Dejan Bodiroga u karijeri je uradio mnogo toga, ali je nadljudske sposobnosti, koje su mu navijači pripisali u čuvenoj pesmi "Mi imamo svoga boga...", definitivno ispoljio u finalu Svetskog prvenstva 2002. u Indijanapolisu.

Oko dva i po minuta pre kraja, gubili smo od Argentine 66:74, a onda serijom od 9:1 iznudili produžetak - samo Bodiroginim koševima - kasnije i pobedili, osvojivši trofej, koji je do danas ostao poslednji sa velikih seniorskih takmičenja, donesen u Kuću košarke na Crvenom krstu.

"To je jedan od najvećih uspeha naše košarke i prelepo sećanje. Imali smo odličan tim, na svakoj utakmici je vukao neko drugi", prisetio se aktuelni potpredsednik Košarkaškog saveza Srbije, prilikom razgovora sa novinarima u Granadi.

"Argentina je imala najbolju selekciju u istoriji - Oberto, Đinobili, Skola, kompletni na svim pozicijama. Bilo je lepo dobiti i 'Drim tim' na njegovom terenu, jer to je nešto čemu smo uvek težili, od Atlante 1996, kada smo se držali 30 minuta..."

Kako je sada?

"Rekao sam i pre prvenstva da je realnost u ovom momentu plasman u četvrtfinale, ali naravno da imamo želju za nečim većim. Dosadašnji deo turnira je dobro odrađen, jer ipak je ovo najjača grupa na prvenstvu, Francuska i Brazil su mnogo jaki, o Španiji da ne govorimo".

"Sada samo da nastavimo korak po korak. Sledeći je da probamo da prođemo u četvrtfinale, a posle u jednoj utakmici sve može da se dogodi. Polufinale bi bilo ogroman uspeh, s obzirom na povrede, na to da nismo kompletni, na novi početak, novog selektora, novu filozofiju..."

Španci će neminovnim odlaskom Paua Gasola i Navara biti slabiji, ali i dalje jaki. Francuska i Turska stalno izbacuju nove igrače.

Međutim, Bodiroga čvrsto veruje da ni mi ne zaostajemo i da su uspesi mlađih kategorija indicija da ćemo se u narednim godinama "pitati" prilikom raspodele medalja i titula.

"Mislim da Srbiju čeka lepa budućnost. Već je tu blok igrača koji dugo igraju zajedno, a neki od njih imaju ispred sebe još mnogo godina u reprezentaciji - tu su Teodosić, Krstić, Bjelica, vratio se Raduljica, koji pokazuje kvalitet, Bogdanović je jedan od nosilaca, iako mu je tek druga godina u reprezentaciji".

"Dolaze nam generacije rođene od 1994. do 1998, gde imamo mnogo talentovane igrače, koji će doneti dodatni kvalitet. Možda se već sledeće godine nametnu selektoru i donesu nešto. A ovde nam nedostaju Nedović, Micić, Lučić, Dangubić. Sa njima bismo bili još jači".

"Mislim da je u ovom momentu domet četvrtfinale, ali da možemo brzo da uđemo u borbu za vrh, već za godinu-dve. Mislim da idemo ka tome, da ćemo moći opet da kažemo kako nam je cilj medalja", pun je optimizma "Bodi Bond".

Pre nego što obuku nacionalni dres, talenti moraju da se afirmišu kroz rad i igre u klubovima, gde ne ide uvek sve onako kako bi(smo) želeli...

"Nema prečica. Vrhunska košarka je umetnost, videli smo to i sada u Granadi. Žao mi je što su neki ljudi, koji nisu dali mnogo košarci, a uzimaju od nje, sveli sve na prodaju i trgovinu. Košarka to nikada nije bila. Moramo da omogućimo da se mladi igrači nametnu igrama, kroz klubove, a kroz reprezentaciju da se nadograde. Jer, teren ne laže, on pokazuje da li neko vredi. Možemo i mi i vi da ga najavimo kao velikog talenta, ali na terenu se vidi ko koliko zna".

"Ne volim da izdvajam, ali Bogdanovićev put je onaj kojim bi trebalo da se ide. Dokazao se, postao najbolji igrač u svom timu, u ligi, nametnuo se za reprezentaciju, pa dobio poziv velikog kluba. To je redosled. Moraš da ubediš publiku, medije i sve u košarci da si pravi. Ne da ga najavljujemo, a da on to ne pokazuje“.

A, imamo li trenere, klubove koji će im dati sigurnost neophodnu za stvaranje igrača?

"Trenera sigurno imamo... Možda nije tema za ovu priliku, jer se time vraćamo na priču pravljenja naše lige i svega drugog što bi trebalo da napravimo. I da gledamo naš interes".

Španija pravi uspehe oslonjena na kvalitet, ali i kontinuitet. "Kostur" reprezentacije su igrači Reala i Barselone, koji i tokom sezone igraju zajedno. Na to dodaju NBA zvezde.

"Oni su napravili rezultat na generaciji starijeg Gasola i Navara, koja je dominirala u juniorskoj konkurenciji. Posle su im se priključivali drugi. Nama danas igrači odlaze iz zemlje sa 14 i 15 godina, pa smo ipak zadržali korak, iako Francuzi, Turci i Španci imaju 15 puta veće budžete. Moramo da imamo u vidu interes srpske košarke. Imamo talenat, samo igračima mora da se pruži šansa u pravo vreme".