Nemoguće je pomiriti se sa vešću o pogibiji legende.
Ovo je vest posle koje će se teško sabrati svako ko voli sport, a ne samo košarku: Legendarni Kobi Brajant poginuo je u helikopterskom udesu!
Jedan od najvećih koji su ikad stali na parket okončao je život bolno prerano, u 42. godini, u gradu Kalabasas, gde se srušila letelica u kojoj je bilo još četvoro putnika, čiji identitet još nije potvrđen.
Iako su svi očekivali demanti te informacije, da neko kaže da to nije tačno, ubrzo su počele da se nižu zvanične potvrde - Kobi je zaista poginuo.
Petostruki NBA šampion, MVP iz 2008. godine, dvostruki MVP NBA finala i učesnik čak 18 Ol-star utakmica nije stigao da dobro "zagazi" u penziju, u koju je otišao 2016. na svoj način - ubacivši čak 60 poena u oproštajnoj utakmici.
Uradio je to da pokaže da ne odlazi jer mora, već zato što hoće.
Tragično stradala legenda Lejkersa posvetio se od tada porodici, supruzi Vanesi sa kojom je imao četiri kćerke.
U "penzionerskim" danima nije često dolazio u NBA dvorane, već je bio trener ekipe u kojoj je igrala njegova kćerka, ali je aktivno pratio NBA utakmice, savetovao naslednike i pozdravljao ih kada naprave velike stvari.
Dan pre nego što je poginuo, Kobi je na svom Twitter nalogu ostavio poruku Lebronu Džejmsu: "Nastavljaš da guraš igru napred. Imaš moje veliko poštovanje, moj brate".
Bio je veliki košarkaš, još veći borac i gurao je sve oko sebe do granice mentalne, fizičke i svake druge izdržljivosti. A, najviše samog sebe.
I toliko je bio veliki koliko vas je vest o njegovoj smrti šokirala.
U NBA ligu stigao je 1996. godine direktno iz srednje škole. Birao ga je Šarlot, pa poslao u Lejkerse u zamenu za Vlada Divca.
Slavna franšiza velike istorije dočekala ga je kao klinca, a sa njim je osvojila čak pet titula. Skoro trećinu svih koje su ikad stigle u Los Anđeles!
Sa Šakilom O'Nilom formirao je tandem u "El-Eju" odmah, 1996. Tri godine kasnije trener im je postao tvorac šampionskih Čikago Bulsa, Fil Džekson i to je bio početak nove dinastije. I nove ere.
Odmah su ušli u veliko finale i u njemu 2000. osvojili titulu, pobedom protiv Indijana Pejsersa (4:2). Sledeće, 2001. godine su "nokautirali" Filadelfiju Alena Ajversona (4:1), a 2002. su "počistili" Nju Džersi Netse, 4:0.
Usledile su sezone uzdrmanih odnosa u ekipi, češćih O'Nilovih povreda i na kraju rastanka. Kobi je nastavio sam 2004.
Narednu, svoju četvrtu titulu Brajant je osvojio 2009. u finalnoj seriji protiv Orlanda (4:1), a poslednju - petu podigao je u čuvenoj seriji protiv Bostona 2010. Nije potrebno naglašavati da je Kobi bio MVP i najveći razlog zbog kojeg Seltiksi nisu iskoristili dve meč lopte.
Bio je to spektakularna kulminacija Brajantovih Lejkersa.
Igrač sa kojim su generacije odrastale i zavolele košarku, jedan od najvećih svih vremena, mučio se u svojim poslednjim sezonama sa povredama, sa ekipom koja više nije mogla da odgovori njegovim zahtevima, ali je uvek zadržao svoj mentalitet.
I bio inspiracija milionima.
Ostao je to i kada Lejkersi više nisu pobeđivali i kada nisu mogli ni da uđu u plej-of. Ostao je to jer ćemo pamtiti upečatljivu scenu u kojoj Met Barns pokušava da ga zastraši "cimom" loptom ispred lica, a Kobi ostaje nepomičan, hladan kao led.
Ostao je to jer se i sa tek pokidanom Ahilovom tetivom sam (!) vratio sa klupe da izvede slobodna bacanja. I pogodio oba, pa na nogama otišao u bolnicu i na operaciju.
Bio je nemilosrdan i bio je do kraja poštovan i od onih koji su navijali protiv njega i koji nisu shvatali dokle je sve mogao da ide da bi pobedio.
I pobeđivao je.
Počivaj u miru, legendo.