Duško Vujošević za kratko vreme je osvojio Limož. Pokrenuo je tim iz sivila, uneo novu energiju, što je brzo dalo rezultate. U domaćem šampionatu počeli su da nižu pobede, dok su se u Evrokupu domogli top 16 faze.

"Pokušavam da što pre postavim sistem u ekipi koja je bila dosta zapuštena. Smena trenera je već nešto što pokreće tim a i igrači su sigurno bili motivisani da se dokažu. Pojavila se i sreća, koja je u sportu obično nečim zaslužena. Sve se poklopilo. Krenulo je dobro i sad to treba održavati", objasnio je u intervjuu za "Večernje novosti" Vujošević.

Bez obzira što ne zna jezik, svetsan je da njegova ekipa nema radne navike, ne poznaje rivale u francuskom šampionatu, Vujošević veruje u uspeh.

"Moje ambicije su velike. Ako nešto misliš da možeš da uradiš, onda si, u principu, u stanju da to i ostvariš. Mislim da možemo da vratimo Limož na staze trijumfa".

Trofejni stručnjak ne krije da je bilo veoma teško raditi u Partizanu bez plate, a dodatno opterećenje bilo je trenirati igrače koji nisu plaćeni.

"Nije život jednosmerna ulica. Postoji reciprocitet uzimanja i davanja, ljubavi i mržnje. Pametan čovek oseti šta je ispod površine", rekao je Vujošević i još jednom ponovio da iz Partizana nije otišao bezbolno.

"Pojedinci u klubu pravili su propagandu da bi opravdali svoje postupke. Znao sam ka kom kraju to vosi, koliku ću cenu da platim i ko će biti izvršioci – ljudi za koje sam se borio i za koje sam podmetao leđa. Jednostavno, nisam više imao snage da to podnosim. Sve je to bilo i pitanje smisla. Protiv mene je vođenja kampanja, izazvana time što sam pokušao da branim pravo Partizana na časnu egzistenciju i ravnopravan tretman, što sam ukazivao na nemale nepravilnosti onog dela državnog aparata koji bi trebalo da vodi računa o sportu i onih kojima to nije posao, ali se time bave. Zbog svega izazvao sam snažna neprijateljstva prema sebi. Zna se u beogradu zašto sam otišao. I dok sam bio trener pričao sam šta se dešava u klubu i oko njega, dajući drugima priliku da reaguju. Neka neke stvari, za sada, ostanu kovertirane", naglasio je bivši strateg Partizana i dodao da se politika meša "i to mnogo" u sport u Srbiji.

Vujošević je rekao i da kada se "sve sabere i oduzme" u Partizanu je bilo i mnogo lepo i mnogo teško, ali da kada podvuče crtu ništa ne bi menjao.

"Kako bi to rekao jedan od mojih omiljenih glumaca Bekim Fehmiu – bilo je blistavo i strašno".

"Sigurno je bilo grešaka, ali znam i da sam iz Partizana otišao moralno čist. Nije bilo trulih kompromisa i korumpiranosti. Kod mog omiljenog pisca Danila Kiša ima ona rečenica 'Ne dajte me pasjim sinovima, Borise Davidoviču', i ja se nisam dao. Grešaka je bilo, sitnih, a velikih , ljudskih, moralnih – nije".

Vujošević je rekao da kad god ima priliku prati utakmice Partizana, kao i da nije bilo lako pratiti borbu crno-belih za opstanak.

"Ipak, nije stavljena tačka na crno-beli svet", jasno je naglasio Vujošević i dodao:

"Moj problem jeste što sam pupčanom vrpcom vezan za Partizan, Dolazak u Limož je u tom smislu možda lekovit, jer imam toliko obaveza da ne mogu da se bavim drugim stvarima", napomenuo je bivši trener kluba iz Humske i ostavio prostora da se jednom vrati u svoj stari klub.

"Možda jednog dana, u nekoj drugoj ulozi".

Dule je rekao da mu je mnogo lakše na novom poslu bilo to što su u ekipi igrači koje je poznavao od ranije, leo vesterman i Bo Mekejleb, "ratni drugovi", kako ih naziva, ali da su ga i ostali prvotimci dobro primili.

"Dobro su me primili igrači, iako sam u suštini strog trener. Imam i loše osobine, Psovač sam, emotivan, nekad nervozan i impulsivan... Ali zaista volim svoje igrače", naveo je Vujošević i istakao da bi, kada bi mu se pružila prilika da dovede nekog iz Partizana, to bio Vanja Marinković.

"Odličan je momak i veliki potencijal", prokomentarisao je.

Vujošević koji kuburi sa dobijanjem licence kaže da će i taj problem biti uskoro rešen.

"Blizu smo toga da dobijem licencu. Sindikat trenera ima svoje interese, i to je normalno, ali se nadam da mi to neće još dugo praviti problem".