemam pojma o čemu je govorio. I ne zanima me. Na ovaj način se širi lista argumenata zbog kojih ustvari nisam fan ovog španskog tima.

U svakom slučaju, da se vratim utakmici – Skariolo je praktično rekao da će u utakmicu sa Srbijom ući “ratnički , kao uništivači”. I to su i uradili. Poslali su poruku ponovo, ali me zato ne bi čudilo da odigraju očajno protiv Francuza, pošto nema neke poruke koju treba da pošalju...

Sve u svemu, najvažnija utakmica u nedelju je Srbija – Turska. Nadam se pobedi Srbije. Ne želim da ovaj tim prerano napusti takmičenje i ne izbori vizu za London ni u kom slučaju. Moram da priznam da me i plaši ta utakmica zbog navijača, pošto ovde u Španiji neki hoće čak da smene Skariola...pa ne znam kako će kod vas proći Duda ako izgube.

Što se mene tiče, duboko verujem u Ivkovića i Miloša!