Nikola Đurišić je jedan od igrača od kog se dosta očekuje u novoj sezoni Crvene zvezde. Ozbiljno se priprema za ono što sledi, pa tako trenira sa svojim prijateljom i NBA asom Nikolom Jovićem, a tu je i Kodi Miler Mekintajer. Sve kako bi što spremniji ušao u sezonu.
"Jović i ja treniramo as Dragoljubom Avramovićem konstantno, pridružio nam se i Kodi Miler Mekintajer nedavno, tako da igramo jedan na jedan, šutiramo, šalimo se između pauza. Dobro je i uzbudljivo. Jovke mi je najteži rival, dugo se poznajemo, zna sve moje pokrete i moram da izmislim nešto novo da bih dao koš, isto važi i obrnuto. Bez faula, ne vodimo evidenciju ko je dugoročno bolji, već samo gledamo rezultat i ko je napravio bolji potez na tom treningu", kaže Đurišić za "Meridian sport".
Svestan je i Nikola da mora mnogo više da radi sada i da se dokaže.
"Morao sam da se posvetim treningu maksimalno. Poslednje dve godine u Americi sam imao toliko povreda i pehova, malo šta mi je polazilo za rukom. Moram da žrtvujem leto da bih nadogradio sve što sam izgubio. Da se spremim za sezonu i smanjim mogućnosti za nove probleme."
"Zašto bi mi bilo žao?"
Tvrdi Đurišić da nema nikakvih nedoumica kada je u pitanju epizoda koju je imao u NBA ligi.
"Imam 22 godine, zašto bi mi bilo žao? Bio sam tamo. Da li nisam uspeo zbog povreda, mene ili nečeg trećeg, to ne znam. Možda mi jednostavno nije bilo suđeno, možda nekad kasnije. Bože moj, šta je tu je. Ne mogu da se žalim. Igraću u Evroligi, kod kuće, pred najboljim navijačima, gde ćeš bolje."
Dok se mučio sa brojnim povredama i pitao se zašto je to baš njega strefilo, podršku mu je pružio Bogdan Bogdanović.
"Značilo mi je što je Bogdan bio u Atlanti. Dosta vremena smo provodili zajedno, prespavao sam kod njega nekoliko puta. Pričali smo o povredama, životu, pričao mi je na čemu je on morao da radi više, šta manje u mojim godinama. Davao mi je super savete koje sam prisvojio, legendarni je igrač i jedan od mojih idola. Pomogao mi je u svakom smislu. Najviše mi je pomogao oko hrane, sećam se kad sam došao kod njega kući prvi put, pitao me jesam li gladan, ja rekao da jesam, mislio sam da će da naruči neke burgere, krilca ili tako nešto, on izvadi veliku salatu sa malo piletine. Pojeo sam zbog njega iako nisam ljubitelj salate, na silu. Ali, sada sam promenio način ishrane i dosta pazim šta jedem."
Ispričao je i jednu zanimljivu priču sa početka ove godine.
"Tokom Ol-star pauze smo svi bili u Los Anđelesu i družili se u Bogdanovoj kući. Jokić, Tristan Vukčević, Jović, Karlo Matković, došao je i Bobi Marjanović. Druženje, naš humor, to vam tamo najviše treba, jer sa strancima ne možete da se šalite na isti način. Bobi, Jovke, Bogdan, oni su glavni za atmosferu, Jokić se ubaci i nešto genijalno odvali s vremena na vreme, plakali smo od smeha."
"Roditelji plakali od sreće zbog Zvezde"
Pamti Đurišić dobro momenat kada je potpisao ugovor sa Crvenom zvezdom. To je obradovalo sve, posebno njegove roditelje i majku Vesnu Čitaković Đurišić, našu bivšu odbojkašicu.
"San se ostvario. Sa Zvezdom sam bio u kontaktu i pre odlaska u Ameriku, dok sam imao sjajnu sezonu u Megi. Bio sam na vezi sa predsednikom Drčelićem, održavali smo kontakt, tako da je Zvezda uvek bila opcija. Želeo sam da se oprobam u Americi, otišao sam, video i vratio se. Želeo sam da budem kod kuće, nisam bio na dobrom mestu posle dve godine u Americi, posebno kada je psiha u pitanju. Ne zbog košarke ili života tamo, nego sam posle poslednje povrede znao da ću da se vratim, odlučio sam zbog psihe. Postao sam asocijalan tamo, nisam sebe mogao da prepoznam, hteo sam da budem blizu porodice i prijatelja. Kada sam potpisao za Zvezdu roditelji su plakali od sreće, bio sam i ja presrećan, jedva sam sakrio emocije. Nisam očekivao da će odjek da bude toliki, jer je bilo na polovini sezone, ekipi nije išlo idealno, ali sam dobio neverovatan broj poruka i poziva."
Objasnio je i zašto je baš izabrao broj 23.
"Izabrao sam zbog datuma rođenja, 23. februara. Da ne bude da je zbog Majkla Džordana kog obožavam. Pitali su me koji broj hoću, tražio sam 21, ali je bio kod Bolomboja, onda 11 zbog majke, ali je taj nosio Karter, sedmicu ne nosim zbog malera, pa sam izabrao 23."
Šta očekuje u novoj sezoni?
Pričao je Đurišić više i o predstojećoj sezoni.
"Mislim da je Zvezda uradila odličan posao u prelaznom roku. Sa trenerom Navarom se nisam video, poslao mi je poruku, komunicirali smo tako. Bio sam na kratkom odmoru kada je on bio u Beogradu. Što se moje minutaže tiče, naravno da razmišljam o tome, svako želi da igra što više. Ali, ja na to gledam kroz tim, što bolje ekipa izgleda, to ćeš ti bolje da izgledaš. Ako na jednoj utakmici za 20 minuta dam 15 poena, pa mi ne ide sledeću, neću biti smoren, već ću da navijam za saigrača da on ubaci 20 i da pobedimo. Krajnji cilj svih nas je uspeh na svim frontovima, ali za to mora mnogo toga da se poklopi i da se izbegnu povrede."
Spomenuo je i novog sportskog direktora Miloša Teodosića.
"Mnogo mi je lepo što se vratio u svoj klub. Nedavno je uoči mečeva reprezentacije u Pioniru došao, dok sam se spremao i dao mi nekoliko košarkaških saveta. Pričamo o raznim temama, ne samo o sportskim. Žao mi je što nisam sa njim igrao u istom timu, igrao sam protiv njega kad sam bio u Megi. Što se Zvezde i pritiska tiče, naravno da je veći nego na drugim mestima, ali kad 20.000 ljudi peva uglas i gura vas, kako da ne ostavim sve što imam na terenu i da se ne bacim za svaku loptu? Možda me napad ne ide, ali će odbrana uvek da bude na nivou. Najvažnije mi je da sebe mogu u oči da pogledam", zaključio je Đurišić.
Vaše mišljenje nam je važno - ostavite nam komentar, nije potrebna registracija!
(Meridiansport/MONDO)
BONUS VIDEO:
· Reaguj