Srpska košarkašica Sonja Vasić devojačko Petrović (37) bila je jedna od najboljih igračica na svetu. Osim reprezentativnih uspeha, nizali su se njeni veliki rezultati i u klupskoj karijeri i ostala je upamćena kao evropska šampionka i osvajačica bronzane medalje na Olimpijskim igrama u Riju, sa tri osvojene Evrolige. Sonja je tokom gostovanja u MONDO podkastu "Priča za medalju" govorila o povratku u nacionalni tim i nije krila da odluka nije bila sasvim po njenoj volji. Ipak, uspesi i slava koju je stekla u Srbiji ostavili su najlepše uspomene.
Posle šest godina si se vratila u reprezentaciju, kako je to izgledalo?
"Nisam htela da se vratim, iskreno. Bila sam svesna težine te odluke, a onda i nisam bila sigurna da se uklapam u stil košarke te ekipe i zašto na kraju dana dosta ljudi igra za reprezentaciju, jer mora zbog boljih ugovora. Ja nisam morala", započela je Sonja u MONDO podkastu "Priča za medalju".
"Nositi dres reprezentacije ima najveću težinu i to je nešto što te najviše te radi. Sve drugo, u klubu, je lepo. Ispuni ego, bude satisfakcija, ali te ne radi toliko emotivno. Ovo te radi zaista, ali sam znala da će me koštati mnogo u smislu živaca, emocije, života koji realno imamo samo tokom leta."
"Znala da će mama i sestra biti za to da se vratim. Međutim, od tate sam očekivala, košarkaški gledano, da će reći: 'Ne moraš da se vraćaš.' E, pa rekao je da moram da se vratim, čak nijednog trenutka nije bilo podrške mog gledišta", pojasnila je Sonja Vasić kako je izgledao povratak u nacionalni tim.
"Nisam bila prva izmena, tek neka pretposlednja"
Sonja Vasić je rešila da se posle šest godina vrati u nacionalni tim. Bilo je to 2015, kad su naše Lavice postale šampionske Evrope. U spektakularnom finalu su pobedile Francusku 76:68, ali put do trona nije bio ni naizgled lak. Rad sa Marinom Maljković bio je jednako inspirativan i naporan, a Sonja je otvoreno opisala neke od detalja odmah po povratku u nacionalni tim.
"Vratila sam se, ali nisam igrala svoju poziciju. Igrala sam centra, što u klubu nisam nikad igrala. Ulazila sam sa klupe, što je bio izazov da prihvatim, često nisam bila prva izmena, nego uglavnom kao pretposlednja ili tako nešto. Naravno, vremenom sam shvatila da je to bio ispit, da je to bio način da procene moju reakciju. Osvojila sam Evroligu te godine, u tom trenutku važim za najboljeg evropskog igrača i dolazim da sedim bilo kome..."
"Završi se trening ili posle prijateljskih mečeva smo imale slobodno i onda me moji sačekaju, uđem u kola... i sve po njima. Pa, vi ste krivi, zašto sam se vratila i plačem i izduvam se tako. Sutra se vratim na trening i opet grizi i zapni. Sad kad pogledam na taj period, ne znam odakle sam izvukla da ostanem prisutna u momentu, ali se sve dobro završilo."
"Pojavila sam se tri nedelje pre takmičenja"
Sonja Vasić se poslednja pridružila timu, ali na pomalo neočekivan način. Svega nekoliko igračica je znalo da će se, tad košarkašica u Pragu, biti deo nacionalnog tima. Ne može se pohvaliti najprijatnijem dočeku, ali su stvari brzo postavljene na mesto.
"Pojavila sam se na pripremama, tri nedelje pred Evropsko prvenstvo. Ekipe već imaju formirane rostere, pri čemu je čini mi se četiri igračice znalo da uopšte dolazim. To je izgledalo tako što me selektorka (Marina Maljković) vodi na ručak, samo skreće i ništa ne govori, a ja sam se javila. Tu je bilo 18 igračica, svaka se bori za mesto i negde se zna da jedno sada sigurno ide meni."
"Ponašala sam se nesvojstveno meni, bila sam povučena i obazriva, šta pričam i koliko radim, ne toliko možda na terenu i u svlačionici vezano za košarku, ali sve drugo - da. Bilo je mnogo situacija kad sam mislila da treba da se okrenem i samo odem, ali eto. Moram da priznam da sam većinu tih devojaka znala i sa nekim od njih imala dobre odnose. Bilo je jako puno ljudi kojima je bilo drago što sam došla. To je bila i moja prva saradnja sa tadašnjom selektorkom Maljković i jeste bilo izazova i stvari koje u tom trenutku nisam baš na prvu mogla da progutam", opisala je Sonja Vasić.
Bonus video:
