Od njegovog definitivnog odlaska sa parketa prošlo je 14, a od momenta osvajanja poslednje titule skoro 19 godina. Dovoljno dugo vremena da odraste čitava generacija fanova koja ga nikada nije gledala ni uživo, ni u TV prenosu. Dovoljno dugo i da siđe sa scene plejada mlađih asova, koji su u poznim godinama njegove karijere tek krčili svoj put, ugledali se na njega i maštali da ga dostignu.

Iako više nije u centru pažnje, Majkl Džordan (rođen 17. februara 1963) je i dalje prisutan, kao legenda i košarkaška vertikala, svojevrsna jedinica u sistemu vrednosti te magične igre, prema kojoj svi gledaju kada žele da izmere koliko se visoko kotiraju u sazvežđu sačinjenom od stotina igrača koji su u poslednjih pedesetak godina osvajali šampionsko prstenje i razne individualne nagrade.

I, što više vreme odmiče, sve je manje vere da će se takav košarkaški "ubica" ponovo roditi. Čak su i američki novinari prestali da ga čekaju i traže. Kobi Brajant bio je na momente dostojna kopija, ali po većini kriterijuma nije dobacio ni blizu. Lebron Džejms? Uh...

Evo šta se između ostalog nalazi u Džordanovoj "ličnoj karti", nikada nije naodmet podsetiti.

Univerzitetski prvak, dvostruki olimpijski pobednik, šest puta NBA šampion, uvek i MVP finala (1991-93, 1996-98). Čak 10 puta bio je najbolji strelac lige (praktično 10 puta zaredom, ako izuzmemo dve sezone tokom kojih je pauzirao), a pet puta MVP regularnog dela sezone. Biran je u idealnu NBA petorku 10 sezona, jednom manje u najbolju defanzivnu petorku.

Jedini je košarkaš u istoriji NBA, koji je u istoj sezoni (njegovoj četvrtoj, 1987/88) bio prvi strelac, MVP i najbolji defanzivac lige.

Mnogi su posle njega imali proseke od 30 i više poena po utakmici tokom jedne sezone. Džordan se povukao sa PROSEKOM KARIJERE od 30,1 poena u mečevima regularnog dela i čak 33,5 poena u plej-ofu. Odigrao je ukupno 179 plej-of utakmica i u svakoj je postigao bar 15 poena (opet jedini u istoriji NBA, kao po još mnogo čemu). Na čak 173 od tih 179 plej-of mečeva nije išao ispod 20!

Može da se pohvali i dvocifrenim učinkom na 866 uzastopnih utakmica ligaškog dela. Ako znamo da svaki tim odigra 82 po sezoni i uzmemo u obzir poneku propuštenu utakmicu (bile su veoma retke), dolazimo do zaključka da Džordan 11 godina nije naišao na protivnika koji će ga defanzivno "poništiti". O mogućnosti da iz bilo kog razloga "nema svoje veče" da ne govorimo.

Pobednički mentalitet i želju za nadmetanjem prenosio je na saigrače. Štaviše, kažu da su morali da mu se dokazuju i na treninzima. Ko nije mogao da ga prati, pre ili kasnije bi postajao "bivši". Iz takvog stava proistekao je neverovatan timski poduhvat - Bulsi u šest šampionskih sezona nikada nisu imali seriju od tri i više poraza!


Džordan je otišao u istoriju kao jedan od najhladnokrvnijih egzekutora u neizvesnim završnicama, a njegovo remek delo u tom domenu bila je šesta utakmica finala plej-ofa 1998. godine, protiv Jute u gostima.

Nekoliko meseci nakon tog meča i šeste osvojene titule, objavio je povlačenje po drugi put, ali se 2001. ponovo vratio i odigrao još dve sezone, u Vašington Vizardsima. Mnogi su se pitali šta mu je to trebalo i zašto je narušio "filmski" oproštaj iz 1998, ali čovek je jednostavno takav. Živeo je od adrenalina koji donosi takmičenje, uvek želeo da pokaže da je najbolji. Uostalom, direktno je zaslužan za to što su legende poput Džona Stoktona, Karla Melouna i Čarlsa Barklija okončale karijeru bez šampionskog prstena.

Bio je i fenomenalan atleta. Njegova zakucavanja, sa isplaženim jezikom, ponekada uz odraz čak sa linije za slobodna bacanja, fascinirala su ljubitelje sporta širom sveta i uz ostale njegove bravure podizala interesovanje za NBA košarku.

Tom sposobnošću inspirisan je brend "Er Džordan", koji je iz običnog modela "najk" patika sa čuvenim logotipom (čovek koji lebdi u vazduhu, raširenih nogu i sa loptom u ruci) prerastao u širu liniju sportske opreme, koja je i dalje popularna širom sveta i čijom prodajom se obrću milijarde dolara na godišnjem nivou. Konkretno, tokom 2014. je u svetu prodato osam puta više patika sa Džordanovim znakom, nego modela koje reklamira Lebron Džejms.

"Letećeg Majkla" to je učinilo drugim najbogatijim Afroamerikancem današnjice, iza voditeljke Opre Vinfri, a omogućilo mu je i zadovoljstvo da ostane direktno uključen u NBA košarku, prvo kao suvlasnik, a od 2010. godine i kao većinski vlasnik Šarlot Hornetsa.

Njegova reč izuzetno se poštuje, kako u najvišim rukovodećim krugovima NBA lige, tako i među aktuelnim igračima, pa je tako ovih dana, na poziv komesara Adama Silvera, posredovao u smirivanju strasti posle skandala koji se desio na utakmici Njujork Niksa, između vlasnika tog tima Džejmsa Dolana i bivšeg asa Čarlsa Ouklija.

Može se pročitati i da Džordanu pripadaju značajne zasluge što je novi kolektivni ugovor, između vlasnika sa jedne i igrača sa druge strane, nedavno potpisan bez trzavica - pola godine pre isteka postojećeg ugovora. Time je izbegnuta i pomisao na novu obustavu rada ("lokaut"), kakvih je pod vladavinom Dejvida Šterna bilo 1998. i 2011.

Takav se, ipak, rađa samo jednom. Srećan mu 54. rođendan!