Aleksandar Petrović od subote je novi trener košarkaša Zadra. On će na klupi tog kluba naslediti Petra Popovića, koji je podneo ostavku posle poraza od Borika u šampionatu Hrvatske. Iako se poslednjih dana špekulisalo da će Petrović preuzeti ili trenersku ili direktorsku poziciju u Ciboni, ipak se obreo na Jazinama.
"Poslednjih dana se sve odvijalo vrtoglavom brzinom, pa sam se obreo u Zadru. Nadam se da ćemo uspeti odreagovati s obzirom da je ekipa u maloj krizi. Verujem da ćemo uspeti. U svakom slučaju, za mene je to jedno pozitivno iskustvo i iznenadjenje. Pre par dana nisam ni sanjao o ovakvoj mogućnosti, ali taj trenerski nerv u nama uvek živi i nikad se ne zna šta vas čeka", rekao je na početku razgovora za MONDO novi trener Zadra
Očekuje vas borba sa ekipama Budućnosti i Zvezde za ULEB kup.
"U ovom trenutku sigurno je da će igrači pokušati da odreaguju. Zadar je porazom u proteklom kolu od Slovana praktično sebi zatvorio vrata ULEB kupa. Medjutim, dok ima šanse mi ćemo se boriti. Ipak sledeće kolo je u gostima protiv Partizana i u ovom trenutku je teško očekivati trijumf u Beogradu“.
I u prvenstvu Hrvatske biće teško do titule u konkurenciji Cibone.
"Vidite, nije samo u pitanju Cibona. U Hrvatskoj ligi u ovom trenutku imate pet timova sa jakim sastavima. Tu je Borik, Cedevita i ove godine to prvenstvo bi moglo biti veoma zanimljivo“.
Da li ste ikad u karijeru, makar na pet minuta, navijali za Crvenu zvezdu, pre svega na onom meču kada je Zvezda trebalo da dobije Alikante i u slučaju poraza španske ekipe, vi bi postali njihov trener?
"Jeste to je tačno. Ja sam razgovarao sa tadašnjim trenerom Zmagom Sagadinom, medjutim nisam tada imao sreće. Alikante je pobedio".
"Poslednjih dana se sve odvijalo vrtoglavom brzinom, pa sam se obreo u Zadru. Nadam se da ćemo uspeti odreagovati s obzirom da je ekipa u maloj krizi. Verujem da ćemo uspeti. U svakom slučaju, za mene je to jedno pozitivno iskustvo i iznenadjenje. Pre par dana nisam ni sanjao o ovakvoj mogućnosti, ali taj trenerski nerv u nama uvek živi i nikad se ne zna šta vas čeka", rekao je na početku razgovora za MONDO novi trener Zadra
Očekuje vas borba sa ekipama Budućnosti i Zvezde za ULEB kup.
"U ovom trenutku sigurno je da će igrači pokušati da odreaguju. Zadar je porazom u proteklom kolu od Slovana praktično sebi zatvorio vrata ULEB kupa. Medjutim, dok ima šanse mi ćemo se boriti. Ipak sledeće kolo je u gostima protiv Partizana i u ovom trenutku je teško očekivati trijumf u Beogradu“.
I u prvenstvu Hrvatske biće teško do titule u konkurenciji Cibone.
"Vidite, nije samo u pitanju Cibona. U Hrvatskoj ligi u ovom trenutku imate pet timova sa jakim sastavima. Tu je Borik, Cedevita i ove godine to prvenstvo bi moglo biti veoma zanimljivo“.
Da li ste ikad u karijeru, makar na pet minuta, navijali za Crvenu zvezdu, pre svega na onom meču kada je Zvezda trebalo da dobije Alikante i u slučaju poraza španske ekipe, vi bi postali njihov trener?
"Jeste to je tačno. Ja sam razgovarao sa tadašnjim trenerom Zmagom Sagadinom, medjutim nisam tada imao sreće. Alikante je pobedio".
Liga SFRJ bila je jača od Evrolige
Nadimak Aleksandra Petrovića je Aca Trica, što dovoljno govori o karakteristikama njegove igre. Igrao je uspešno na poziciji plejmekera, a poznat je kao jedan od najprgavijih igrača na prostorima bivše Jugoslavije. Naročito su bili poznati njegovi dueli sa bratom, Draženom Petrovićem, dok je ovaj igrao za Šibenku, kao i sa Zvezdinim igračem Zoranom Radovićem. Posle tih duela on i Radović znali su da do kasno u noć da posećuju beogradski ili zagrebačke kafane.
"Moram da priznam da je to bilo tako u čitavoj familiji. Nisam na terenu nikoga poznavao, pa ni Dražena, a dueli sa Zoranom Radovećem bili su legendarni. To je jedan od retkih ljudi sa kim sam ostao dobar prijatelj".
Dolazak Dražena u Cibonu poklopio se i sa najvećim uspesima u istoriji kluba tog kluba. Aleksandar je u Cibonu stigao iz Šibenke 1979 i tu ostao narednih deset godina. Nakon toga odigra je jednu sezonu u Skavoliniju i na kraju karijeru je okončao u timu Novog Zagreba. Sa Cibonom je osvojio dva Kupa šampiona, dva Kupa pobednika kupova, tri prvenstva Jugoslavije i šest nacionalnih Kupova.
"Bila je to jedna sjajna generacija. Tada je bilo teže postati prvak Jugoslavije u konkurenciji Jugoplastike, Zadra, Partizana, Zvezde i Bosne, nego sada prvak Evrope. Imali smo sjajnu ekipu, sjajnog trenera Mirka Novosela i izvanrednog Dražena".
Za reprezentaciju Jugoslavije Petrović je odigrao 117 utakmica i postigao 872 poena. Ima osvojene tri bronzane medalje: sa Olimpijade 1984 u Los Andjelesu, sa Svetskog prvenstva 1986 u Španiji i sa Evropskog prvenstva 1987 u Grčkoj.
"Sve te medalje su mi naravno veoma drage. Ipak, u reprezentaciji nisam imao neku važnu ulogu. Više sam igrao odbranu".
"Moram da priznam da je to bilo tako u čitavoj familiji. Nisam na terenu nikoga poznavao, pa ni Dražena, a dueli sa Zoranom Radovećem bili su legendarni. To je jedan od retkih ljudi sa kim sam ostao dobar prijatelj".
Dolazak Dražena u Cibonu poklopio se i sa najvećim uspesima u istoriji kluba tog kluba. Aleksandar je u Cibonu stigao iz Šibenke 1979 i tu ostao narednih deset godina. Nakon toga odigra je jednu sezonu u Skavoliniju i na kraju karijeru je okončao u timu Novog Zagreba. Sa Cibonom je osvojio dva Kupa šampiona, dva Kupa pobednika kupova, tri prvenstva Jugoslavije i šest nacionalnih Kupova.
"Bila je to jedna sjajna generacija. Tada je bilo teže postati prvak Jugoslavije u konkurenciji Jugoplastike, Zadra, Partizana, Zvezde i Bosne, nego sada prvak Evrope. Imali smo sjajnu ekipu, sjajnog trenera Mirka Novosela i izvanrednog Dražena".
Za reprezentaciju Jugoslavije Petrović je odigrao 117 utakmica i postigao 872 poena. Ima osvojene tri bronzane medalje: sa Olimpijade 1984 u Los Andjelesu, sa Svetskog prvenstva 1986 u Španiji i sa Evropskog prvenstva 1987 u Grčkoj.
"Sve te medalje su mi naravno veoma drage. Ipak, u reprezentaciji nisam imao neku važnu ulogu. Više sam igrao odbranu".
Sin Marko neodoljivo podseća na Dražena
Posle igračke karijere Petrović je krenuo u trenerske vode, najpre je bio pomoćnik Zeljku Pavličeviću na Olimpijadi 1992.godine. Cibonu je vodio u tri navrata, a reprezentaciju dva puta. Ima osvojenu bronzu sa EP 1995.godine. To je poslednja medalja, koji je osvojila Hrvatska reprezentacija.
"Mislim da Hrvatska reprezentacija ima dobar kvalitet. Medjutim, kada dugi niz godina ne osvojite ništa, onda je logično da vam jedno zrno nesreće, koje je bilo na poslednja tri takmičenja u Istanbulu, Švedskoj i Beogradu, da vas to dodatno utuče. Ipak, mislim da imamo kvalitetnog trenera Jasmina Repešu i vrlo kvalitetnu reprezentaciju. Trebalo bi da ponovo pokušamo da dodjemo do dobrog rezultata na prvenstvu u Španiji".
Od stranih ekipa Petrović je vodio španske Kahu San Fernando i Ljeidu, poljski Anvil, a poslednja destinacija bio je italijanski Skafati. Kada nije zaposlen kao trener, radio kao komentator košarkaških utakmica na HRT-u.
"To je uvek na čekanju, ako sam slobodan u datom trenutku, uvek mogu da pomognem kroz komentare da li u štami ili televiziji".
Porodica Petrović je jedna od najboljih košarkaških familija na prostorima Evrope. Poznato je da je jedan od najboljih igrača svih vremena Dražen, Aleksandrov brat. Tradicija se nastavlja. Aleksandrov sin, Marko, koji ima 15 godina je veliki talenat i kažu da mnogo podseća na pokojnog Dražena. Na njemu je veliki pritisak zbog prezimena.
"To je najveći problem. Ja sam za sada zadovoljan kako se sve to razvija, on je dečko čiste glave i mislim da zasad nekih velikih problema nema. Medjutim, trebalo bi videti kroz kraći vremenski period da mu te ne postane veliko opterećenje. Fizički više podseća na Dražena, kao njegov klon. Bolje da igrom liči na njega, nego na mene".
Porodica Petrović je u rodbinski vezama sa porodicom Dejana Bodiroge.
"Moram da priznam da je veoma teško doći do prave istine vezane za tu priču. Do ovog trenutka nisam načisto koje je pravo stanje stvari. U nekakvom daljem kolenu bi trebalo da budemo rodjaci".
(Nemanja Babić - MONDO)
"Mislim da Hrvatska reprezentacija ima dobar kvalitet. Medjutim, kada dugi niz godina ne osvojite ništa, onda je logično da vam jedno zrno nesreće, koje je bilo na poslednja tri takmičenja u Istanbulu, Švedskoj i Beogradu, da vas to dodatno utuče. Ipak, mislim da imamo kvalitetnog trenera Jasmina Repešu i vrlo kvalitetnu reprezentaciju. Trebalo bi da ponovo pokušamo da dodjemo do dobrog rezultata na prvenstvu u Španiji".
Od stranih ekipa Petrović je vodio španske Kahu San Fernando i Ljeidu, poljski Anvil, a poslednja destinacija bio je italijanski Skafati. Kada nije zaposlen kao trener, radio kao komentator košarkaških utakmica na HRT-u.
"To je uvek na čekanju, ako sam slobodan u datom trenutku, uvek mogu da pomognem kroz komentare da li u štami ili televiziji".
Porodica Petrović je jedna od najboljih košarkaških familija na prostorima Evrope. Poznato je da je jedan od najboljih igrača svih vremena Dražen, Aleksandrov brat. Tradicija se nastavlja. Aleksandrov sin, Marko, koji ima 15 godina je veliki talenat i kažu da mnogo podseća na pokojnog Dražena. Na njemu je veliki pritisak zbog prezimena.
"To je najveći problem. Ja sam za sada zadovoljan kako se sve to razvija, on je dečko čiste glave i mislim da zasad nekih velikih problema nema. Medjutim, trebalo bi videti kroz kraći vremenski period da mu te ne postane veliko opterećenje. Fizički više podseća na Dražena, kao njegov klon. Bolje da igrom liči na njega, nego na mene".
Porodica Petrović je u rodbinski vezama sa porodicom Dejana Bodiroge.
"Moram da priznam da je veoma teško doći do prave istine vezane za tu priču. Do ovog trenutka nisam načisto koje je pravo stanje stvari. U nekakvom daljem kolenu bi trebalo da budemo rodjaci".
(Nemanja Babić - MONDO)
Pridruži se MONDO zajednici.