/za Mondo iz Fošana, Predrag Gajić/
"Dobar dan, kako ste?", obratio nam se jedan Kinez na ulazu u dvoranu u Vuhanu.
Najpre smo se dobro začudili otkud on tako dobro priča naš jezik, a onda primetili da nosi majicu reprezentacije Srbije. Ubrzo nam je rešio zagonetku, on je Bai Lidžun i uvek je uz naš tim kada treba da se pomogne srpskoj ekspediciji.
Pa sve je to super, ali kako tako dobro govori srpski...
"Ne govorim baš najbolje, ali trudim se. Ja živim u Republici Srpskoj dugo, kada se sabere i vreme koje sam proveo u Srbiji, onda je to već 15 godina", kaže nam on.
Kako je došlo do vašeg angažovanja?
"FIBA je uputila poziv. Svaki tim mora da ima jednu osobu koja govori kineski i maternji jezik reprezentacije kako bi kominikacija bila lakša".
I koji je vaš zadatak?
"Samo da pomognem kada treba. Prevedem šta treba, objanim im. Svaki dan pratim njihov plan".
Odlično govorite srpski...
"Hvala, nisam ga nikad učio, ali trudim se. Pentaest godina sam tamo, svakog dana učim malo po malo. Pomažu prijatelji, komšije..."
Da li je tačno da srpski i kineski spadaju među najteže jezike na svetu?
"Pa tako je, ni kineski nije lak uopšte", odgovara skromno Bai.
Kakvi su naši momci, kako ugraju?
"Najbolji su! Ako bog da, uzimamo zlato", poručio je Lidžun.
Da li ste razgovarali sa našim sunarodnicima ovde, šta kažu za Srbiju?
"Oduševljeni su, samo viču Srbija, Srbija... Posebno vole Bogdana, poludeli su za njim", otkrio je srpskim izveštačima u Vuhanu.