- Marko Jarić je u retkom intervjuu rekao da se Indijanapolisa 2002. ne seća po lepom, već po strahu koji tada nije mogao da objasni.
- Istakao je da danas želi da živi u sadašnjem trenutku, bez vraćanja na prošlost i stare uspehe.
- Govorio je i o ličnoj promeni: od arogancije i sebičnosti do skromnijeg pogleda na uspeh, porodicu i biznis.
Slavni srpski košarkaš Marko Jarić penzionisao se još pre 15 godina i potpuno nestao iz javnosti, tako da retko kada daje intervjue i priseća se svoje karijere, kamoli komentariše aktuelnu situaciju u NBA ligi ili Evroligi. Nažalost, Jarić je odlučio da se povuče i da se više ne eksponira javno, što kako sam kaže, nekada je i voleo, ali je napravio zaokret u životu i okrenuo se skroz drugim stvarima - biznisu i porodici.
U jednom od retkih razgovora, i to za svog novog poslodavca "WestPac Wealth Partners", Jarić je priznao koliko se promenio od igračkih dana kada je bio i arogantan. Sada kaže da shvata koliko je grešio, posebno u dresu reprezentacije.
Prvi put o Indijanapolisu 2002. godine
Marko Jarić je prvi srpski plejmejker koji je bio starter u NBA ligi, a Amerikanci su ga dobro upoznali kada je sa reprezentacijom Jugoslavije 2002. godine osvojio zlato u Indijanapolisu. Prvo su "plavi" bili bolji od SAD, a zatim su u finalu pobedili i Argentinu, uz ključna slobodna bacanja Marka Jarića. Od njih se zaledi kada pomisli i to do sada nije pričao nikada.
"Iskreno, ne volim previše da pričam o košarci, svojoj karijeri i svemu što se dogodilo", kaže sada Marko Jarić kome sada nimalo ne prija kada se povede nostalgična priča, smatrajući da je vreme da se okrenemo budućnosti: "To je prošlost, a ne volim da pričam o prošlosti. Ne mogu da podnesem kada igrači stalno pričaju o tome šta se dogodilo pre 10 ili 20 godina, kako su tada nešto osvojili i slično".
Autor podkasta i kolega ga je ubeđivao da se seća njegovih nastupa u Indijanapolisu, a onda je čuo nešto što nikada pre Jarić nije javno izgovorio: "Ja se ne sećam mojih poteza u Indijanapolisu. Pamtim ih jedino zato što sam se plašio", rekao je Jarić.
"Bio sam prestravljen! Ali ne želim da pričam o tome šta je bilo. Ponosan sam na to što živim u sadašnjem trenutku", naglasio je Jarić ističući da je prestao da igra košarku i da nikoga više ne zanima šta je nekada bilo.
"Pratim i volim košarku, možda malo manje njen poslovni deo, ali ja samu igru obožavam. Oduševljen sam onim što evropski igrači trenutno rade u NBA ligi. Volim da gledam Luku Dončića i Nikolu Jokića. Oni su fenomenalni igrači. I Bogdana Bogdanovića, ja bih voleo da sam igrao sa njima. Pa i Topić... Neverovatno je koliko talenata dolazi iz Srbije i bivše Jugoslavije. Tu je i Zubac iz Hrvatske. Ali hajde da pričamo o njima. Ne želim da govorim o onome što se događalo dok sam ja igrao pre 5, 10 ili više godina", naglasio je Jarić kome je autor podkasta rekao: "Misliš, pre 20 godina?", naravno uz osmeh.
"I u životu se trudim da tako razmišljam. Želim da budem prisutan u sadašnjem trenutku. Više ne želim da sanjarim o budućnosti niti da pričam o prošlosti".
Kako se promenio Marko Jarić?
"Gledaj, u vreme kada sam odrastao, posebno u Srbiji, pokušavaš da radiš ono što naučiš dok si mlad. Tada sam verovao da uspešni ljudi, a posebno sportisti, moraju da imaju određenu dozu arogancije i sebičnosti", rekao je Jarić koji kaže da je na teži način naučio životnu lekciju.
"Kažu, u suprotnom nećeš biti uspešan. To je jednostavno tako, kažu. Niko ti u toj ranoj fazi ne kaže da, iako ti takav pristup donosi uspeh, istovremeno potiskuje sve ostalo i uništava druge aspekte tvog života. To samo vremenom naučiš. Život te nauči tim lekcijama, posebno kada je reč o sportistima. A srećnici su oni koji iz svega toga nešto nauče. Mnogi ljudi nikada ne nauče te lekcije", dodao je slavni srpski košarkaš.
"Zato je izuzetno važno da izađeš iz zone komfora, da učiš i da razumeš sebe. Mene uvek raduje pomisao na to kakva ću osoba postati za godinu, tri ili pet godina. Jer život je upravo to - proces učenja. Putovanje".
Prema njegovim rečima, tokom sazrevanja je shvatio da je uspeh "relativna stvar" i da neko može da bude uspešan u jednoj oblasti života, a potpuno izgubljen u drugoj - i da je većina ljudi, pre svega sportista koje poznaje - upravo takva. Kaže da je netačno da je osnova uspeha novac.
"A onda dođeš do svega toga i zapitaš se: 'Čekaj, čekaj, o čemu svi pričaju?'. I tada počinje taj proces. Iz mog ugla, to podrazumeva da postaneš skromniji, da razumeš ko si, da prepoznaš sopstvene nesigurnosti i shvatiš zašto si se ponašao na određeni način".
"Da li je to bilo zbog straha, trauma iz detinjstva ili nečeg drugog? Važno je da pokušaš sve to da razumeš i da budeš spreman da prihvatiš sebe. Da kažeš: 'Ponašao sam se tako jer nisam znao bolje. Hajde da naučim nešto, da razumem sebe i da prihvatim ono što jesam'. Mislim da je prihvatanje izuzetno važno".
"Svi imamo određenu dozu nesigurnosti. To se posebno odnosi na mlade muškarce koji pokušavaju da budu uspešni i izgrade svoje ime. Takođe, ranije nije bilo toliko mogućnosti da nešto naučiš o tome. Mislim da je poslednjih nekoliko godina, zahvaljujući društvenim mrežama, svest o tim stvarima među muškarcima mnogo veća".
"Ništa ne bih promenio u svom životu"
Još kao klinac Marko Jarić otišao je iz Srbije (odnosno Jugoslavije) i sa nepunih 20 već je igrao u Italiji, a zatim ga je put odveo do SAD: "Pre svega, najvažnije je da uopšte ne znaš ko si. Postaneš profesionalni košarkaš ili sportista u bilo kom drugom sportu, izađeš zatim iz tih lepih studentskih dana, imaš 17 ili 18 godina i odjednom ulaziš u svet u kojem si najbolji, neverovatan, sjajan... Koliko god da si inteligentan i svestan sebe, ti zapravo ne znaš ko si. Moraš da prođeš kroz proces upoznavanja sebe. Dok ne dođeš do tog trenutka, zaista bih ti savetovao da ne donosiš neke lude odluke. Shvati da još ne poznaješ sebe".
"Mislim da je veliki dar kada čovek shvati da nešto ne zna. Pokušaj da razumeš da je sada najvažnije da se usredsrediš na sport kojim se baviš", rekao je Jarić i dodao da je na teži način naučio šta je život.
"Da nisam donosio neke loše odluke, ne bih naučio najvrednije lekcije u životu", naglasio je Jarić i dodao: "Najveće greške i stvari zbog kojih sam se pitao: 'Bože, zašto se ovo meni dešava? Ovo je užasno' - upravo su me one najviše naučile. Zapravo su me pogurale napred i pomogle mi da napredujem".
"Zato danas ništa ne posmatram kao nešto loše. Kada su stvari dobre, odlično, hvala Bogu. A kada su loše, zapitam se koju lekciju treba da naučim iz tog trenutka i nastavim dalje", naglasio je Jarić i zaključio:
"Preuzimam odgovornost za sve u svom životu i ne bih ništa menjao".
Vaše mišljenje nam je važno - ostavite nam komentar, nije potrebna registracija!
BONUS VIDEO:
