Vlade Divac i Dražen Petrović su legende NBA lige, ali Žarko Paspalj bio je prvi član te trofejne generacije jugoslovenskih košarkaša, čija noga je kročila u trening centar NBA tima.

Bilo je to leta 1989, posle trijumfa na Evropskom prvenstvu u Zagrebu.

Paspalja je prethodno, na jednom pripremnom turniru u Nemačkoj, zapazio tada pomoćni trener San Antonio Spursa Greg Popović...

"Posle sam saznao da je on par godina unazad insistirao - da je on prvi shvatio - da i van Amerike ima profesionalne košarke i da to ne treba odbacivati, već pogledati, istražiti šta se tu dešava. Greg je čovek koji je dugo bio u vojsci, on je bio stacioniran van Amerike, dugo je bio u Turskoj. On je vrlo upućen u evropske prilike i njegovo gledište je drastično drugačije od onog standardnog američkog konzervativnog gledišta. On je vrlo dobro znao šta se sve tamo dešava. Pratio je, znao je da tu ima 'mesa' koliko god hoćeš. Samo ga je trebalo uzeti kad treba i na pravi način", rekao je Paspalj u opširnom intervjuu portalu "Vice".

Nekadašnji košarkaš Budućnosti, Partizana i reprezentacije prisetio se kako je prvi razgovor sa Popovićem obavio u prisustvu prevodioca, a to je bio Zoran Jovanović, tada centar Crvene zvezde, takođe reprezentativac.

Kada je doputovao u San Antonio, prvo vreme živeo je u kući trofejnog stratega.

"Situacija je sledeća - tu je njegova žena Erin, dvoje klinaca, kuče, on i ja. Što se tiče konverzacije, možemo samo da se gledamo. I tako je otprilike i bilo. On, šatro, mene razume, vidim po očima da ne razume ništa, ja njega možda za nijansu više".

Paspalj je detaljno pričao o periodu prilagođavanja, treninzima po ceo dan (jer inače ne bi znao šta da radi), upoznavanju novih saigrača, uključujući "Admirala" Dejvida Robinsona, a onda i o teškoj debitantskoj sezoni, u kojoj je trener Leri Braun dao prednost visoko rangiranom debitantu Šonu Eliotu - kao što je Paspalja pred odlazak u SAD opominjao prijatelj Luka Pavićević, samo on nije hteo ni da čuje.

Utakmice u kojima je imao značajnu ulogu, mogle su da se prebroje na prste jedne ruke.

"Ružno je reći, ali nisam imao sreće da se tu neko povredi, pa da ja uskočim - godinu dana i pre i posle bila je hrpa povreda, nisam imao sreće sa Lerijem Braunom i što je najgore, nisam imao sreće kada je bio 'trejd dedlajn'. Spursi su imali neke razgovore sa Golden Stejt Voriorsima, moje ime se tu pominjalo, ja sam molio i kumio Grega da me puste, ali Braun je izabrao da se odrekne sada pokojnog Kristijana Velpa. I taj Velp ostvari tamo nekih 18-20 minuta po meču".

Braun je odlučio da otpusti Paspalja pred početak plej-ofa 1990, kako bi se oslobodilo mesto za jednog američkog igrača.

Rastanak sa Gregom Popovićem opisuje kao veoma emotivan.

"Jednom sam došao na trening, video Grega - koji je bio, onako, dobro popizdeo - i on mi je rekao, vidi, situacija je takva i takva... Mislim da mu je to bio jedan od najtežih momenata. Taj momenat i momenat kad me je pratio na aerodrom, kada sam odlazio. Njemu je tu bilo teže nego meni. Ja sam, verovatno, bio najsrećniji čovek na svetu što idem - moja misija je tu bila završena... Ali, ja to uvek sa ponosom pominjem, ja sam tu stekao jednog fantastičnog prijatelja, upoznao jednog fantastičnog čoveka".

Popović je u međuvremenu postao prvi stručnjak San Antonija i sa Timom Dankanom, kao ključnim igračem, osvojio pet šampionskih prstenova...

"Niko u tom trenutku nije znao da će on postati toliko uspešan i ja ga kroz to nikad nisam gledao. Ja ga gledam kao Grega, koji me je primio u kuću kad nisam imao kud. Ja sam kao njegovo treće dete".

Kakvi su Paspaljevi utisci o načinu rada u NBA, o poslednjem NBA finalu između Spursa i Majamija, koga od naših aktuelnih reprezentativaca vidi kao potencijal za najkvalitetniju ligu na svetu i još mnogo zanimljivih anegdota, pročitajte u njegovom intervjuu za "Vice".