Labović za MONDO: Grešio jesam, kajati se neću

/Piše: Nemanja Babić, mondo.ba/

Dragan Labović je osam godina u profesionalnoj košarci. Za to vreme prošao je mnogo toga - od zvanja najboljeg juniora Evrope i najboljeg strelca ABA lige sa samo 19 godina, do nastupa u zemljama i klubovima čija imena znaju samo pasionirani kladioničari.

"Malo ko pamti to vreme. Tad su bila i tri evroligaška tima. Bilo je puno jače i zanimljivije. Bez pogovora je bila jača liga. Svakako da mi to što sam bio najbolji strijelac lige imponuje i da je to svakako moj najveći lični uspjeh. Znači najbolji strijelac lige bivše Jugoslavije, na ličnom planu, najviše mi imponuje taj uspjeh“.

Tada je bio klinac koji se "probija" do vrha, a danas je u ovoj ligi iskusan, prekaljen igrač. Kada vrati film, slaže se da je doneo ili da su umesto njega posle te sezone donesene pogrešne odluke oko izbora kluba u inostranstvu.

"Svega ima tu po malo. Pre svega, ja sam igrao u klubu, koji zavisi od prodaje igrača i koji živi od toga. Međutim jednostavno nisu se neke stvari poklopile. Nema kukanja - ja sam zadovoljan. Ne znam šta da kažem tu. Bilo je i uspona i padova, međutim najbitnije je da imam ponovo veliku želju. Posvetio sam se maksimalno treningu i promenio sam dosta toga u načinu života“.

Pitanje je i šta igrač sa 19 godina u takvim situacijama može da odluči.

"Verujte da se igrač ne pita ništa, tako da ko ima sreću ima, ko nema - nema. Jednostavno je tako. Ja ne volim da kukam i jednostavno to je to“, kaže Labović, koji je ponovo dobrim igrama u Rusiji skrenuo pažnju na sebe. Bilo je to u sezoni 2010/2011 u ekipi Jeniseja.

"Bilo je fenomenalno", bez ustezanja kaže Labović.

"U Jeniseju sam trenirao kod našeg trenera Stevana Karadžića. On mi je dao maksimalno poverenje i minute da igram. Ja sam mu to vratio na najbolji način. Posle u Samari je bilo fenomenalno. Osvojili smo Kup Rusije i onda je došao Nižnji Novgorod gde se jednostavno nisam snašao“, kaže Labović, koga je u Nižnjem trenirao srpski trener Zoran Lukić.

Džikić o Laboviću: Ti si MVP, druge stvari si zasrao

U karijeri je igrao u Srbiji, Poljskoj, Makedoniji, Finskoj, Rusiji, Španiji, Turskoj, Rumuniji i Libanu. Nema dilemu gdje je bilo najbolje.

"Najbolje sam se osjećao u Rusiji kao košarkaš. Bilo mi je odlično i prethodne sezone u Finskoj gdje smo osvojili prvenstvo sa Oliverom Vidinom i Jadrankom Lokijem Nikolićem. Oni su 'krivci' što sam promenio dosta toga u načinu života i kvalitetu treninga. Zaista im puno dugujem i bilo je divno raditi. Tako da su i oni 'krivci' što volim košarku i dalje".

A košarku su mnogi zavoleli i gledajući njegovu generaciju. Naročito u mlađem kategorijama. Teodosić, Tepić i Labović bili su predvodnici klase koja u mlađim reprezentativnim kategorijama, nije izgubila nijednu utakmicu.

"Jeste, to su sve neka lepa sjećenja. Međutim, opet naši stručnjaci upoređuju seniorsku košarku, kao da to nije isto. To ne može za mene da se kaže, pošto sam bio najbolji strelac Jadranske lige. Ta generacija prva je bila najbolja u istoriji FMP-a, kada smo osvojili Kup. Jednostavno, kod mene su bile neke druge stvari u pitanju, gde nisam mogao da se snađem i to je to. Posle te sezone svi su se prodali, a ja sam ostao tu da igram sa decom", priseća se Labović i nastavlja"

"Jednostavno nisam mogao da izađem iz kluba na vreme. Bio sam MVP na Evropskom prvenstvu do 18 godina, pa sam se vratio u Čačak da igram što je isto malo nelogično. Tako da to je moj put i nema kukanja. Trenutno sam u Karpošu maksimalno posvećen treninzima i cilju da ostanemo u ligi. Da kukam na prošlost ne mogu. Ja nisam odlučivao da se posle MVP nagrade vratim u Čačak. Naravno tamo mi je bilo fenomenalno, ne mogu ništa da kažem, međutim, taj moj neki put, umesto da odem stepenicu više, ja odem u Čačak, a došao sam iz Leskovca, tako da mi je malo 'zbrda zdola'. Bez obzira na sve, volim košarku i voleo bih da ostanem u košarci do kraja života“, ukratko karijeru opisuje Labović.

Smatra da bi bilo bolje da je u inostranstvo otišao iz Partizana ili Crvene zvezde.

"Sigurno da je bolje. Imao sam ponuda, ali izabrao sam to što sam izabrao. Normalno da je bolje i lakše otići iz jednog od ta dva kluba. Nikog ne osuđujem osim sebe samog. Ja sam kreirao sam sebi put i to je to“, ne želi da se puno osvrće na prošlost, ali smatra da u budućnosti može zaigrati za jedan od dva najveća kluba u Srbiji. Ne otkriva za koji.

"Pa da li ima ili nema nade videćemo (smeh). Ima vremena da se isprave neke stvari".

Labović je bio deo seniorske reprezentacije Srbije na Evropskom prvenstvu 2007. godine u Španiji. Posle je ostao upamćen po otvorenom pismu tadašnjem selektoru Dušanu Ivkoviću u kojem ga je optužio da radi pod uticajem menadžera.


Dogodilo se to u leto 2012. godine, nakon što ga Ivković nije pozvao u reprezentaciju, rekavši da je Labović "imao višak kilograma, jer je postao tata tokom priprema, pa je verovatno slavio malo više".

"Dobro, sigurno da je postojala reakcija. Jer posle toga smo postali drugi u svetu. Sigurno da reakcija postoji. U tom trenutku sam mislio da je to pametno, međutim šta ja znam... Bitno je da sad u reprezentaciji igraju razigrani igrači i da reprezentacija ostvaruje uspehe što je meni veoma drago".

I za kraj pitanje, s obzirom na to da je igrao s mnogo igrača i u klubovima tako i u reprezentaciji - ko je najboji igrač sa kojim je igrao?

"Uhhh teško pitanje...“, zamislio se i poslije kraćeg razmišljanja odlučio:

"Najveći utisak na mene ostavio je, kad sam bio na pripremnom periodu u Bakosniji, Andres Noćioni. Zato što je trenirao sa 35 godina kao da ima 18. Tako da je na mene najveći utisak ostavio, što sam video ovako uživo", završio je priču za MONDO Dragan Labović.