Reporter MONDA posetio je jednu od najvećih turističkih atrakcija u glavnom gradu Kine.
/Od izveštača MONDA sa Svetskog prvenstva u Kini/
Pre samo generaciju ili dve, Kinezi su usred svoje prestonice i najznačajnijeg grada ignorisali ogromni prostor sa kojeg je vekovima vođena njihova država.
"Zabranjeni grad", kompleks palata u centralnom delu Pekinga, bio je središte tamošnje države od 1420. i doba vladavine dinastije Ming, pa sve do 1912, kada je abdicirao poslednji kineski car Pu Ji, iz dinastije Ćing.
Nakon toga, prostor od čak 720.000 kvadratnih metara pretvoren je u muzej, vremenom pustošen i umalo zbrisan u vreme vladavine Mao Cedunga. On je od 1949. vladao u neposrednoj blizini ogromne carske palate (800 zgrada i 9.999 prostorija!), a na površini Zabranjenog grada razmišljao je da podigne ogromnu građevinu u sovjetskom stilu.
Ipak, u turbulentnom periodu kineske istorije palata je pošteđena i takođe zapuštena dočekala je kraj prošlog i početak ovog veka, kada je prvi put temeljno "šminkana" zbog Olimpijskih igara 2008.
Dvorana Vrhovne harmonije, najveća sala u Zabranjenom gradu, tada je temeljno renovirana i danas kao i nekada prva dočekuje posetioce u palati intrigantnog imena.
Nekada je sam car odlučivao o tome ko će ući u ovaj "grad", a ko će izaći iz njega. Zato je ovaj grad postao "zabranjen". Danas je ta palata jedna od najprometnijih turističkih atrakcija na svetu, a samo prošle godine obišlo je 17 miliona ljudi!
Platoi između prostorija zaista su toliko ogromni da Kinezi bez problema mogu da puste hiljade posetilaca istovremeno kroz kapiju. Ulaznica košta 60 juana (895 dinara) i preporučljivo je da bude unapred rezervisana, što dovoljno govori o popularnosti ovog mesta i među Kinezima.
Zbog tolike posete i neizbežnih redova na svakom koraku, ne iznenađuje da je godišnja zarada palate samo 2017. bila 220 miliona dolara!
Tokom 1987, italijanski reditelj Bernardo Bertoluči snimao je na ovom mestu čuveni film "Poslednji kineski car", koji je dobio devet Oskara. Jednog dana, engleski glumac Piter O'Tul došao je na set bez legitimacije i nije mu bilo dozvoljeno da uđe zbog striktnih propisa vlasti. Bio je to prvi igrani film o Kini snimljen uz podršku vlasti od 1949. godine.
Ko želi da je poseti, mora da bude spreman da za to izdvoji i dosta snage i vremena, jer će čekati na sve i proći veliki put da bi posetio veliki prostor unutar zidova visokih 7,9 metara.
Vremenom, Kinezi sve više otvaraju ovaj prostor. Tokom 2012. turistima su prikazivali samo 30 odsto kompleksa, dok je danas javnosti dostupno čak 80 odsto prostorija u kojima su donošene odluke o sudbini velike države i naroda.
Dok se Zabranjeni grad otvara za javnost i dok se briše prašina i u prostorijama koji vekovima nisu korišćeni, turisti u sjajnom kompleksu mogu da vide replike carskog nameštaja, satove, odeću, pa čak i da se slikaju obučeni u materijal koji su nekad nosili članovi vladajuće dinastije.
Za cenu od 100 juana, domaćini će vas obući kao cara ili caricu i fotografisati za lepu uspomenu. Osim toga, u muzejskoj prodavnici turistima je ponuđeno da zapamte Zabranjeni grad po lepezi, magnetu, majici, graničniku za knjige ili sličnom suveniru…
Današnja Kina blokira internet stranice i servise, ali definitivno ne skriva sebe, već se otvara svetu. I svet sve više želi da je vidi.