Da li ste se ikada zapitali kako je Bobanu Marjanoviću, kao jednom od najviših ljudi na svetu?

Centar Crvene zvezde Telekom na zanimljiv način je u blogu za sajt ABA lige opisao kako to izgleda igrati košarku sa 222 centimetra visine. Otkrio je koja su mu najdraža "zakucavanja", kog igrača mu je bilo najteže da čuva, koje saigrače pamti po asistencijama,  a podestio se i "banane" koju mu je lupio Serž Ibaka.

Saznali smo, takođe, da je malo nedostajalo da se umesto košarkom, bavi odbojkom.

Tekst prenosimo u celosti:

"Pozdrav svima,

Rekli su mi - piši Bobi o čemu god hoćeš, na primer kako izgleda košarka sa 222 cm visine. Misle sve je to baš tako lako. A pitao bi ih šta bi bilo da se svi sjate na njih u reketu i opkole ih da ne mogu da mrdnu haha. Ali hajde da pišem o tome kad su mi već predložili. Nije loše, ako date koš.

Meni baš u tim trenucima kad me svi napadnu proradi neki inat da dam koš po svaku cenu. To je onaj osećaj kad znaš da je logičnije da dodaš loptu, ali ipak kreneš na koš.

E sad najbolje je kada se sve to završi zakucavanjem, onako poštenim što se kaže. Jeste bitno samo ubaciti loptu u koš, ali kada je zakucaš nekako se osećaš moćno. To ti mnogo podigne samopouzdanje. Sad ne mogu baš da se setim koje mi je najdraže, jer realno dosta puta sam zakucao u karijeri haha. Ali, u sećanju su mi ostala dva sa Hemofarmom protiv Dinama iz Moskve na fajnal ejtu Evrokupa. Oni su tad imali strašno moćan tim, a mi smo ih pobedili i prošli dalje. Sećam se da sam se dva puta tako lagano skočio i zakucao da sam se i sam oduševio.

Ali, ima primera i kada ne krene baš sve kako treba. Čak i ja sa svojih 222 cm sam dobijao banane.Nikada neću zaboraviti Serđa Ibaku i utakmicu CSKA i Oklahome. Što se kaže, samo me je vratio nazad.

Ima i onih centara koju su teži da ih čuvaš nego da te čuvaju. Stoji da je svako nezgodan na svoj način, ali meni je nekako bilo najteže da čuvam Sofoklisa Skorcanitisa... Ne, ne, umalo da zaboravim. Na Evropskom prvenstvu u Litvaniji sam igrao protiv Pau Gasola. Ipak njemu dajem prednost. On je tata za sve.

U svakom slučaju uvek je sve lakše kada imaš dobre saigrače pored sebe. A, ja sam imao tu sreću da tokom karijere igram sa igračima koji su imali sjajan osećaj za asistenciju. Miljan Pavković, Stefan Marković, Vasa Micić... Pa prošle godine Ivan Radenović i Blejk Šilb.... Ove Vilijams prednjači, ali i Luka fino dodaje. Genralno sa svima iz Zvezde imam sjajnu saradnju.

Za kraj, malo je nedostajalo da ovaj blog osvane ne nekom odbojkaškom sajtu. Kad sam bio klinac mnogo sam voleo odbojku, znao sam sve igrače. Igrao sam je ovako rekreativno, ali sam se na kraju opredelio za basket. Valjda nisam pogrešio".