I jedni i drugi bili su "viđeni" na podijumu, ali će svoj rasplet Mundobasketa započeti daleko od glavnog grada Kine i završnice Svetskog prvenstva.
/Od izveštača MONDA sa Svetskog prvenstva u Kini/
Od kada je Aleksandar Saša Đorđević vratio Srbiju na svetski, olimpijski i evropski podijum, dueli sa reprezentacijom SAD bili su nagrada i za "orlove" i za navijače.
Rasterećeni, naši igrači ulazili su u te utakmice kao "šampioni ostatka sveta", koji su u Madridu i Riju izborili šansu da se sa obezbeđenom medaljom izmere u finalima protiv ekipe sa drugog nivoa košarke.
Nadali smo se istom duelu i ove godine u Kini, maštali da će se Srbija opet naći na parketu sa braniocem titule i da će kao u Indijanapolisu 2002. uspeti da mu zada snažan udarac. Svaki od brojnih otkaza u ekipi SAD dočekivan je kao "plus" za naš tim, uz sve življu nadu da su Amerikanci ove godine zaista pobedivi.
I jesu pobedivi, ali je nažalost pobediva bila i Srbija.
Posle poraza u četvrtfinalima, dva favorita za osvajanje titule igraće u četvrtak od 13 časova međusobni duel u Kini, ali 2.000 kilometara daleko od Pekinga i završnice Mundobasketa. Sastaće se u Donguanu, u razigravanju za plasman od petog do osmog mesta, koje nažalost neće imati rezultatski značaj ni za jednu stranu.
Uprkos neuspehu i prvom porazu na velikom turniru posle 13 godina, Amerikanci ne moraju da brinu o svom mestu u Tokiju 2020, dok će Srbija i u ovom olimpijskom ciklusu morati u kvalifikacije, zakazane za sledeće leto.
Zbog tog uloga, iz ugla navijača Srbije bilo je čudno navijati za SAD u sredu protiv Francuza. Isto tako, teško je izbaciti gorak ukus iz usta i na dan utakmice koja je po imenima učesnika tako velika, a zapravo ima simbolični značaj.