"Najbolji trejd u istoriji NBA lige", kako danas zovu ono što se dogodilo 11. jula 1996. godine na relaciji Kalifornija – Severna Karolina, lako je mogao nikada da se ne dogodi.

A, da se nije dogodio, danas gotovo sigurno ne bismo pričali o Los Anđeles Lejkersima kao 16-ostrukim NBA šampionima, sa pet titula u poslednjih 15 sezona, već o ugašenoj dinastiji koja se nije vratila na presto još od poslednje labudove pesme Medžika Džonsona, na proleće 1988. godine.

Već naredne godine, Lejkersi su iz Partizana angažovali Vlada Divca kao 26. pika u prvoj rundi i on je sa velikim uspehom nosio kultni žuto-ljubičasti dres sve do 1996. godine, kada ga je tokom odmora u Srbiji, kako kaže u sjajnom intervjuu za Yahoo Sports, pogodio čekić pravo u potiljak.

Toliko ga je jako zabolela vest iz "El-Eja", da se u SAD vratio rešen da prekine karijeru već u 28. godini i to je i saopštio čelnicima kluba.

Evo priče koju je Divac, sada generalni menadžer Sakramento Kingsa, ispričao povodom oproštaja Kobija Brajanta od košarke, skoro 20 godina nakon što je sve počelo. A, jedna od najvećih NBA karijera svih vremena počela je i završava se ovako, slavno, nezaboravno, samo zahvaljujući gorostasu iz Prijepolja koji je, na kraju, poslušao savet svog drugog košarkaškog oca, takođe legendarnog Džerija Vesta.

"Uvek sam osećao kako se košarkom bavim iz zabave, a ovo nije bilo zabavno", prisetio se Divac dana nakon drafta 1996. godine i odluke Lejkersa da ga pošalju u Šarlot Hornetse, a da zauzvrat ta franšiza iskoristi svoje pravo izbora u prvom krugu i izabere tinejdžera, srednjoškolca, Brajanta, kojeg je Vest pomno pratio na utakmicama u Filadelfiji i okolini.

"Da me je neko pitao: 'Vlade, da li očekuješ da ćeš jednog dana igrati tamo (u Šarlotu, prim. aut)?' Rekao bih mu da se to neće dogoditi. Kada su mi rekli, razgovarao sam sa suprugom i saopštio joj: 'Vidi, ja ću se penzionisati'", prisetio se Divac i, sa ove distance, konstatovao:

"To bi, naravno, bilo jako loše i bio bih jedan od najomraženijih ljudi u Los Anđelesu".


Divac je tokom prvih sedam godina u Lejkersima beležio prosečno 12,2 poena i 8,5 skokova po meču, skućio se u Los Anđelesu, njegova porodica počela je tu da živi miran život i sve je delovalo idilično za čoveka, koji je pre toga nastupao samo za dva kluba – Slogu iz Kraljeva, Partizan iz Beograda.

Ipak, nakon što su brzo po Divčevom dolasku igrali dva velika NBA finala i glatko gubili od timova sa Istoka, 1989. od Detroit Pistonsa – 0:4 i 1991. od Čikago Bulsa – 1:4, Lejkersi potom nisu više bili konkurentni za titulu, tako da je Vest 1996. godine odlučio da napravi "dar-mar" u ekipi i iskuša sreću u jednom od, ispostaviće se, najboljih trejdova u istoriji sporta.

Ispostavilo se da je lakše bilo ubediti Hornetse da iskoriste pik na nekog klinca iz Filadelfije i za to dobiju jednog od najboljih centara lige, nego ubediti samog Divca da ode u tom smeru. Ukoliko bi pristao, Vest bi očistio "selari kep" za njegovu platu od 4,7 miliona dolara po sezoni, što bi uz još nekoliko promena načinjenih tog leta bilo dovoljno da u grad stigne tada najdominantnija sila u ligi, posle Majkla Džordana, Šakil O'Nil.

"Osetio sam kao da me je neko udario u potiljak čekićem", rekao je Divac.

"Bio je to prvi slučaj u mojoj karijeri da se nešto događalo mimo mog plana. Bio sam očajan. Razmišljao sam u stilu 'ja igram košarku zbog zabave, šta će mi ovo'? Moj otac me je, kada sam kući doneo prvi ček, pitao: 'Ko ti je dao ovo? Jesu li oni ljud? Da li oni znaju da bi ti igrao košarku i kada te ne bi plaćali?' I bilo je tako, nisam imao nameru da igram košarku samo da bih igrao. Želeo sam da u tome uživam", prisetio se Vlade, jedan od najboljih jugoslovenskih košarkaša svih vremena.

"Imao sa 28 i nisam želeo da odem negde gde ću biti primoran da igram. Rekao sam mom agentu da neću u Šarlot. Voleo sam El-Ej. Voleo sam Lejkerse. Za svakog klinca koji je igrao košarku, cilj je bio igrati je pored Medžika i ostalih momaka".

Već je bilo prošlo deset dana posle drafta, a trejd i dalje nije bio ozvaničen. Divac je najavio da će se vratiti u Los Anđeles i objaviti da završava karijeru, ali se potom odlučio da ipak ode sa Vestom na ručak.

"Džeri me je pozvao kada sam se vratio u El-Ej i otišli smo na ručak. Trejd se praktično dogodio već, ali sam ja odugovlačio... Bio je to sjajan razgovor. Rekao je: 'Zašto ne odeš tamo i ne istražiš malo? Idi i vidi da li će ti se svideti ili ne'. Džeri i ja smo imali veoma dobar odnos, on je bio čovek koji me je čekao na aerodromu nakon što sam bio draftovan 1989. Bio je to veoma emotivan sastanak za obojicu. A ja sam mu mnogo verovao... On je najbolji košarkaški um na svetu. Kada ti Džeri kaže nešto, veruješ u to", prepričao je Divac.

Zvanično, Lejkersi i Hornetsi razmenili su proverenog NBA asa i srednjoškolca 11. jula 1996, a samo sedam dana kasnije O'Nil je "orobio" franšizu željnu trofeja ugovorom od 120 miliona dolara za sedam sezona. Ispostaviće se da će Lejkersi ubrzo povratiti primat u ligi sa pet titula u narednih 13 godina sa Brajantom, od čega su tri osvojene dok je Kobi igrao u tandemu sa Šakilom.

Posle svega, Divac je mogao samo da prizna...

"To je bio najbolji 'dil' u istoriji NBA. Poslali ste Vlada tamo u Šarlot i bili u mogućnosti da potpišete Šaka, jer ste očistili 'selari kep', a dobili ste i Kobija".

Vlade je odlučio da supruga Snežana i deca ostanu u Los Anđelesu, a da on nastavi na Istoku sa namerom da, kada mu istekne ostatak ugovora koji je Šarlot nasledio od Lejkersa, u trajanju od dve godine, potraži trejd što bliže kući, Kaliforniji.

Iako je počelo jako loše, Divac nije imao nezapaženu ulogu među "stršljenovima". Beležio je 11,7 poena i 8,6 skokova po meču sve do leta 1998. godine.

"Igrali smo pred rasprodatom halom ispred 24.000 ljudi koji su voleli košarku u Severnoj Karolini. U obe sezone imali smo 50 i više pobeda, a kada pobeđujete onda se i zabavljate. Ali, mojih prvih desetak utakmica, to je bilo užasno... Ne mogu to da opišem. Lopta mi je ispadala sve vreme, a najzanimljivija je bila moja prva utakmica protiv Lejkersa. Kad sam izašao na teren bio sam u fazonu 'šta ja radim ovde?' Činilo mi se kao da sam počeo da igram košarku pre dva dana", rekao je Divac i dodao:

"I dalje sam osećao taj mentalni pritisak. Na sve sam gledao negativno, pitao se zašto su me trejdovali, da li je bilo vredno dolaska tamo, rekao sam sebi: 'Ma, daj Vlade, to je samo igra'. I znao sam sve vreme da ću se dve godine kasnije vratiti na Zapad, bliže svojoj porodici".

1/0
Vidi galeriju
undefined I kada je pogađao i kada je promašivao, bilo je jasno da se radi o jednom o najvećih svih vremena. I kada je osvajao sa drugima i kada je osvajao sam, uvek je bilo onih koji su ga dizali u neseba i valjali u blatu. To je znak da ste veliki igrač.


I dogodilo se. Ne baš u El-Ej, ali Divac se vratio u najbliži mogući grad, prestonicu Kalifornije – Sakramento. Kao slobodan agent postao je centar, a brzo i legenda Kingsa te 1998. godine, a ironično, najvažnije mečeve u karijeri odigraće upravo protiv Lejkersa koji su išli na mlazni pogon O'Nil-Brajant.

U finalu Zapada 2002. godine, Kingsi su poveli 3:2 protiv aktuelnih šampiona Lejkersa i doveli ih na rub eliminacije, ali – to ne piše u ovom tekstu – uz obilatu pomoć sudija u šestom meču serije, O'Nil i drugovi su izjednačili i potom uspeli da "prelome" najvećeg rivala kojeg su imali tokom "tri-pita" (tri uzastopne titule) u periodu 2000-2002.



Divac je, simbolično, završio karijeru kao igrač Lejkersa i Brajantov saigrač u sezoni 2004/05, tokom koje se često šalio sa Kobijem na račun trejda koji se dogodio devet godina ranije, ali kaže da su postojali trenuci kada sa "Crnom mambom" nije bilo šale.

"Koliko god da vidite da pruža na utakmicama, Kobi zahteva još više na treninzima. On je tražio od svakoga isto, ali to je bilo jako teško jer je on bio jedan od retkih koji je sve dao košarci", prisećao se Divac perioda posle O'Nilovog odlaska iz Los Anđelesa i Brajantovih nastojanja da izađe iz Šekove senke i osvoji titulu sam, jer se stalno suočavao sa kritikama da su prve tri, pomenute, ipak delo gorostasnog centra.

Brajant će, nekoliko godina kasnije, uspeti da još dva puta povede Lejkerse do trona, osvoji 15. i 16. tiutulu za slavnu franšizu, koja se ove sezone oprašta od jednog od najvećih koje je imala i sprema za novu rekonstrukciju gde će "neki novi Divac" biti verovatno upotrebljen za dovođenje "nekog novog Kobija".

Divac će u četvrtak na petak po našem vremenu biti deo ceremonije u kojoj će se Sakramento oprostiti od jedne od najomraženijih figura s početka Milenijuma, Brajanta.

"Mnogo mi je drago zbog njegove karijere. On je definitivno jedan od najvećih svih vremena", konstatovao je Divac.