Kobi Brajant tek je bio napunio 19 godina kada je dobio 395.686 glasova navijača i zauzeo mesto u startnoj petorki Zapada za Ol-star meč, koji je u februaru 1998. održan u "Medison skver gardenu".
Ostalih sedam igrača birao je trener nekadašnjih Sijetl Supersoniksa, Džordž Karl, koji je od navijača dobio moćnu petorku u kojoj su pored "rukija" Lejkersa bili još centar tog tima, Šakil O'Nil, "četvorka" Jute, Karl Maloun, Karlov plej iz Sijetla, Geri Pejton i još jedan klinac, koji je u ligu stigao godinu dana pre Brajanta, Kevin Garnet iz Minesote.
Sa druge strane čekao ih onaj stari Istok, dominantniji od dve konferencije, koji su predstavljali Peni Hardvej iz Orlanda, Grent Hil iz Detroita, Dikembe Mutombo iz Atlanta, nekadašnji Pejtonov saigrač iz zajedničkih dana u Soniksima, Šon Kemp iz Klivlenda i naravno Majkl Džordan, Kobijev idol iz dečačkih dana.
Džordan je i te godine jedini imao više od milion glasova. Drugi je bio Maloun sa 616.000.
Posle tragedije koja se dogodila Brajantovima u nedelju, pojavilo se mnogo priča o Kobijevom karakteru, košarkaškoj izvanrednosti, ljudskim i intelektualnim kvalitetima, ali ova koju je trener Karl ispričao ide na sam početak - u njegovu prvu i poslednju sezonu u kojoj mu je idol bio i rival na terenu, kao igrač Čikaga.
"Kobi je mislio da ga držim na klupi, jer sam hteo da MVP titula ode Majklu", prisećao se veliki trener spektakla u kom je Brajant bio najefikasniji igrač ekipe sa 18 poena.
Džordan je, međutim, postigao 23, a Istok rezultatom 135:114 lako dobio utakmicu u kojoj je tada još bilo nerašćišćenih računa iz nekih finala sa iz prve polovine 90-ih, pa je bilo važno i ko će pobediti.
"To je bila utakmica u kojoj je Kobi sve vreme vikao ostalima da se sklone, koristio je svaku priliku da ostane sam 1 na 1. Par momaka mi je prišlo i reklo: 'Ja neću ovo da igram...' Od starijih bili su tu Maloun, Robinson", nabrajao je Karl, pred kojim je bio nesvakidašnji zadatak.
U jednom trenutku Maloun je prozvao Brajanta postavljajući mu blok, tako da je "ruki" mogao jasno da ga čuje dok je driblao prema još jednoj poziciji za šut.
Kobi je u svemu prepoznao zaveru starijih. Nikada im nije oprostio.
Naročito ne Karlu.
Prošlog septembra, 21 godinu kasnije, Brajant je u podkastu koji vode dvojica bivših NBA igrača, Kventin Ričardson i Darijus Majls, rekao da Karlova odluka nikada nije prestala da ga izjeda.
"Posle sam to koristio kao dodatnu motivaciju za utakmice sa Denverom, da im nikada više ne dozvolim da dobiju plej-of seriju, zato što me nije pustio da igram celu četvrtu četvrtinu", reako je igrač koji je u narednih 20 godina doneo Lejkersima pet titula prvaka.
"Kada smo konačno dobili Nagetse u plejofu, bio sam u fazonu: 'Čekaj malo, nećeš me nikada, nikada dobiti u plej-ofu'", prepričavao je "Mamba" kako je došlo do toga da se našao na suprotnoj strani terena u Karlovoj poslednjoj utakmici i 2008. i 2009. i 2012.
Naročito impresivan, Brajant je bio u šest utakmica serije finala Zapada u sezoni 2008/09.
Kobi je Nagetsima u plejofu ubacivao 49, 43, 41, 40, 38, 34, 32, 32, 31, 31...
"Neke nisu bile baš fer", našalio se Karl, jedan od devetorice trenera sa 1.000 i više NBA pobeda.
"Da je 2009. naš trener uspeo da nacrta akciju iz koje ćemo bar ubaciti loptu iz auta... možda bismo dobili tu seriju", prisetio se kardinalnih grešaka Nagetsa iz finiša šeste.
Posle vesti o prernoj smrti, Karl je mladog Kobija iz 'Medison skver gardena" opisao kao kompleksnog, bezobraznog i samouverenog klinca, koji ga je potom - pored svog talenta, strasti, besa i 'clutch' okrutnosti - najviše impresionirao načinom na koji je izgradio sebe, kao osobu, na terenu i van njega.
"Zato je u svakom aspektu života izrastao u bolju verziju sebe i vremenom postao pravi mentor za mnogo mladih igrača. Jako ga poštujem zbog svih tih stvari", rekao je.
"Posle 36 sati konstantnog razmišljanja o njemu, najmanje što mogu da kažem je da košarku učinio boljom igrom. Košarka je danas bolja zbog načina na koji je Kobi igrao punih 20 godina", dodao je 68-godišnjak u zasluženoj penziji.