Evropa, region, a posebno Srbija se oprašta od Duška Vujoševića. Veliki broj talenata koje je legendarni trener iznedrio menjali su košarku, a jedan od njih, posebno važan za Partizan bio je Vlado Šćepanović. Odnos kakav je imao sa najtrofejnijim trenerom u istoriji Partizana, najbolje opisuje anegdota koje se prisetio u razgovoru za Mocart sport.
Partizan je pobedio u dramatičnoj završnici, četvrte utakmice, finala protiv Hemofarma. Baš tad nastala je fotografija za koju Šćepanović tvrdi da obeležava njegov odnos sa Vujoševićem - igrač i trener u zagrljaju koji govori više od hiljadu reči. "Sećam se tog detalja, kada sam dao koš za titulu. To je bila izuzetno teška godina za mene. Operisao sam diskus herniju, imao sam šest meseci oporavka i bilo je jako teško vratiti se na teren. Ipak, uspeo sam da se vratim, odigram sezonu do kraja i postignem taj odlučujući koš. Posle tog koša, Dule je tada u jednim novinama rekao nešto u smislu: 'Sve mu se vratilo, jer je zaslužio i verovao sam u njega'. To su stvari koje se pamte zauvek", ispričao je Šćepanović.
"Lično, mogu da kažem da sam sa njim uvek imao jedan veoma specifičan odnos, još iz vremena kada sam bio igrač, pa kasnije i kada sam ušao u trenerske vode. Dolazimo iz sličnog podneblja, imamo sličan mentalitet, pomalo teški, kočoperni, ponosni, ali uz ogromno međusobno poštovanje. On prema meni kao trener prema igraču, a ja prema njemu kao prema velikom treneru. Za mene je ogromna privilegija što sam ga upoznao i što me je život doveo u situaciju da nam se putevi ukrste, košarkaški i ljudski. To prijateljstvo koje je nastalo kroz odnos trener–igrač ostalo je do njegovog poslednjeg dana."
"Jedini ti možeš ovo da dobiješ"
Duško Vujošević je bio jedinstven. Jednostavno, pored takvog trenera mogao se očekivati samo jedinstven odnos. E, baš takav je imao Šćepanović sa legendom Partizana.
"Taj specifičan odnos proizilazio je iz tog našeg zajedničkog mentaliteta, tog crnogorskog podneblja iz kog potičemo. Ponos, tvrdoglavost, jaka ličnost, ponekad i više nego što treba. Zbog toga smo često na treninzima i utakmicama ulazili u rasprave, isključivo košarkaške prirode. Ja sam imao svoje mišljenje, on svoje. Sećam se jedne situacije, kada sam se iznervirao na terenu na jednog saigrača, tražio sam izmenu i rekao mu: 'Vadi ga iz igre, izgubićemo utakmicu zbog njega'. On traži izmenu i izvadi mene", kroz osmeh je ispričao Šćepanović.
"Sedim na klupi, a on mi kaže da ne mogu tako da se ponašam. Nije prošlo ni dvadeset sekundi, okrene se i kaže: 'Ajde, ulazi nazad, idiote, jedini ti možeš ovo da dobiješ'. Takav je bio naš odnos, pun poverenja. Znao je sa mnom na čemu je, znao je da ponekad reagujem impulsivno, ali i da sam neko ko će na kraju preuzeti odgovornost. To poverenje koje mi je dao bilo je bezrezervno, a ja sam znao da ga vratim", ispričao je Šćepanović kako se seća Duška Vujoševića.
Bonus video:
