Zoran Savić za MONDO: Eh Zvezda...

Legenda srpske košarka Zoran Savić trenutno se bavi menadžerskim poslovima. Živi na realciji Barselona- Dubai.

"Živim između Barselone i Dubaija. Po šest meseci živim u jednom i drugom gradu, ali mi je baza Barselona”, rekao je Savić na početku razgovora za MONDO.

Savić uglavnom radi s mlađim igračima. Trenutno je u fokusu Dino Radončić iz Real Madrida, koji sa samo 16. godina igra za prvi tim.

"Dino je momak koji napreduje. Bio je u Barseloni godinu dana, ali je prešao u Real. Samim tim da se nalazi u postavi Reala, a 1999. je godište, je fenomenalan uspeh za njega”, kaže Savić o Radončiću, koji je prvo trenirao fudbal i, zanimljivo, u mlađim kategorijama ekipe iz Zrenjanina dao je gol Barseloni iz slobodnog udarca. Kasnije se odlučio za košarku.

U ekipi Reala je još jedan perspektivni mladić, Luka  Dončić, takođe rođen 1999. godine.

"Obojica su NBA potencijali. Druga stvar je što su i po ponašanju top kvalitet. Real je možda jedini tim u Evropi, koji ima dva igrača tog godišta u prvom timu. Obojica imaju karakter. Roditelji su im bili sportisti. I imaju dobre predispozicije da napreduju", kaže Savić.

 Zoran Savić igrao je na poziciji centra, a u klupskoj karijeri dva puta je bio šampion Evrope sa Jugoplastikom 1991, kada je u finalu protiv Barselone postigao 27 poena i Kinderom 1998. godine, kada je proglašen i za najboljeg igrača završnog turnira.

Osim Jugoplasike i Kindera, ovaj rođeni Zeničanin nastupao je i za Čelik, Čapljinu, Real, Barselonu, Paok, Efes Pilsen i Skiper.

Igrao je sa top еvropskim igračimna, ali posebno izdvaja dvojicu.

"Najtalentovaniji igrač sa kojim sam igrao je Toni Kukoč, a tu je i Divac, koji je bio jako talentovan za poziciju petice, bio je fantastičan saigrač iz razloga što se uvek podređivao kolektivu. Kukoč je bio igrač, koji je uvek igrao vrhunski najvažnije utakmice u sezoni. Njega nemoj da trošiš za male utakmice. Uvek je u velikim utaкmicama davao plus , koji je trebao ekipi i zato jeste bio vrhunski igrač", smatra Savić.

Po okončanju igračke karijere bio i direktor Barselone i Skipera. Jedini stranac na toj poziciji.

"Jeste bio sam i u Italiji i Španiji jedini stranac direktor. U Barseloni sam bio tri godine. Sjajno iskustvo. Nije lako raditi u klubu kao što je Barselona. Čitav fokus je na fudbalu, uostalom i zovu se Fudbalski klub Barselona. Imaju i ostale sekcije, kao i amaterske, tako da te amaterske sekcije odnose dosta novca fudbalu, tako da se uvek žale na to", kaže Savić, koji smatra da je od svih klubova u koljima je bio Barselona možda najorganizovanija.

"Sigurno jer zato što imaju najviše novca. Bolje da ti duguju banke nego Real ili Barselona. Što se tiče te strane organizacije putovanja ili ostalog je vrhunsko. Sigurno ima neku draž kad napraviš uspeh sa košarkaškim klubom. Drugačije je nego na primer u Italiji, gde se dugo slavi. U Barseloni se slavi dva dana, treći se već zaboravi", govori Savić, koji smatra da je i tadašnja Jugopastika bila vrhunski organizovan klub.

"Sa Splitom su bile nezboravne dvije godine. Osvojio sam šest trofeja u te dve godine sa klubom i dva sa reprezentacijom. To su bile nezaboravne godine. Kad malo vratiš film u to vrijeme je Jugoplastika bila, poredeći sa sadašanjim klubovima, fantastična. Na putovanja smo išli čarterom, svi smo imali ista odela. Pričamo o periodu od 1989. do 1991. godine.  Stvarno je organizacija bila na vrhunskom nivou", kaže Savić, koji je sa reprezentacijom je osvojio svetsko zlato ( 1990 Argentina) , tri evropska ( 1991, 1995, 1997. i srebro sa Olimpijskih igara u Atlanti 1996. godine.

Finale je SR Jugoslavija izgubila od SAD-a. Savić zbog povrede nije igrao i često se kada se pričao tom finalu, čuje rečenica "Eh da je Savić igrao...".

"Ma ne bi se tu puno šta promenilo. I meni je bilo žao. Za mene je bilo najbitnije polufinale protiv Litvanije, koje smo dobili. Finale je bilo više revijalna utakmica nego takmičarska. Bilo je iluzorno očekivati da dobijemo Amerikance u finalu na njihovom terenu", iskreno kaže Savić, koji se posebno isticao u čuvanju Arvidasa Sabonisa.

"Ja sam igrao protiv njega i ovde u Španiji. On je bio vrhunski igrač. On je bio izuzetno inteligentan igrač. Ustvari bio je plejmeker u telu centra sa visinom od 220 centimetara. Sa savršenim pregledom igre, koji je važne utakmice igrao dobro. Njemu sigurno sa tom visinom nije bilo lako igrati protv igrača kao što sam ja bio sa niskim težištem. On je uvek bio vrhunski igrač".

 Iako je u karijeri osvojio gotovo sve na klupskom i reprezentativnom planu, ipak ima neostvarenu želju.

"Ja sam uvijek navijao za Zvezdu. Pre sam iz Zenice uvek išao, gotovo svakih 15 dana da pratim fudbalere Zvezde. Na košarku nisam često išao, ali na fudbal jesam od malih nogu. Tako da mi je nastup u Zvezdi sigurno jedna od neostvarenih želja u karijeri”, završio je Zoran Savić priču za MONDO.