Na čelu sa Linasom Kleizom, reprezentacija Litvanije bila je prošle jeseni 25 minuta udaljena od titule prvaka Evrope. Na njenu žalost, sa druge strane terena u ljubljanskom finalu stajali su Francuzi, zvanično najbolja selekcija Starog kontinenta.

Dok je Kleiza "vukao" ekipu, Litvanija je vodila. Do sredine druge četvrtine je igrao bez greške, ubacio 16 poena i praktično sam stvorio vođstvo svog tima, 29:27 (15. minut). Ipak, tada je seo na klupu, a ostatak ekipe nije znao da zadrži "trikolore".

Batum i Dio su bili nemilosrdni, pa su Francuzi već do poluvremena praktično obezbedili zlato, vođstvom 50:34. Nekoliko meseci potom, Kleiza priznaje da ga još boli taj neuspeh.

"To je, bez sumnje, najteži poraz u mojoj karijeri. Tada mi je bilo veoma teško da ga prihvatim, a teško je i sad", rekao je Litvanac u intervjuu za sajt Fibaeurope.com.

To što je uvršten u idealnu petorku turnira nije mu nikakva satisfakcija.

"Nismo igrali dobro. Srebro je dobro, ali imali smo šansu da napadnemo zlato i bili smo tako blizu... Zaista smo počeli dobro, ali u nekoliko minuta smo se raspali", dodao je Kleiza, sa jasnom aluzijom na navedenu seriju "trikolora" 23:5, započetu dok je on sedeo na klupi.

"Znate, tim koji pobedi uvek zaslužuje medalju i oko toga nema razgovora. Hteli su zlato i zaslužili su ga. Kako smo mi mogli da ga zaslužimo takvom igrom?", upitao je on.

Kleiza je 3. januara napunio 29 godina. Na žalost Litvanaca, nije isključeno da više ne zaigra za reprezentaciju.

"Znate, mislim da je to verovatno bilo moje poslednje leto u dresu reprezentacije. Nisam više tako mlad. Biće to teška odluka. Naravno, još nisam siguran, jer je sezona duga i još je rano da se priča o tome... Volim svoju zemlju i toliko godina sam pokušavao da u dresu reprezentacije pružim sve što mogu", objasnio je on.

Kleiza je bio deo nacionalnog tima od 2006. godine. Osvojio je bronzu na Evropskom prvenstvu 2007. i na Svetskom prvenstvu 2010. godine.

Ipak, od ove sezone njegovi prioriteti su promenjeni. Posle četiri godine u Denveru, jedne u Olimpijakosu i tri u Torontu, vratio se u Evropu i u dresu Fenerbahčea želi da trofejno završi klupsku sezonu, pod vođstvom našeg trenera Željka Obradovića.

Nakon sjajnog početka takmičarske godine, tim iz Istanbula je loše startovao u Top 16 fazi Evrolige i već doživeo tri uzastopna poraza. Kleiza u drugoj rundi takmičenja prosečno postiže 8,6 poena po meču. U poslednjem porazu, od Unikahe, bio je posebno inspirisan (26 poena, 4 sk), ali nedovoljno da turski tim ostvari pobedu.

"Srećan sam što sam se vratio (u Evropu), ali mi je trenutno teško, jer smo izgubili tri utakmice u nizu i moramo da što pre počnemo da pobeđujemo. Tada će sve doći na svoje mesto. Istanbul je sjajan grad, sve je odlično, ali moramo da počnemo da pobeđujemo, moramo da se pokrenemo", rekao je Litvanac.

Prema njegovoj oceni, evropska košarka je ista kao i pre tri godine, kada je neuspešno pokušao da se domogne trofeja u tada preplaćenom Olimpijakosu.

"Nema razlike, sve je isto. Tako je u Evropi, postoji sistem i čak i kada imate drugačije igrače, uvek igrate u istom sistemu. Taj sistem ne počiva na zvezdama, kao u NBA, iako i ovde ima zaista dobrih igrača. Jednostavno, drugačije je (od NBA)".

Da li mu nedostaje američka košarka?

"Ništa mi ne nedostaje. Srećan sam što mogu da igram košarku i što igram za Fenerbahče. Košarka se igra i tamo i ovde. To je sve što tražim, dok radim ono što volim da radim".