Marina i Milica: Medalja u Riju? Stanite!

Iako  pripreme evropskih šampionki za Olimpijske još nisu zvanično počele, košarkašice Srbije okupile su se i došle u Banjaluku, a već po izlasku iz autobusa dočekao ih je veliki broj navijača, posebno mladih košarkašica koje su odmah pohrlile da se fotografišu i uzmu autograme.

Selektorka Marina Maljković i kapitenka Milica Dabović na konferenciji za novinare pred meč u Banjaluci nisu govorili o samoj utakmici niti o reprezentaciji Slovenije. Glavna tema su, očekivano, bile Olimpijske igre.

"Utakmica je manje bitna, mi smo se i okupili da dođemo u Banjaluku. Prva utakmica nas očekuje 7. avgusta na OI u Riju. Kao direktno plasirana reprezentacija pripreme nam kreću kasnije. Uvek mi je bila želja da dovedem repezentaciju i to nam se i ostvarilo. Lako je sada kad smo uzeli zlato, ali Republika Srpska je najviše bila uz nas 2013. godine kada smo bili četvrte u Evropi i kada je tek počela priča o ovoj reprezentaciji. Mi smo osetile neverovatan vetar u leđa sa ovih prostora. Za mene granica nema između RS i Srbije i mi osećamo ljubav koja dolazi odavde. Dokaz su i tri člana naše reprezentacije odavde, Saša Čađo, košarkašica, Jadranka Trkulja, tim menadžer i Branko Stojnić, fizioterapeut i to se ne menja već nekoliko godina iako ljudi dolaze i odlaze. Velika stvar je dogovor dva saveza, na naše ogromno zadovoljstvo i namerno smo zakazali okupljanje početkom juna da dođemo u Banjaluku. Ovo je naš mali poklon navijačima iz RS", rekla je selektor Marina Maljković.

Njena ekipa, kao evropski prvak, smatra se jednim od kandidata za olimpijsku medalju. Da li je to pritisak i šta možemo očekivati od reprezentacije Srbije u Rio de Žaneiru?

"Milica zna jer smo zajedno sa Butulijom i pomoćnikom Pađenom bili u Lionu. Ja sam napustila taj klub zato što nemam sportski pritisak. Jednostavno, uz prave profesionalce to je neminovna stvar i uživamo u tom pritisku. Što se tiče Rija i olimpijske medalje, stanite, zaista stanite!", rekla je Maljkovićeva, a potom i objasnila svoje riječi:

"Mi smo jedina reprezentacija koja ima dve igračice u WNBA, one će deset dana pred početak olimpijskih igara da se priključe. S druge strane, na naše veliko zadovoljstvo, ali je to problem s obzirom na plan priprema, mi smo direktno plasirani, svi ostali naši protivnici će igrati od 13-19 juna u Nantu veoma jake utakmice između sebe. Mi ćemo imati tri, četiri utakmice, daj Bože nešto više, a svi ostali 15-16 jakih utakmica. Imamo i poteškoće što veliki broj devojaka nemaju klub za narednu sezonu, pitanje je da li će imati i za mesec dana, kada zvanično krenu pripreme. To je sa psihološke i sportske strane otežavajući faktor za ekipu koja treba da ide na pripreme za najviša takmičenja".

Selektorka Srbije odlučila se da nastavi da radi na ovoj funkciji iako je razočarana stanjem u srpskoj košarci. To je istakla prilikom produženja ugovora, a ponovila i danas u Banjaluci.

"Nažalost malo toga se promenilo. Srbija, koja je prvak Evrope, nema evroligaša u ženskoj košarci. Oko 60 odsto igračica nema klub za narednu godinu. Beograd nema evroligaša, nema ni ekipu u Evrokupu, poput nekog Radivoja Koraća. Dok god u Beogradu ne postoji jak evroligaš i ono što smo pokušali da napravimo u Partizanu i dok god jedan ili dva kluba ne igraju FIBA kup, drugo takmičenje po snazi, bojim se da neće biti dobro. Kad sam donela odluku da ostanem oformila sam Pokret 'Marina Maljković za žensku košarku'. Krenula sam od baze. Htela sam da se što više devojčica bavi košarkom i to je ono što me čini srećnom u poslednje vreme, Nadam se da će to da bude i ovde, mi ne možemo bez Republike Srpske, nama je i te kako potrebna jaka priča u Banjaluci", istakla je Maljkovićeva.

Ona je podsetila na činjenicu da druge zemlje učesnice olimpijskog turnira imaju daleko kvalitetnije lige.

"I dalje je to ogroman problem. Na Olimpijske igre idemo praktično bez lige, za razliku od najjačih reprezentacija poput Turske, Španije, Francuske i Rusije. Vrlo dobro znate kakve su njihove lige, a kakva je naša. Naša ženska košarkaška liga je u rangu 4. francuske lige, a mi smo prvakinje Evrope. Pomaka ima, nije sjajno i neće biti sjajno dok god u našem glavnom gradu ne bude ozbiljan evroligaš, a ja sam siguran da ima 20-30 košarkašica koje igraju za ne mnogo novca u Mađarskoj, Rumuniji itd. koje bi se sutra vratile u Srbiju pa i u Republiku Srpsku".

Ona je istakla da je teško porediti reprezentaciju Srbije i reprezentaciju SAD, posebno kada se uzme u obzir koliko se ulaže u žensku košarku tamo i ovde.

"Mi smo na Svetskom prvenstvu bili iznenađenje za sve, sada više nismo. Sada sledi ono najteže - da rezultate pravimo u kontinuitetu. Nadam se napretku sa tim mlađim kategorijama, ali mnogo teško je braniti nešto, a SAD nas zna i svi drugi nas znaju. Mi idemo na OI sa redukovanim stručnim štabom, a mi smo prvaci Evrope. Naravno, zbog sredstava. Zbog toga je još značajnije što su ljudi odavde s nama. Daleko od toga da to umanjuje pritisak sa mene i moje djevojke".

Trenersku karijeru Maljkovićeva će nastaviti u turskom Galatasaraju.

"Bilo je lepo tri godine u Lionu, moram da istaknem i da su i oni nekim delom zaslužni za rezultat reprezentacije, u smislu jer su nam tolerisali da se potpuno posvetimo Srbiji. U mesec dana ja sam bar jednom u Beogradu, Milica isto tako, Miloš Pađen, moj saradnik isto… Francuska liga je najjača, pored nje je turska. Galatasaraj je veliki klub koji nije u sjajnoj situaciji u ovom trenutku. Želi da se vrati na stare staze slave, ali postoje neka imena koja jednostavno ne možeš da odbiješ".

Kapiten reprezentacije Srbije Milica Dabović nije krila u prethodnom periodu oduševljenje što dolazi sa saigračicama u Banjaluku.

"Lično, živela sam za ovaj dan da dođem kod vas. Poslednje dve-tri godine bila je takva energija i podrška odavde, plakala sam i čitala poruke ljudi iz Banjaluke. Jedva čekam, odbrojavam dane i sate, a ne znam kad se to poslednji put desilo. Ovde su dobri ljudi, to je neka energija koju osećam, koju i Marina osjeća. Kad smo gledali utakmicu muškaraca ovde bili smo iznenađeni tom atmosferom i jedva smo čekali da to doživimo. Ja živim za taj dan da izađem na teren i vidim svu tu decu i ljude koji žele da nas gledaju i isprate nas u Rio oni koji su svih godina bili sa nama", rekla je Dabovićeva.

Na pitanje o očekivanjima u Riju, kapitenka reprezentacije je podsetila na početak stvaranja ove generacije, koji nije bio nimalo lak.

"Počeli smo ni od čega. Nismo imali ni sportsku opremu, uzimali smo otpatke od muškaraca. Kad su Dragan Đilas i Marina došli sve se promenilo. Sa Marinom nema neuspeha. Išao si ka cilju i znao si da će se jednog dana sve to si radio da se isplati. Marina je previše fina pa ću ja reći: Suludo je uopšte razmišljati o medalji na Olimpijskim igrama. Vi ne shvatate kako smo mi došli do titule evropskog prvaka, nismo bili najbolji tim. Bili smo na tronu, osvojili smo zlato, ali smo bili tim koji je imao pobednički duh, svi su tu da se bace teren, ostave srce na parketu, nije bilo bitno da li će Ana Dabović dati 30 poena, Sonja Petrović, Butulija, Radočaj ili ja, To je ono što nas je dovelo do zlatne medalje, ta vera jedne u drugu, vera Marine u nas".

Ona je ispričala i scenu iz hotela nakon osvajanja titule evropskog prvaka, koja potvrđuje njene riječi.

"Kad se završilo, kad sam došla u hotel sa zlatnom medaljom prišla mi je košarkašica Belorusije i rekla 'možda smo mogli da pobedimo vas, ali vaš duh, hemiju i borbenost nismo'".

Ona je istakla da su reprezentavke Srbije prije svega srećne što idu na Olimpijske igre.

"Mi smo još na nebu, ali je vreme da se spustimo na zemlju, da shvatimo da ćemo biti tamo. Koncentracija mora da bude na nivou. Nismo ni svesni svega dok ne dođemo tamo. Igramo protiv milionskih država, svih tih reprezentacija i suludo je da govorimo 'biće medalja' i da neko očekuje to od nas. Mi nismo ljude navikli na medalju, mi smo navikli ljude na našu borbenost. Zbog toga ste nas pratili i pre dvije-tri godine, ne zato što smo osvojile zlatnu medalju, već zbog naše srčanosti, borbenosti, želje i gladi za pobjedom. To je on što očekujemo od nas samih i da pokažemo ljudima da nismo džabe osvojili medalju, pa šta nam Bog da", poručila je Milica Dabović.

 Ovo će biti njeno poslednje veliko takmičenje u dresu Srbije.

"Preponosna sam na sve. Moram da pomenem Marinu ponovo jer sam joj toliko zahvalna. Pre četiri godine rekla sam da nikada više neću igrati za reprezentaciju, jer mi je prethodni trener, posle tri EP gde sam sa 27 godina bila jedna od najboljih, rekao da sam prestara za reprezentaciju. Teško mi je pomisliti da će doći kraj, ali u novembru ću imati 35 godina, verujem da će biti puna dvorana u Nišu ili Kragujevcu, neće mi biti lako. Nastaviću da igram, moram polako da završavam karijeru. Bilo bi suludo da odem na sljedeće EP i dozvolim da me neko pobedi. Ovo je najbolje vreme za kraj, ostvarila sam sve ono što sam mogla da učinim. Nemam žal ni za čim, imala sam priliku da igram u WNBA prije desetak godina, ne žalim ni za čim, zadovoljna sam sobom, svojim životom".

Ako želite da pošaljete poruku podrške košarkašicama i da steknete priliku da je upoznate, pridružite se akciji kompanije Frikom - "Svi uz šampione"!