Pre Orlando Medžika igrao je za Filadelfija Sikserse. Diplomirao je na univerzitetu Južna Kalifornija, a u SAD je proveo i poslednju godinu srednje škole.
Sve to se ne bi dogodilo, da Nikola i njegov otac Boro (prvoligaški igrač u bivšoj SFR Jugoslaviji) 23. januara 2006. nisu preživeli veliku železničku nesreću kod Bioča, desetak kilometara severno od Podgorice.
Tada je poginulo 47 osoba, a preko 200 ih je povređeno.
Portal kosarka.me prenosi utiske Vučevića o tom užasnom događaju, iz intervjua listu "Orlando Sentinel".
"Svaki put kada vidim voz, pomislim na tu nesreću. Bilo je zastrašujuće. U tim momentima ne znaš da li ćeš ostati živ. Sada na život gledam iz potpuno drugog ugla, mnogo više ga cenim".
Vozu su otkazale kočnice i on je jurio brzinom od preko 100 kilometara na čas... dok nije iskočio iz šina.
Nikola i Boro Vučević imali su sreće da se njihov vagon posle prevrtanja niz liticu zaustavio na točkovima, a ne boku ili na krovu, kao drugi, jer je to na brdovitom i nepristupačnom terenu otežalo posao spasiocima.
"Ne znam koliko dugo sam ležao. Bio sam dezorijentisan, bolela su me ramena i imao sam nekoliko posekotina. Kada sam došao sebi, prvo sam pomislio na oca. Kada sam vidio da je dobro i da pomaže drugim ljudima, pao mi je kamen sa srca..."
"Vagon se zaustavio na nekoliko metara od provalije duboke preko 30 metara. Nema šanse da bismo preživeli taj pad".
Vučević je tada imao samo 15 godina i vraćao se u Bar sa košarkaškog kampa u Kolašinu. Isto kao i njegovi brojni drugovi, od kojih je jedan izgubio život. Treneri im nisu dozvolili da odu na sahranu, u želji da ih poštede trauma, ali nije pomoglo...
"Nesreća je ozbiljno uticala na mnoge momke, od kojih su neki bili vrlo talentovani košarkaši. Posle toga više nisu mogli da igraju na visokom nivou".