- Nikola Jokić kaže da bi voleo da ga deca pamte kao prisutnog i požrtvovanog roditelja, a ne kao košarkaša.
- Istakao je da želi da im prenese normalnost i vrednosti koje je poneo iz Srbije, iako priznaje da je to teško.
- Posebno je zahvalan svojim roditeljima na žrtvi i pomoći tokom karijere
Najveći srpski i svetski košarkaš Nikola Jokić (31) pričao je iskreno o svojoj porodici i kao malo puta do sada otkrio kako sebe vidi kako oca.
U razgovoru sa Miletom Ilićem u podkastu "Jao Mile", kapiten reprezentacije i lider Denver Nagetsa govorio je o svojim ambicijama u ulozi roditelja i o tome kako misli da će ga deca, Ognjena (2021) i Ignjat (2024) pamtiti iz igračkih dana.
"Sad kad sam igrao za reprezentaciju, porodica je otišla na more, imamo kumu u Crnoj Gori i bili su na brodu. I kuma pita Ognjenu 'Hoćemo li i tatu da zovemo dogodine?', a Ognjena kaže 'Ali tata moj ne voli brod'. Već vide i osete ko šta voli i ko je šta. Mislim da ne obraćaju previše pažnje na košarku. Vole da dođu na utakmice jer je tamo maskota, Roki, a Ognjena to voli. Voli ambijent, ali kao košarkaša mislim da me neće ni zapamtiti. A, kako će pričati drugarima? Voleo bih da kažu da sam ih vodio svuda, u igraonice, na igrališta, imamo tamo neki spust za sanke, idemo i tamo, pa bih voleo da pamte da sam ih vodio svuda, kao i mene što su moji roditelji vodili", rekao je Jokić.
Jokić hoće "normalnost" za decu, svestan da je teško
Šta bi preneo na svoju decu od onoga što su ga roditelji naučili?
"Možda neku normalnost, ali teško će to... Evo, imamo bazen, njima je bazen normalnost. Njima je dobar auto normalnost, oni i ne znaju za drugo. Tata je vozio 'Stojadina', nekad nismo imali auto. Možda je ta normalnost neka koju bih voleo da bude oko njih i da razmišljaju normalno"
Kako usklađuju te vrednosti koje su stekli u Srbiji naspram američkih?
"Dobro pitanje. Imamo i sreću da je i brat tamo, i on ima decu, pa imamo petoro dece na okupu. Jako ih je puno koji pričaju naš jezik, pa je nemoguće da im oduzmemo to što oni tamo imaju, ali pokušaćemo da im naš mentalitet i vrednosti 'utuvimo' u glavu. Mislim da će to biti dobro. Čim dođu ovde mislim da je njima jako lepo i dok god se budemo vraćali za Sombor, biće i oni dobri"
Nikola majci i ocu nikad neće zaboraviti
Drago je bilo Jokiću da priča i o žrtvi koju je njegova porodica podnela da on uspe.
"Počinje to od mame i tate. Imali smo neke kasne treninge, u 22, 23 sata, pa završavamo kasno, tata me čeka... Njihovo vreme, žrtvovanje, novac u to vreme kada nismo imali za patike. Čak i kada sam odlazio u Vojvodinu, pa dođu mama i tada, budu dva-tri dana da mi pomognu i sve slobodno vreme su meni davali i pomagali mi. Bio sam razmažen, treće dete, i dan-danas volim da dođu mama i tata kod mene, i ja idem svaki dan kad mogu kod njih, i dan-danas mama dolazi u Ameriku da mi pravi griz... Sad tek vidim šta su uradili za mene i što ću ja, ako da Bog, uraditi za svoju decu", emotivno je dodao Jokić.
Vaše mišljenje nam je važno - ostavite nam komentar, nije potrebna registracija.
Bonus video:
