Treće mesto i bronzana medalja na OI u Riju omogućili su Milici Dabović da se oprosti od dresa reprezentacije kao u najprijatnijem snu.

"Ovo je najbolji način da završim reprezentativnu karijeru.
Ponosna sam na sebe, jer sam dala srce za Srbiju. Odlučila sam da igram za nju i uvek sam davala maksimum. Ovo je najbolji način da odem", rekla je novinarima u Rio de Žaneiru, nakon pobede nad Francuskom 70:63 i ubačenih devet poena.

Tridesetčetvorogodišnji bek jedva je dala izjavu, plakala je i bila veoma emotivna.

Ona je kroz suze rekla da jedva čeka da dođe kući i raduje se sa narodom, koji je verovao u ovaj tim.

"Hvala svima koji su verovali, zbog onih koji nisu. Dokazali smo... Možemo da se ne volimo i ne družimo van terena, ali na terenu smo uvek jedno i to nas je dovelo do ovoga. Bronza sija kao zlato. Ovo će dugo da traje... Nove generacije dolaze, ne znam da li će imati ovoliko srce i ovakve emocije, to je pobedilo. Mi Srbi smo rođeni da pobeđujemo. Imamo veliko srce i uvek dajemo sve od sebe, kao što smo danas".

Milica Dabović dodala je da su košarkašice "izginule" za pobedu jer nisu želele da kvare atmosferu posle brojnih uspeha srpskih sportista u Riju poslednjih dana.

"U glavama nam je bilo da će svi sportisti na koje smo ponosni otići kući sa medaljom i da bi bilo loše da mi budemo četvrte", rekla je uplakana Milica.



Ana Dabović veruje da će se njena sestra oprostiti u novembru, kada na domaćem parketu budemo igrali završne mečeve u okviru kvalifikacija za Evropsko prvenstvo, protiv Luksemburga i Ukrajine.

"U novembru su kvalifikacije, igraće i završiti pred našim narodom. Rekla sam joj da je zaslužila, načinom na koji je igrala, predala sebe, srce i telo i sve živo. Ponosna sam na nju i ceo tim".

Ana je istakla da je bronza košarkašica, uz ostale medalje u ekipnim sportovima, neverovatan uspeh.


"Srbija, ovako mala država, donela je po medalju u sva četiri timska sporta, a razmišljale smo samo da ne budemo mi t
e koje je neće osvojiti. Borba je bila fenomenalna, energija, to sam osetila na terenu".

I zaključak...

"
Možda smo u polufinalu mogle da dobijemo Španiju, ali uvek je lepše da turnir završiš pobedom, a ne porazom u finalu".