Finansijski problemi Vojvodine Srbija Gas, samo su jedan u dugom nizu ekonomskih potresa, koji gotovo bar jedanput godišnje, tresu srpsku klupsku košarku, podseća "Sport".
Bolji poznavaoci prilika, navodi beogradski list, prisetiće se uzleta dotadašnje elite SFRJ (1988.) ali i kraha "omalenog" Prvog Partizana iz Užica 1993.
Mnogo dalje od Užičana koji su uglavnom tavorili na dnu najjače lige, otišli su Iva Borovica Šabac (treće mesto u sezoni 93/94) i Profikolor Pančevo (četvrto mesto u sezoni 93/94). Šapčani su, doduše sa selidbom u Rumu, a pod imenom TG Borovica, stgili i do finala plej-ofa 1995, da bi već 1999. nestali sa košarkaške mape.
Slična sudbina zadesila je i BFC Beočin. Klub iz novosadskog pregradja, odigrao zaista istorijsku finalnu seriju plej-ofa 1996. s Partizanom. Dva puta za redom Beočinci su slavili u Pioniru, imali čak tri meč lopte, da bi Partizan u majstorici stigao do titule. Ispostaviće se da je taj meč bio poslednji BFC.
U drugoj polovini prošle decenije, pod patronatom jedne od najjačih banaka u Srbiji, Beobanka je čak imala ulaznicu za Evropu (Kup Koraća). Medjutim, s političkim promenama, "bankari" su bankrotirali, tačnije, mesto u nacionalnom šampionatu ustupili su NIS Vojvodini, odnosno danas Vojvodini Srbija Gas.
Dugo je finansijskim nevoljama odolevao i IMT, koji je mogao da se pohvali peharom namenjenom pobedniku kupa u "staroj" Jugoslaviji, i to kao drugoligaš. Iz kandži propasti, Novobeogradjane je pokušao da iščupa i naftni gigant Beopetrol. Medjutim "goriva" je bilo samo do 2001, kada je kompanija Atlas preuzela rizik da stabilizuje situaciju. Ušće je, kako je prvo, originalno ime, pod njenim rukovodstvom, igralo i ULEB kup, da bi na kraju, pre dve godine stupanjem u zajednicu sa tadašnjim Mega basketom, prestalo samostalno da postoji.
Poslednji od krahova na našoj košarkaškoj "berzi", možda i najveći, ako se gleda tradicija, doživeo je beogradski Radnički. Čuveni klub sa Crvenog krsta je, pod teretom finansijskih dugova, 2001. pao u Prvu B ligu, a zatim se srozao do beton takmičenja. Poslednjih godina, grupa entuzijasta, medju kojima je i srpski selektor Dušan Ivković, pokušava da, sada pod imenom BKK Radnički, vrati bar delić slave najčuvenijem beogradskom košarkaškom kvartu.
Primerima nikad kraja. Lavovi su odavno izgubili zube, "prava" Vojvodina se još oporavlja u Prvoj B ligi, dok se Kragujevčani (Radnički i Zastava) zajedničkim snagama bore protiv nemaštine.
Od udarne četvorke sprske košarke - Partizan, Crvena zvezda, Hemofarm i FMP, velike finansijske probleme nikada nisu imali najmladji, što je i razumljivo, jer su i "panteri" i Vrščani klubovi s privatnim kapitalom.
S obzirom na to da su organizovani kao udruženja gradjana, prepušteni na (ne)milost sponzora, gradskih struktura, i večiti rivali su imali finansijske padove. Medjutim, do sada su ih kako tako uspešno prevazilazili.
(MONDO)
Bolji poznavaoci prilika, navodi beogradski list, prisetiće se uzleta dotadašnje elite SFRJ (1988.) ali i kraha "omalenog" Prvog Partizana iz Užica 1993.
Mnogo dalje od Užičana koji su uglavnom tavorili na dnu najjače lige, otišli su Iva Borovica Šabac (treće mesto u sezoni 93/94) i Profikolor Pančevo (četvrto mesto u sezoni 93/94). Šapčani su, doduše sa selidbom u Rumu, a pod imenom TG Borovica, stgili i do finala plej-ofa 1995, da bi već 1999. nestali sa košarkaške mape.
Slična sudbina zadesila je i BFC Beočin. Klub iz novosadskog pregradja, odigrao zaista istorijsku finalnu seriju plej-ofa 1996. s Partizanom. Dva puta za redom Beočinci su slavili u Pioniru, imali čak tri meč lopte, da bi Partizan u majstorici stigao do titule. Ispostaviće se da je taj meč bio poslednji BFC.
U drugoj polovini prošle decenije, pod patronatom jedne od najjačih banaka u Srbiji, Beobanka je čak imala ulaznicu za Evropu (Kup Koraća). Medjutim, s političkim promenama, "bankari" su bankrotirali, tačnije, mesto u nacionalnom šampionatu ustupili su NIS Vojvodini, odnosno danas Vojvodini Srbija Gas.
Dugo je finansijskim nevoljama odolevao i IMT, koji je mogao da se pohvali peharom namenjenom pobedniku kupa u "staroj" Jugoslaviji, i to kao drugoligaš. Iz kandži propasti, Novobeogradjane je pokušao da iščupa i naftni gigant Beopetrol. Medjutim "goriva" je bilo samo do 2001, kada je kompanija Atlas preuzela rizik da stabilizuje situaciju. Ušće je, kako je prvo, originalno ime, pod njenim rukovodstvom, igralo i ULEB kup, da bi na kraju, pre dve godine stupanjem u zajednicu sa tadašnjim Mega basketom, prestalo samostalno da postoji.
Poslednji od krahova na našoj košarkaškoj "berzi", možda i najveći, ako se gleda tradicija, doživeo je beogradski Radnički. Čuveni klub sa Crvenog krsta je, pod teretom finansijskih dugova, 2001. pao u Prvu B ligu, a zatim se srozao do beton takmičenja. Poslednjih godina, grupa entuzijasta, medju kojima je i srpski selektor Dušan Ivković, pokušava da, sada pod imenom BKK Radnički, vrati bar delić slave najčuvenijem beogradskom košarkaškom kvartu.
Primerima nikad kraja. Lavovi su odavno izgubili zube, "prava" Vojvodina se još oporavlja u Prvoj B ligi, dok se Kragujevčani (Radnički i Zastava) zajedničkim snagama bore protiv nemaštine.
Od udarne četvorke sprske košarke - Partizan, Crvena zvezda, Hemofarm i FMP, velike finansijske probleme nikada nisu imali najmladji, što je i razumljivo, jer su i "panteri" i Vrščani klubovi s privatnim kapitalom.
S obzirom na to da su organizovani kao udruženja gradjana, prepušteni na (ne)milost sponzora, gradskih struktura, i večiti rivali su imali finansijske padove. Medjutim, do sada su ih kako tako uspešno prevazilazili.
(MONDO)
Pridruži se MONDO zajednici.