Uroš Tripković - od košarkaša do voćara

Nakon što je karijeru završio kao jedan od najboljih šutera Evrope, Uroš Tripković se odlučio za drastičnu promenu u životu i karijeri, pa je umesto loptom odlučio da se bavi poljoprivredom.

Nekadašnji košarkaš Partizana završio je karijeru pre dve godine i potpuno se posvetio proizvodnji borovnica u selu Preljina kod Čačka.

Na pitanje odakle mu ideja da se okrene poljoprivredi i zašto baš proizvodnji borovnica, Tripković je za časopis "Agro planeta" rekao da se vodio onim što ga zanima i privlači, da je mnogo učio i odlučio da proba sa borovnicama. Većina njegovih kolega nakon sportske karijere odlučuje se za posao trenera i druge srodne delatnosti, ali on je napravio potpuni zaokret i kaže da nije zažalio.

"Želeo sam da radim nešto, ali moralo je to da bude ono što mene zanima i privlači. Volim prirodu i uvek bih se pre odlučio za neki ovakav posao, nego na gradsku gužvu i kancelariju. Odlučio sam se za borovnice dve godine pre nego što sam ih zasadio i prestao sa košarkom. Raspitivao sam se, učio, istraživao. Prošle godine, u jesen, posadio sam oko 1.500 sadnica, na oko pola hektara. Sada radim oko njih, čupkam travu, gledam kako rastu, pa ako se pokaže da imam dara i smisla za to, proširiću zasad", rekao je Tripković.

On kaže da je još u probnoj fazi, da uči i dalje, prati kako sadnice napreduju, da li obolevaju i kolike su mu šanse za dobru berbu.

"Ko prvi put radi, uči sve ispočetka. Naučio sam dosta na ovom prvom putu. Nisam imao mnogo problema, ali nije istina ono što ljudi misle da se voće posadi i onda dođeš za dve ili tri godine, pa ubereš. Ima tu dosta posla, a stav da o voćnjaku ne treba mnogo potpuno brinuti je pogrešan. Od marta do kraja oktobra, svaki dan moram da budem u vinogradu ako želim da imam urod. Ne treba da radim osam sati svakog dana, ali moram biti tu svaki dan. Ako niste prisutni, nećete na vreme videti da li ima štetočina, bolesti, da li biljke napreduju, pa nećete ni znati u kojem smeru treba da popravljate", kaže on.

Nakon čitanja brojne literature prionuo je na posao, izgradio infrastrukturu i ugradio protivgradnu mrežu. Tripković je spojio hobi i posao, a uprkos tome što ima pomoć rodbine i prijatelja, kaže da i dalje najviše radi sam u svom voćnjaku.

Otkada je prestao da se bavi košarkom profesionalno, Tripković kaže da se više ne bavi nikakvim sportom.

"Isključio sam se iz sporta potpuno, imam sasvim dovoljno obaveza. Jedino što ponekad za sebe trčim po selu ili odem u teretanu. Basket ne igram od kad sam prestao da igram profesionalno. Ponekad pogledam neku utakmicu, naravno, kao i svi ostali, ali nisam više u toj priči“.