Sredinom januara, Kris Boš (31) osetio je jak bol iznad rebara. Na momente bi pogledao gde ga boli i video da mu telo treperi.

"Dođavola, šta je ovo?!", pitao se naglas.

Otišao je na detaljne testove, koji su pokazali da mu je bio pokidan mišić, pa je nosio toplu oblogu dok je spavao. Bol se, međutim, premestio na leđa, pa je ubedio sam sebe da je u pitanju, ipak, kičma. Obratio se kiropraktičaru i krenuo na nove tretmane. Ni to nije pomoglo.

Ipak, nastavio je da igra.

Protiv Detroita je ubacio 34 poena, protiv Njujork Niksa 32. Borio se za vazduh, pravio grimase na tajm-autu, ali nije hteo da odustane, iako je bolelo.

Jedne večeri, na parkingu hale Majamija, trener Erik Spolstra video ga je da stoji naslonjen na zid. "Krise, da li si u redu?", pitao ga je. "Da, sve je OK. Samo dolazim do daha od utakmice", odgovorio je dvostruki šampion. Lampica je bila uveliko uključena.

Spolstri nije bilo jasno kako bol u rebrima može da toliko ostavi čoveka bez vazduha, ali je verovao da Boš zna da vodi računa o sebi. Ubrzo je usledio i kratki "brejk" zbog Ol-star vikenda, posle kojeg je Kris otputovao na Haiti. Tada je počela agonija.

Centar se brzo vratio u Majami i prijavio u bolnicu zbog jakih bolova u plućima. Pronađeni su mu krvni ugrušci u jednom plućnom krilu, verovatno nastali kao posledica jakog udarca, zadobijenog nekoliko meseci ranije.

Kada je došao kući i rekao sve supruzi, ukucala je na internetu njegove simptome i pronašla priču o sudbini bivšeg igrača Trejl Blejzersa Džeroma Kersija, koji je umro od krvnog ugruška koji je putovao od lista do pluća.

Boš je potom otišao u bolnicu i borba je počela.

Prvih 36 sati plašio se za život, sve dok doktori nisu mogli da mu garantuju da razređivači krvi nisu počeli da deluju. Narednih šest dana bio je uplašen za svoju karijeru. Znao je da je završio sezonu, ali još nije definitivno znao da li će uopšte moći da bude onaj stari i da li će moći da se vrati košarci.

"Da su ti testovi bili pozitivni, ne bi mogao da ponovo igram. Nedelju dana uopšte nisam znao šta će biti sa mnom. Govorio sam sebi da ću proći kroz to, da ima života i pored košarke".

Iznenada, bio je prinuđen da planira šta će raditi kad završi karijeru, dok je gledao na iPadu utakmice i vikao na ekran kao da je na klupi.

"Samo sam i mogao da razmišljam o tome. Osećao sam veliku krivicu", pamti Boš.

Dijagnoza njegovog stanja bila je: Plućna embolija. Krvni ugrušak blokirao je arteriju u njegovim plućima i ta blokada je uzrokovala smrt plućnog tkiva, što je dovelo do jako komplikovanog stanja.

"Svi misle da sam samo imao krvne ugruške, a oni su zapravo proizveli nekoliko lančanih reakcija, zbog kojih su mi pluća bila puna tečnosti. To je moralo da bude izbačeno i taj deo je zaista bio grozan".

Četiri dana proveo je sa cevčicama u plućima, još jedan na operacionom stolu i još jedan sa iglama u plućima. Potom mu je rečeno da šeta po bolničkoj sobi svakog dana, iako je jedva imao snagu da sedne na ivicu.

Potom je čuo reči ohrabrenja: "Rizik da se nikad ne oporaviš obično je vezan za nasledni gen. Ti ga nemaš. Mali rizik postoji, ali i postoji i šansa da se vratiš na teren".

I zaista, vratio se.

Danas, šest meseci kasnije, Boš ulazi u formu i priprema se za trening kamp. Svestan je kako će ga gledati u novoj sezoni.

"Prethodnih nedelja cilj mi je bio da budem spreman za trčanje kada sezona počne. Mnogi će me posmatrati i pitati se kako ću reagovati. Na period koji je za mnom gledam kao na neophodni odmor. Morao sam da se potpuno oporavim, ali i da se odmorim, mentalno i fizički. Iskoristio sam to vreme praktično".

Dakle, desetostruki učesnik Ol-star revija igraće i sledeće sezone. Uz oprez, jer mu je rečeno da se posle svake utakmice dodatno kreće, da nosi kompresivne medicinske čarape i da šeta po avionu tokom dugih letova.

Ipak, ponovo će raditi ono što voli, čim se upozna malo bolje sa saigračima. Pošto sa mnogima nije igrao mnogo ili uopšte (na primer, sa Goranom Dragićem), celog leta je gledao snimke i zamišljao se u akcijama.

"Pregledao sam 'tone' filmova. Mnogo slobodnog vremena koristio sam da se upoznam sa igrom momaka uz koje ću igrati, pokušavajući da se zamislim u tim akcijama. Na primer, ako on uradi nešto, šta bi onda ja trebalo da uradim. 'Vrteo' sam scenarije iznova i iznova. Nadam se da će to pomoći".