Zoran Sretenović, nekadašnji plejmeker splitske Jugoplastike, Crvene zvezde, Partizana, Borovice i Radničkog, kao i većina igrača iz te generacije, ostao je u košarci.
Nekadašnji reprezentativac, odnedavno trener Igokea Partizana iz Aleksandrovca, teško podnosi loše rezultate nacionalnog tima u poslednjih pet godina i ističe da bi članovi njegove, šampionske generacije, morali da se aktivnije uključe u rukovodjenje Košarkaškim savezom Srbije.
"Kasnimo dosta sa odlukama. Mislim da je reprezentaciju trebalo da podmladimo još na EP 2003. u Švedskoj. Savez dosta kaska, dosta kasno se donose odluke. Ranije su ljudi koji su vodili našu košarku išli dva koraka ispred ostalih i zato smo imali takve rezultate. Po meni još nema te vizije, da se košarka digne na viši nivo", istakao je Sretenović na početku razgovora za MONDO.
Da li je vreme da vaša generacija preuzme funkcije u Savezu?
"Mislim da je došlo vreme da moja generacija udje u te strukture i da vodi KSS. Mi bismo to trebali ozbiljno da shvatimo i da ozbiljno tome pristupimo, a ne da se samo priča i savetuje iz daljine, preko medija. Sigurno je da treba podmladiti ceo Savez. Treba preuzeti veliku odgovornost".
Vidite li sebe u novom rukovodstvu?
"Želim da pomognem, neću da se namećem. Ako me se neko seti rado ću pomoći".
Mladje reprezentativne selekcije ove godine osvojile su sve što se može osvojiti. Dakle, superiorni smo u mladjim kategorijama, ali nam se do A tima ti klinci negde "gube"?
"Naše mladje selekcije taktički su mnogo zrelije od vršnjaka iz Evrope. Imaju više seniorskih utakmica, taktički su pripremljeniji i zreliji. Drugi više rade na individualnoj tehnici, a onda ga posle, kada predje u seniorski sastav, opterećuju taktikom i dobijaju pravog igrača. Mislim da je problem naših igrača što se individualno nisu nadogradili za A tim".
Sa reprezentacijom Jugoslavije ste osvojili dva evropska zlata, 1991. u Italiji i 1995. u Grčkoj. Te 1991. godine već se nazirao raspad bivše države, Slovenija je pre polufinala naredila Zdovcu da se povuče iz ekipe, ali zlato je uprkos svemu osvojeno u velikom stilu.
"Mi, igrači i stručni štab, ipak smo zadržali dobru atmosferu. Isključili smo se iz svih tih dešavanja, nismo bili pod pritiskom politike. Znali smo da nam je posao da se što bolje pripremimo i opravdamo očekivanja, jer smo bili veliki favoriti. Kada je Zdovc dobio poziv slovenačkih vlasti da se vrati, pogodio je sve nas i njega naravno. Ipak, uspeli smo da sve to prevazidjemo, još više se skupimo i osvojimo zlato. U reprezentaciji smo gledali da izbegnemo svaku priču oko politike".
Tada su pod vodjstvom Dušana Ivkovića nastupali Sretenović, Perasović, Djordjević, Kukoč, Paspalj, Zdovc, Danilović, Jovanović, Divac, Komazec, Radja i Savić.
"Mislim da je to najbolja reprezentacija svih vremena. Žao mi je što nismo odigrali meč sa 'Drim timom' na Olimpijadi u Barseloni. Ne mogu da garantujem da bismo pobedili, ali pružili bismo dobar otpor".
U Grčkoj 1995. na parketu su bila neka druga imena, ali zlato nije izostalo. Tada ste više imali ulogu da iskustvom pomažete Aleksandru Djordjeviću i Saši Obradoviću.
"To mi je najdraže zlato, uspeli smo da obradujemo narod u teškim momentima, posle sankcija. U pravu ste, ja sam tada imao zadatak da kao već iskusan igrač budem tu za neke specifične situacije, što sam u dogovoru sa selektorom prihvatio i jako sam ponosan na taj rezultat".
Nekadašnji reprezentativac, odnedavno trener Igokea Partizana iz Aleksandrovca, teško podnosi loše rezultate nacionalnog tima u poslednjih pet godina i ističe da bi članovi njegove, šampionske generacije, morali da se aktivnije uključe u rukovodjenje Košarkaškim savezom Srbije.
"Kasnimo dosta sa odlukama. Mislim da je reprezentaciju trebalo da podmladimo još na EP 2003. u Švedskoj. Savez dosta kaska, dosta kasno se donose odluke. Ranije su ljudi koji su vodili našu košarku išli dva koraka ispred ostalih i zato smo imali takve rezultate. Po meni još nema te vizije, da se košarka digne na viši nivo", istakao je Sretenović na početku razgovora za MONDO.
Da li je vreme da vaša generacija preuzme funkcije u Savezu?
"Mislim da je došlo vreme da moja generacija udje u te strukture i da vodi KSS. Mi bismo to trebali ozbiljno da shvatimo i da ozbiljno tome pristupimo, a ne da se samo priča i savetuje iz daljine, preko medija. Sigurno je da treba podmladiti ceo Savez. Treba preuzeti veliku odgovornost".
Vidite li sebe u novom rukovodstvu?
"Želim da pomognem, neću da se namećem. Ako me se neko seti rado ću pomoći".
Mladje reprezentativne selekcije ove godine osvojile su sve što se može osvojiti. Dakle, superiorni smo u mladjim kategorijama, ali nam se do A tima ti klinci negde "gube"?
"Naše mladje selekcije taktički su mnogo zrelije od vršnjaka iz Evrope. Imaju više seniorskih utakmica, taktički su pripremljeniji i zreliji. Drugi više rade na individualnoj tehnici, a onda ga posle, kada predje u seniorski sastav, opterećuju taktikom i dobijaju pravog igrača. Mislim da je problem naših igrača što se individualno nisu nadogradili za A tim".
Sa reprezentacijom Jugoslavije ste osvojili dva evropska zlata, 1991. u Italiji i 1995. u Grčkoj. Te 1991. godine već se nazirao raspad bivše države, Slovenija je pre polufinala naredila Zdovcu da se povuče iz ekipe, ali zlato je uprkos svemu osvojeno u velikom stilu.
"Mi, igrači i stručni štab, ipak smo zadržali dobru atmosferu. Isključili smo se iz svih tih dešavanja, nismo bili pod pritiskom politike. Znali smo da nam je posao da se što bolje pripremimo i opravdamo očekivanja, jer smo bili veliki favoriti. Kada je Zdovc dobio poziv slovenačkih vlasti da se vrati, pogodio je sve nas i njega naravno. Ipak, uspeli smo da sve to prevazidjemo, još više se skupimo i osvojimo zlato. U reprezentaciji smo gledali da izbegnemo svaku priču oko politike".
Tada su pod vodjstvom Dušana Ivkovića nastupali Sretenović, Perasović, Djordjević, Kukoč, Paspalj, Zdovc, Danilović, Jovanović, Divac, Komazec, Radja i Savić.
"Mislim da je to najbolja reprezentacija svih vremena. Žao mi je što nismo odigrali meč sa 'Drim timom' na Olimpijadi u Barseloni. Ne mogu da garantujem da bismo pobedili, ali pružili bismo dobar otpor".
U Grčkoj 1995. na parketu su bila neka druga imena, ali zlato nije izostalo. Tada ste više imali ulogu da iskustvom pomažete Aleksandru Djordjeviću i Saši Obradoviću.
"To mi je najdraže zlato, uspeli smo da obradujemo narod u teškim momentima, posle sankcija. U pravu ste, ja sam tada imao zadatak da kao već iskusan igrač budem tu za neke specifične situacije, što sam u dogovoru sa selektorom prihvatio i jako sam ponosan na taj rezultat".
Nisam bio zvezda, ali sam bio lider
Zvezdane trenutke u igračkoj karijeri Sretenović je doživeo u Jugoplastici, sa kojom je od 1989. do 1991. osvojio tri uzastopne titule šampiona Evrope. U Split je došao iz Crvene zvezde, zajedno sa pomoćnikom Ranka Žeravice, trenerom Božidarom Maljkovićem.
"Kada je Maljković odlazio u Split, pozvao je i mene da podjem sa njim. Znao je sve moje kvalitete i procenio je da sam mu potreban. Mogu da kažem da je Maljković ostavio veliki utisak na mene, a osim njega i legendarni Aleksandar Nikolić, koji je bio košarkaška enciklopedija".
Sa "žutima" ste osvojili četiri titule prvaka Jugoslavije i dva Kupa. Tada je možda bilo teže osvojiti titulu u Jugoslaviji, nego u Evropi.
"Jeste, koliko je ta liga bila jaka. Imali ste 12 ekipa i niko nije mogao unapred da računa na bodove. Mogao je svako svakoga da pobedi. Mi smo bili generacija, koja ne verujem da će se ponoviti. Bili smo kao jedan, disali kao jedan i imali smo trenera, koji nas je usmerio na pravi put".
U finalima tadašnjeg Kupa šampiona dva puta je pala Barselona, jednom Makabi.
"Prvo finale u Minhenu 1989. mi je najdraže, jer smo bili najmladja ekipa i niko nam nije davao šanse na Fajnal foru. Niko nas nije shvatao ozbiljno. Mi smo se skupili i nismo puno razmišljali o tome. Samo smo želeli da odigramo što bolje i da pružimo maksimum, što se na kraju i ostvarilo. Narednih godina bili smo favoriti, jer smo već bili prvaci".
Ta generacija Jugoplastike ponovo se ove godine okupila u Splitu, gde ste odigrali revijalnu utakmicu sa veteranima Real Madrida.
"Osećaj je bio fantastičan. Posle 16 godina smo se okupili. Bilo je mnogo emocija, hala je bila puna. Ljudi koji su onda dolazili na utakmice, došli su i tada. Mi malo stariji, malo deblji, ali smo pokazali da imamo košarku u rukama".
Bila je to sjajna ekipa, u kojoj su najveće zvezde ipak bili Dino Radja i Toni Kukoč.
"Ja nisam bio zvezda u smislu spoljašnjeg efekta, što se tiče medija, ali mogu da kažem da sam u Jugoplastici bio lider na terenu, što je veoma bitno za moju poziciju. Bitno je da igrači tebi veruju, da ih kupiš odnosom prema igri i treningu, što sam kasnije saznao i kroz razgovor sa saigračima. Puno mi prijaju izjave Kukoča i Radje da sam najbolji plejmeker sa kojim su igrali".
Koliko Vam igračko iskustvo znači sada kada ste trener?
"Dosta mi je pomoglo. 'Plej' mora da razmišlja kao trener i da prenese njegove zamisli na parket. Imalo je to dosta uticaja na moje opredeljenje za nastavak karijere. Medjutim, ima tu još puno uticaja, kako bi bio dobar trener. Tu je psihologija i još dosta stvari, koje tek kasnije saznaš".
Sretenović je na klupi Igokea Partizana nasledio Miodraga Kadiju. Ekipa gaji šampionske ambicije u prvenstvu Bosne i Hercegovine?
"Imamo šampionske ambicije, to sam zaključio već u prvom razgovoru sa upravom kluba. Nisam od onih koji obećavaju, a ne drže se svojih reči. Moramo puno da radimo da bismo došli do cilja".
Za kraj, igrali ste u dva najveća srpska kluba, Partizanu i Crvenoj zvezdi, koji se ovog vikenda sastaju u derbiju NLB Lige. Za koga navijate?
"Nisam neki poseban navijač, sa velikom strašću. Pratim košarku i gledam oba tima. Ovako privatno sam više crveno-beli, ali više prijatelja imam iz suprotnog tabora", otkrio je Zoran Sretenović.
(Nemanja Babić, MONDO, foto: MN Press)
"Kada je Maljković odlazio u Split, pozvao je i mene da podjem sa njim. Znao je sve moje kvalitete i procenio je da sam mu potreban. Mogu da kažem da je Maljković ostavio veliki utisak na mene, a osim njega i legendarni Aleksandar Nikolić, koji je bio košarkaška enciklopedija".
Sa "žutima" ste osvojili četiri titule prvaka Jugoslavije i dva Kupa. Tada je možda bilo teže osvojiti titulu u Jugoslaviji, nego u Evropi.
"Jeste, koliko je ta liga bila jaka. Imali ste 12 ekipa i niko nije mogao unapred da računa na bodove. Mogao je svako svakoga da pobedi. Mi smo bili generacija, koja ne verujem da će se ponoviti. Bili smo kao jedan, disali kao jedan i imali smo trenera, koji nas je usmerio na pravi put".
U finalima tadašnjeg Kupa šampiona dva puta je pala Barselona, jednom Makabi.
"Prvo finale u Minhenu 1989. mi je najdraže, jer smo bili najmladja ekipa i niko nam nije davao šanse na Fajnal foru. Niko nas nije shvatao ozbiljno. Mi smo se skupili i nismo puno razmišljali o tome. Samo smo želeli da odigramo što bolje i da pružimo maksimum, što se na kraju i ostvarilo. Narednih godina bili smo favoriti, jer smo već bili prvaci".
Ta generacija Jugoplastike ponovo se ove godine okupila u Splitu, gde ste odigrali revijalnu utakmicu sa veteranima Real Madrida.
"Osećaj je bio fantastičan. Posle 16 godina smo se okupili. Bilo je mnogo emocija, hala je bila puna. Ljudi koji su onda dolazili na utakmice, došli su i tada. Mi malo stariji, malo deblji, ali smo pokazali da imamo košarku u rukama".
Bila je to sjajna ekipa, u kojoj su najveće zvezde ipak bili Dino Radja i Toni Kukoč.
"Ja nisam bio zvezda u smislu spoljašnjeg efekta, što se tiče medija, ali mogu da kažem da sam u Jugoplastici bio lider na terenu, što je veoma bitno za moju poziciju. Bitno je da igrači tebi veruju, da ih kupiš odnosom prema igri i treningu, što sam kasnije saznao i kroz razgovor sa saigračima. Puno mi prijaju izjave Kukoča i Radje da sam najbolji plejmeker sa kojim su igrali".
Koliko Vam igračko iskustvo znači sada kada ste trener?
"Dosta mi je pomoglo. 'Plej' mora da razmišlja kao trener i da prenese njegove zamisli na parket. Imalo je to dosta uticaja na moje opredeljenje za nastavak karijere. Medjutim, ima tu još puno uticaja, kako bi bio dobar trener. Tu je psihologija i još dosta stvari, koje tek kasnije saznaš".
Sretenović je na klupi Igokea Partizana nasledio Miodraga Kadiju. Ekipa gaji šampionske ambicije u prvenstvu Bosne i Hercegovine?
"Imamo šampionske ambicije, to sam zaključio već u prvom razgovoru sa upravom kluba. Nisam od onih koji obećavaju, a ne drže se svojih reči. Moramo puno da radimo da bismo došli do cilja".
Za kraj, igrali ste u dva najveća srpska kluba, Partizanu i Crvenoj zvezdi, koji se ovog vikenda sastaju u derbiju NLB Lige. Za koga navijate?
"Nisam neki poseban navijač, sa velikom strašću. Pratim košarku i gledam oba tima. Ovako privatno sam više crveno-beli, ali više prijatelja imam iz suprotnog tabora", otkrio je Zoran Sretenović.
(Nemanja Babić, MONDO, foto: MN Press)
Pridruži se MONDO zajednici.