Majk Fratelo (66), jedan od najuglednijih trenera ovogodišnjeg Eurobasketa, stručnjak koji je vodio NBA timove na čak 1.215 utakmica (667 pobeda), zaslužio je u nedelju uveče čestitke svih u Ljubljani.

Uprkos porazima od Letonije i Litvanije u drugoj fazi, odveo je Ukrajince prvi put u završnicu Evropskog prvenstva.

Njegov tim jeste u poslednjem kolu izgubio od čete Jonasa Kazlauskasa, kao što se i obrukao pet dana ranije, ali je u međuvremenu uspeo da pobedi "orlove" i obezbedi plasman, uz iznenadni poraz Letonaca od Belgije.

Posle četiri pobede u uvodnom delu takmičenja, takav splet okolnosti plasirao je Ukrajince na mesto o kojem su donedavno mogli samo da maštaju - među osam najuspešnijih evropskih reprezentacija.

"Dug smo put prošli da bismo stigli do ovde. Nije bilo pozivnice za nas. Taj tim kojeg smo pobedili u prvom kolu (Belgiju) ostao je dosledan, profesionalan i nikada nije odustajao. Pobedili su Letoniju i dugujemo im...", izjavio je on u nedelju, nakon konferencije za novinare.

Takav ishod borbe za plasman učinio je i njegovu ukrajinsku misiju uspešnom. Bez obzira na katastrofalne igre u pripremnom perodu i crnim slutnjama.

Na klupu reprezentacije stigao je pre tri leta, za "jaku" platu. Stigao je na kratko, da bi "odradio" Eurobasket u Litvaniji. Međutim, zadržao se duže nego što je planirao i trebalo bi očekivati da sprema ekipu i za kontinentalno prvenstvo 2015. godine, koje će biti održano baš u Ukrajini.

"Počeo sam pre tri sezone, nisam znao mnogo o tome gde sam stigao. Pokušao sam da učim, koliko sam mogao. Bio sam srećan da su me okružili dobri asistenti, neki iz Ukrajine, neki iz SAD. Oni su mi bili odlični učitelji, veliki poznavaoci košarke. Pričali smo šta ćemo da uradimo sa timom i moram priznati da isprva nismo znali".

"Savez nam je predao tim i doneo odluku da odradimo testove, isprobamo mnogo više igrača nego što bismo inače... Bilo je mnogo lica koje uopšte pre toga nismo videli", objasnio je on u nedelju popodne.

Nakon godina upoznavanja, poraza i sticanja iskustva, ukrajinski tim i američki trener uspeli su da se "ukopčaju".

"Promenili smo nekoliko detalja i počeli borbu za plasman na ovaj turnir. Nismo dobili pozivnicu, morali smo da izborimo svoje mesto među ovim timovima. Počeli smo da uvodimo mlade igrače, da menjamo delove ekipe i da stvaramo tim kakav želimo".

Koliko je bilo teško navići se na evropsku košarku?  U čemu se najviše razlikuje od NBA?

"Evropska utakmica je kraća. Sudijske interpretacije pravila su drugačije i na to se morate navići. Morate da razumete kako arbitri vode meč. Utakmica je u NBA više u kontroli trenera nego u Evropi, zbog većeg broja tajm-auta na raspolaganju. U NBA ligi, njima možete zaustaviti sat, posle promašenog šuta. Takvu vrstu poteza ne možete povlačiti ovde".

Od svojih igrača je uspeo da izvuče maksimum. Da li bi neko od njih mogao da uspe i u NBA ligi i šta je potrebno kontinentalnom igraču da tamo napravi dobru karijeru?

"Evropski igrači su ovde u okruženju koje im odgovara. Veliki broj ovih igrača su zaista odlični, ali u NBA ne dobijaju šansu da na terenu provode toliki broj minuta. Zato ih tamo ne vidimo u svom elementu. Oni znaju da su u državnom timu pravi. Saigrači veruju u njih, treneri veruju u njih i osećaju se dobro".

"U NBA odmah upadnu u konkurenciju ogromnog broja dobrih igrača i nekada su im u takvim situacijama minuti na terenu veoma skraćeni. Nekada uđu na teren samo na tri minuta i za to vreme bi bilo dobro da što pre šutnu, da naprave nešto dobro, pre nego što ih trener vrati na klupu, opterećen velikim pritiskom i imperativom pobede. Treneri moraju da pobeđuju i u najčešćim slučajevima, oni ne mogu da ih čekaju ovdašnje igrače da se razigraju. Nemaju vremena da tamo razvijaju igrače. Ne, moraju da pobeđuju i to odmah".

"U nekim situacijama, dogodi se da treneru bude rečeno 'ne brini, imaš dve ili tri godine, imaš mlade igrače i dopusti im da osete igru'. Ipak, to su izuzeci", objasnio je bivši trener Atlante, Klivlenda i Memfisa.

Upoznavanje sa evropskom košarkom stvorilo mu je priliku da se uveri u njen kvalitet i konstatuje:

"Kada te momke vidite ovde, kako igraju u svom elementu,  kada se osećaju dobro i zadovoljno svakom stvari koju urade, shvatite da su to veoma dobri igrači".

Do kada će raditi u Evropi, u Ukrajini? Nije siguran.

"Nemam ugovor. Samo se svake godine rukujemo, uz pitanje:  'Da li ćeš se pojaviti?'. To je naš dogovor".

Zanimljiva okolnost u njegovoj ukrajinskoj bajci, bez koje ona ne bi ni postojala, je činjenica da je predsednik tamošnjeg Saveza Aleksandar Volkov, bivši NBA igrač. On i Fratelo sarađivali su u Atlanti tri godine.

"Ne znam da li je prvi evropski igrač kojeg sam doveo, ali je lako mogao biti prvi koji je postao deo tima. Pre njega su jedan ili dvojica košarkaša dolazili kod nas na probu, ali se sećam da smo njega odabrali i doveli u naš tim".

"Mislim da je bio prvi koji je ušao u tim. Možda je neko došao pre njega, ali Volkov je u to vreme bio moj 'drugi sin'... A, sada mi je šef i govori mi šta da radim svakog dana", nasmejan je Fratelo dodao i otišao u svlačionicu... Čekalo ga je slavlje.

(Izveštač MONDA iz Slovenije)