Nedović za MONDO: Golden Stejt i(li) Srbija?

Nemanja Nedović u nedelju se vratio iz SAD posle više od osam meseci. Pun utisaka, bogatiji za brojna iskustva, a - uveren je - i kao bolji košarkaš nego što je bio prošle sezone, ili na Eurobasketu u Sloveniji.

Ta, druga sezona, za njega će početi mnogo pre oktobra, kada se ekipa okuplja u trening kampu, na startu zajedničkih priprema.

"Generalni menadžer, trener i vlasnik su na kraju sezone izrazili želju da se već početkom, ili polovinom juna vratim u Ouklend, da bih trenirao i radio na nekim stvarima. U međuvremenu je došlo do promene na klupi, nemamo trenera i stručni štab, pa čekam da vidim šta će se desiti. U svakom slučaju, moram brzo da napravim plan za ovo leto, koje će za mene biti jako bitno", poručio je Nedović u sada već tradicionalnoj majskoj poseti redakciji MONDA.

Kao što je rekao prošle godine, dok se pripremao za draft: "Nije tako teško ući u NBA ligu, problem je zadržati se tamo".

Njegov garantovani ugovor potpisan je na dve godine, a u prvoj sticajem okolnosti, pre svega zbog neverovatnog broja povreda (koleno, zadnja loža, potres mozga, list...), nije uspeo da se nametne kao deo rotacije Voriorsa.

"Da sam letos znao kako stvari tamo funkcionišu, neke stvari bih uradio drugačije. Naprimer, odigrao bih celu Letnju ligu. Ne mogu da kažem da bih propustio Evropsko prvenstvo, ali bih se potrudio da više vremena provedem u Ouklendu. Da ljudi na osnovu mog prisustva vide da stvarno želim da budem tamo. Ja sam kao debitant i najmlađi u timu, poslednji došao na pripreme. Nije samo to razlog statusa koji sam imao u prvoj sezoni, ali sigurno je imalo uticaja..."

Iako je uvek bio posvećen reprezentaciji, sada kaže da će radi eventualnog nastupa na FIBA Svetskom kupu u Španiji, morati da dođe do određenih kompromisa.

"Moram da gledam svoju budućnost, kao što bi gledao svako drugi, jer od ovog leta možda zavisi moja dalja NBA karijera. Na drugoj strani, želja da igram za reprezentaciju nikada nije bila sporna i neće biti. Gledaću da uklopim te dve priče, ali neminovno će doći do preklapanja nekih obaveza i tu više neće biti samo pitanje šta bih ja želeo".

"Ove godine opet imam na programu Letnju ligu. Obećali su mi da će tu ekipu Voriorsa graditi oko mene i dati mi priliku da se pokažem u najboljem mogućem svetlu. Rekli su da me ne bi draftovali u prvoj rundi da ne računaju na mene, da misle da mogu da budem NBA igrač i 'bek-ap' Stefu Kariju, ali to je sve samo priča. Na terenu sve zavisi od mene".

"Kada dođe oktobar i vreme da se aktivira opcija mog ugovora za treću sezonu, moram da ih uverim da treba to da urade".

Sportski menadžment "ratnika" nema dilemu da je Nedovićeva NBA pozicija - plejmejker.

On kaže da je tokom sezone shvatio značaj rada u teretani, da je popravio šut ("šutirao sam do iznemoglosti") i da je na treninzima upijao informacije vezane za taktiku, posebno one od važnosti za igrača na "jedinici".

U periodu posle Nove godine, kada dva meseca nije mogao da trenira i igra zbog povreda zadnje lože i prsta na nozi, jedino mu je i ostalo da sluša.

"Pre tih povreda, krajem novembra, odigrao sam pet vezanih utakmica po petnaestak minuta. Ostvarili smo skor 3-2 i tada sam osećao da sam dao doprinos rezultatima ekipe, da sam pokazao da mogu da se nosim sa konkurentima. Međutim, to je trajalo kratko i posle sam igrao uglavnom završnice već rešenih utakmica, što je jako teško. Takozvane 'garbidž tajm' situacije su bile šok za moje telo. Hladan i nespreman, posle tri minuta na terenu sam se osećao kao posle 40. Nadam se da će sledeće sezone biti drugačije".

Razlika u odnosu na Evropu je ogromna...

"U Evropi se trenira dva puta dnevno, non-stop si pod nekim naporom i telo navikne na to. U Americi su treninzi mnogo lakši, a ako uz to ne igraš, ili igraš malo, to mora da utiče na tebe".

Rešenje je trebalo da bude razvojna liga (NBDL) i povremeni nastupi za filijalu Golden Stejta, Santa Kruz Voriorse, ali i tu su se u velikoj meri isprečile povrede.

"Počelo je od zadnje lože krajem decembra i samo se nadovezivalo. Sigurno sam se povređivao više za ovih godinu dana, nego za celu karijeru pre toga zajedno..."

"Trener mi je uoči poslednjeg meča regularnog dela, u Denveru, najavio da ću igrati 35-40 minuta. Izašao sam na individualni trening četiri sata pre utakmice i samo me je 'presekao' list. Nisam mogao da izdržim bol na zagrevanju, sutra sam otišao na snimanje i saznao da imam rupturu mišića... Vratio sam se u tim tek krajem plej-of serije protiv Klipersa (izgubili 4:3 - prim. aut). Eto, kakva je to bila sezona!"

Nedović kaže da je, uprkos pehovima, bio srećan u Voriorsima tokom "ruki" sezone i da je bio odlično prihvaćen od svih, ne samo od Endrua Boguta, australijskog Hrvata, sa kojim je mogao da priča na maternjem jeziku. Kao i drugi debitant, centar iz BiH Ognjen Kuzmić.

"Bejzmora, Barnsa i Grina sam upoznao na Letnjoj ligi u Las Vegasu. Bejzmor je trejdovan u Lejkerse, pa sam onda od afroamerikanaca najviše provodio vreme sa Barnsom i Grinom. Posle je došao Džordan Kroford iz Bostona, koji voli Evropljane, družio se i sa Veselim u Vašingtonu. Njega bih izdvojio kao trećeg. Generalno mi se sviđa njihov način komunikacije i mogu da kažem da sam bio sjajno prihvaćen".

Što se tiče košarkaškog umeća, najviše je impresioniran kvalitetima Stefa Karija.

"Neviđen igrač. Ko prati NBA ligu, zna da je on i prošle sezone umeo da eksplodira, da ubaci 50 poena, ali nije imao konstantu kao sada. Ne sećam se nijedne njegove loše utakmice. Količina talenta i samopouzdanja koje pokazuje su neverovatni i mislim da je trenutno među pet najboljih igrača na svetu. Nije fizički jak, ali kompenzuje to tehnikom, šutom i driblinzima, koji te 90 odsto vremena drže 'na petama'".

Od manje zvučnih imena, ističe krilnog centra Drejmonda Grina.

"Ovo mu je bila druga sezona, ali ponašao se kao da mu je petnaesta. On je jedan od najboljih igrača u ekipi, ali i igrač koji najviše priča. A, kada priča, pažljivo ga slušaju i veterani, kao što su O'Nil i Bogut. Pravi je lider".

Što se tiče ekipa koje i dalje konkurišu za titulu, Nedović kaže da mu trenutno daleko najbolje izgledaju San Antonio Sparsi, predvođeni Tonijem Parkerom.

"U prvom kolu je bilo nekih iznenađenja na pomolu, ali je uglavnom ispalo očekivano... Kako San Antonio trenutno igra, protivnik je nebitan. Mislim da bi sada pobedili svakoga. Zajedno sa trenerom funkcionišu savršeno i to se odlično vidi na terenu".

"Mislim da će finala konferencija biti Majami - Indijana i Oklahoma - San Antonio. Onda prognoziram prolaz Majamija u veliko finale, ali nisam siguran da će uspeti da odbrane titulu. Zapad je ove godine mnogo jak i ko god prođe, biće gusto".

DVOJE SE SVAĐAJU, TREĆI KORISTI

Relativno rani kraj sezone i ove godine će omogućiti Nedoviću da bude uz ekipe Crvene zvezde. Prvo je na programu poseta "Marakani" (zajedno sa brojnim legendama crveno-belih), gde bi u četvrtak mogla da bude proslavljena prva fudbalska titula još od 2007. godine.

Ipak, kao košarkaš mnogo više razmišlja o košarkaškom timu, mada je vrlo malo onih sa kojima je bio saigrač pre odlaska u Litvaniju.

"Kad nisam mogao da gledam Zvezdine utakmice, pratio sam šta se događa preko interneta i Twittera. Ostao je žal i zbog finala Evrokupa i zbog poraza od Cibone. Nekako mi je sve što se događalo pre Fajnal fora, mislim na prepucavanja sa Partizanom, ukazivalo da će se loše završiti. Dvoje se svađaju, a treći dođe i pokupi kajmak, u ovom slučaju Cibona i Cedevita", kaže Nemanja Nedović.

"Igračima je neuspeh sigurno pao najteže i samo oni znaju kako su se osećali u tom trenutku. Na njima je da pokušaju da izvuku maksimum od ostatka sezone i osvoje titulu".

Evroligaške utakmice je zbog vremenske razlike pratio usred dana, obično posle treninga i najčešće druga poluvremena.

"Za prvu sezonu posle toliko godina odsustva, nastup u Evroligi je bio dobar, ali meni je najžalije zbog Evrokupa. To je bila odlična prilika da se uradi nešto veliko u Evropi".