Milan Mačvan: "Izgubio sam 300.000 evra i naučio lekciju"

Kako se karijera sportiste približi kraju, tako on počne da razmišlja šta dalje. Nekadašnji košarkaš Partizana i reprezentativac Srbije Milan Mačvan danas je uspešan biznismen čije proizvode možete da kupite u gotovo svakoj prodavnici u Srbiji, ali na njegovom putu kroz poslovni svet nije sve bilo lako i jednostavno - bilo je tu čak i gubitaka od oko 300.000 evra koji su poslužili kao dobra lekcija.

Šta radi Milan Mačvan?

Pre nekoliko godina, Milan Mačvan je sa velikim ambicijama govorio o poljoprivrednoj proizvodnji njegove kompanije, stacionirane u Mačvi. Nekoliko vrsta voća, veliki planovi u ratarstvu, ogromna prostranstva koja treba obrađivati... Imao je ogromne planove.

"Nismo mi u jutrima kao Vojvođani, Sremci, kod nas je u hektarima. To je sad već firma, nije poljoprivredno gazdinstvo. Radimo negde 200 hektara, možda malo jače. Preko 110 hektara je ratarstvo, ostalo je pod voćem. Negde 40 hektara lešnika, 20 hektara kruške, hektar trešnje i sedam hektara maline. S tom malinom smo verovatno najveći proizvođači konzumne maline u Srbiji. Takođe, za krušku i lešnik bih se usudio da kažem da smo tu negde. Nije to još toliko rasprostranjeno", ispričao je Mačvan.

Pre nekoliko meseci, Mačvan je priznao da je jedna njegova velika investicija potpuno propala! Nije ostvario ono što je želeo u ratarstvu, pa je nakon dve godine i ogromnih gubitaka potpuno prebacio fokus na proizvodnju voća. 

"Uh, što se tiče same proizvodnje najgluplja greška bila je kupovina velike parcele, jedne od 128 hektara. Platili smo je ozbiljno, to je bila nekad poljoprivredna zadruga. Posle bukvalno dve godine ratarske proizvodnje prodali smo je i izašli iz ratarstva. Posle te dve godine izašli smo sa minusom od jedno 250-300 hiljada evra. Marfijev zakon... Loši klimatski uslovi, nepoznavanje tržišta kulture i imali smo fiks ideju da iz tog ratarstva uđemo u energetiku i proizvodnju bio gasa. Onda smo ušli u jedan raskorak...", rekao je Mačvan nekoliko godina kasnije u podkastu "Biznis priče", kada je otkrio šta danas radi.

Situacija je danas potpuno drugačija nego pre nekoliko godina. Mačvan je prepoznao čega bi trebalo da se drži i u koje poslove ne bi trebalo da se "zaleti", pa je proizvodnja drugačije koncipirana. Bavi se voćem, stalno ulaže u njegovu proizvodnju i trudi se da kvalitet bude na najvišem nivou - umesto da se bavi sa mnogo sitnijih grana poljoprivrede.

"Tada je to bilo nešto manje od 20 hektara. Sada, posle nekih šest godina od kako smo pravno lice, to je 85 hektara. Postoji taj rast, stalno ulažemo u proizvodnju. Nismo se bavili otkupom jer je teško kontrolisati proizvodnju drugih. Fokusirani smo na širenje naše proizvodnje, da iz toga crpimo kvalitet i mislim da to ide jako dobro", rekao je Mačvan.

Otkud Mačvan u poljoprivredi?

Porodica Milana Mačvana počela je da se bavi poljoprivrednom proizvodnjom još dok je on aktivno igrao košarku, ali je tada to bilo u značajno manjem obimu. Postepeno se čitava familija približavala selu, dok nisu napravili ozbiljnu imperiju od svog biznisa. 

"Mi smo sa prvim plantažama lešnika krenuli još davno i tu je bila podloga da se širimo u tom pravcu. Kupovali smo neku zemlju dok sam igrao. Moj otac je ratni vojni invalid iz Vukovara, njemu nije odgovaralo da bude u Beogradu, on i mama su kupili vikendicu, pa sledeće godine zemlju i onda smo svi završili kao seljaci. Imali smo te plantaže, doneli smo odluku da se širimo i počel ida radimo i druge artikle - a tu mislim na jagodu, malinu, krušku i trešnju - i probili smo se. Pozicionirali smo se kao kompanija koja se bavi uzgojem svežen konzumnog voća, da tako kažemo", ispričao je Mačvan.

Kako se karijera približavala kraju, tako je Milan Mačvan shvatao da će morati nešto da radi kada bude završio sa košarkom. Počeo je da istražuje, čita, sluša i uči, pa je odlučio da se oproba u proizvodnji voća.

"Krenuo sam malo da se edukujem... Moji roditelji su krenuli sa zasadima lešnika 2016. i 2017. godine. Bio je to prirodan sled događaja, da uđem u poljoprivredu. Pročitao sam par knjiga, bio na par zanimljivih konferencija i poslušao par intervjua koje su imali Mišković, Kostić, Marija Desivojević i tako dalje. To me je podstaklo. Nije trebalo da budem prepametan i da izmišljam toplu vodu već da kopiram šta drugi ljudi rade. To je posao kao svaki drugi, oblikuje se i razvija. To je u 2020. godine krenulo kod mene, tako sam završio u poljoprivredi", priča bivši košarkaš.

Na njegovu ulogu da se posveti proizvodnji voća i da veći deo godine provede na selu, uticaj je imala i vera. Razgovori sa sveštenim licima, saveti monaha i njihovi predlozi da u prirodi pronađe mir dobro su mu došli u godinama kada je bio neodlučan.

"Bilo je specifično. Ima gore jedan manastir u koji idem. Otišao sam u karantin, na selo i pošto sam već kupio neku zemlju taj iguman mi kaže 'Imam jedno imanje za tebe. Idi pogledaj'. Ja stvarno odem, vidim, ono ne liči ni na šta. Meni bilo lepo, zavučeno onako, posle Tokija od 20 miliona ljudi i kažem 'To je to. Ovo je raj, nema ljudi, nema ništa'. Dogovorim se sa tim dečkom i onda sam krenuo da kupujem zemlju, ali sam i dalje bio 50-50 da li ću se baviti sa tim", ispričao je Mačvan u podkastu "Biznis priče".

Šta proizvodi Milan Mačvan?

Pre nekoliko godina, Milan Mačvan je želeo da proizvodnju proširi i na ratarstvo, pa da uđe u druge grane, da stvara energiju i na taj način smanjuje troškove u primarnom sektoru, ali... Zaključak je bio da se najbolje snalazi u proizvodnji voća, pa je tome posvećen tokom većeg dela godine.

"Radimo sve po malo. To je poljoprivreda koja ne traje dve nedelje, nije jedna kultura. Ovi investitori koji dolaze iz gradova odrade, ulože u borovnicu ili jabuku i to se završi jako brzo. Mi krećemo berbu već u maju i traje skoro do kraja godine. Razvijamo mrežu kupaca, imali smo i izvoz, svi su oni zadovoljni robom, mi smo zadovoljni uslovima koje smo dobili, prilikom i šansom da kao mlada firma uđemo u maloprodajne lance", rekao je bivši košarkaš.

Kompanija Milana Mačvana danas proizvodi lešnike, kruške, maline, jagode i drugo voće, a njegove proizvode možete pronaći u brojnim prodavnicama širom Srbije. Sarađuje sa najvećim trgovinskim lancima, a deo plodova odlazi i u inostranstvo pošto se kompanija bavi i izvozom.

Zašto baš poljoprivreda?

Nekadašnji reprezentativac Srbije iznenada je završio karijeru - odlučio je da ode u penziju čim je počela pandemija virusa korona, jer je već bio izmučen teškim povredama koje su mu se dogodile neposredno pre toga. Tada je uhvatio sebi u razmišljanju, jer nije imao jasan plan šta želi u životu. Postojala je opcija da ostane u košarci i bio je blizu dogovora sa Partizanom, a onda se sve promenilo.

"Iskreno, nisam imao predstavu šta ću da radim posle košarke. Ja sam bio u Japanu 19/20 i 2020. godine je krenula korona, zaustavljena je sezona. Već u februaru smo završili sezonu. Imao sam negde u glavi da je to moja poslednja sezona posle dve teške povrede u Minhenu. Došlo je neplanski, ali sam ja presekao. Imao sam nejasnu ideju - da ostanem u košarci ili šta dalje. Imao sam razgovore sa Ostojom, načelno smo se dogovorili, ja sam ga posle sat vremena nazvao i rekao da neću biti u Partizanu. Oni su to već objavili, pa nisam mogao odmah da se povučem. Sačekali smo idealan tajming da se povučem sa funkciju koju nikada nisam obavljao", rekao je Mačvan.

Nekadašnji srpski košarkaš svestan je a su brojne njegove kolege probale da se bave poljoprivredom, ali da nema mnogo onih koji su u potpunosti uspeli u tome. Neki se nisu najbolje snašli tokom te "utakmice", neki su imali i otežavajuće okolnosti, a neki nisu dovoljno ozbiljno shvatili biznis u koji ulaze!

"Poljoprivreda je kao i svaki drugi posao, tim moraš da budeš u tome 24 sata i sedam dana u nedelji. Tako cele godine. To nije posao 'Imam pare, uložiću tu'. Neko ti predloži da uložiš u borovnicu, ti staviš 50 hiljada evra i lagano - onda si do kraja života milioner. To je lepo kad ti neko ispriča, hoćeš odmah pet hektara borovnice. Mora da se uđe profesionalno. Moraš da gledaš kao zanimanje, to mora da ti bude način života. Ja sam od aprila, maja po pet dana nedeljno bio u selu, nekad i dve nedelje vezano, kući nisam dolazio. Porodica mi dolazila tamo jer nisam imao vremena. Ne možeš da piješ kafu u Beogradu i dođeš jednom mesečno, kad je sunčano, da obiđeš", rekao je nekadašnji reprezentativac Srbije.

Nakon svega što je prošao u prethodnih par godina, Milan Mačvan je siguran čime će se baviti u budućnosti. Ostaje posvećen lešnicima, koji će i u narednom periodu biti glavna kultura na njegovim njivama. Stablo lešnika može da rađa tokom dugog niza godina, pa će biti prostora i da se posao proširi - i zato nema više eksperimentisanja sa drugim granama poljoprivrede.

"Sve ono što neko drugi uspešno radi, tebi deluje lako. Veliki i uspešni ljudi stvari čine lakim. Kad gledam Đokovića kako igra, ja bih otišao da igram tenis. Zapravo, nemam veze sa tenisom, ali kad on igra deluje jako lako. Bilo je tih grešaka. zaletiš se, polupaš se, bude minus i kažeš 'Preživeo sam, teraj dalje. Naučio si lekciju'. Nije za tebe sve što drugi radi. Kad uhvatiš zlatnu žicu, drži se nje kao pijan plota. Zlatna žica je lešnik, apsolutna je budućnost, otporan na klimatske promene, tržište neverovatno. Cela Srbija ima negde oko 7.000 hektara posađenog lešnika, a ta kompanija za koju mnogo ljudi nije ni čulo sama troši 12.000 hektara. Toliki je deficit. Pozicioniranje Srbije može da bude fenomenalno", rekao je Mačvan. 

Vaše mišljenje nam je važno - ostavite nam komentar, nije potrebna registracija!

Bonus video: