Kada počnete da čitate Kirilenkovu statistiku sa meča protiv Srbije, u prvoj rubrici stoji šut iz igre - 3/6. Naizgled običan učinak, u rangu Krstićevih i Kešeljevih 2/5. Kosta Perović je bio efektivniji sa svojih 3/4...

Ali, da vidimo šta ima posle toga. Slobodna bacanja 8/9, šest ofanzivnih i pet defanzivnih skokova - ukupno 11, mhm... Pa šest asistencija, dve izgubljene lopte, četiri ukradene i dve blokade. Poena: 14.

Ono što statistika ne pokazuje su momenti u kojima je dugogodišnji NBA as pravio štetu našoj selekciji.

Pomenimo asistenciju Fridzonu pri rezultatu 50:48, "bananu" Savanoviću sa strane pomoći, na kraju treće četvrtine, posle koje je Šved poentirao iz kontre, pa se u poslednjih 10 minuta ušlo sa 54:48, umesto sa 52:50.

Setimo se iznuđenog faula pri šutu za tri poena na kraju napada (rezultat bio 54:50), setimo se šest poena u četvrtoj četvrtini posle ofanzivnih skokova - neke je dao iz igre, neke iz slobodnih bacanja - dok smo još imali realnu šansu da napravimo preokret.

Jednostavno, nismo imali igrača/igrače koji bi atleticizmom, energijom i osećajem za igru mogli da pariraju "divljem konju", kako ga je posle utakmice nazvao selektor Dejvid Blat.

"Andrej liči na divnog, divljeg konja. Najbolji je kada luta okolo i slobodno trči. Mi tražimo od njega da igra u okviru sistema, ali on daje najveći doprinos kada radi ono što mu kažu njegovo srce i njegovi instinkti. Ja mogu samo da mu smetam svojim savetima", izjavio je Blat.

"Srećna okolnost je što on nije sebičan igrač, nego igra za tim. Bog je tu na mojoj strani".

I zaista, da li je moguće ostvariti veći uticaj na utakmicu i na konačan rezultat (77:67 za Rusiju), od onog koji je u četvrtak uveče ostvario Kirilenko, uputivši samo šest šuteva iz igre?

Da smo uspeli bar donekle da zauzdamo "divljeg konja", možda bismo i pobedili, uprkos dobro znanim hendikepima i uprkos igri koja generalno nije bila na nivou četvrtfinala prvenstva Evrope.

(izveštač MONDA iz Litvanije Ivan Bogunović, foto: Beta/AP)