Mlade i radoznale košarkašice Crvene zvezde, Partizana i Koraća rođene su decenijama nakon čuvenog koša Anđelije Arbutine u Seulu, ali su pred legendom srpske, jugoslovenske i evropske košarke u četvrtak stajale pune pitanja.
"Kako ste počeli da trenirate? Da li vaše ćerke treniraju isti sport? Da li su vas je mama gledala kako igrate?".
Legendarna košarkašica, koja je postigla koš za najveći uspeh u istoriji reprezentacije SFR Jugoslavije - srebro na Olimpijskim igrama 1988, odgovarala je na sva pitanja devojčica uz osmeh i veliko strpljenje.
Sa nekima od njih sigurno će se sresti i sledeće nedelje u hali "Aleksandar Nikolić", gde će svi zajedno podržati reprezentaciju Srbije, na kvalifikacionom turniru za Olimpijske igre za Tokio (6-9. februar).
"Biću i na ženskim i na muškim kvalifikacijama, naravno. Na svima nama je da podržimo reprezentaciju", rekla je Arbutina tokom druženja sa igračicama beogradskih klubova.
Bitne kvalifikacione utakmice ekipe Marine Maljković biće još jedna prilika da se neke nove košarkašice izbliza "povežu" sa svojim idolima, koji danas nose dres naše "A" selekcije.
"Uvek je reprezentacija ta koja povlači decu da se bave nekim sportom. Koliko mi pričali da to nije tako, zapravo jeste. Videli ste i sami da su sva deca otišla da treniraju odbojku u vremenu kada su odbojkaši imali velike uspehe. Sada su i devojčice i dečaci počeli da igraju košarku. Moraš da budeš dobar u reprezentaciji da bi se deca ugledala na tebe i da bi radili što radiš i ti. Nadam se da će ih biti što više, da bi se u reprezentaciji još manje osetili prelasci sa jedne na drugu generaciju", rekla je čuvena osvajačica medalja na najvećim evropskim i svetskim turnirima.
Iako današnji klinci teško mogu da pronađu na YouTube-u njen koš protiv Australije za olimpijsku medalju, veliko takmičenje uvek je lep povod da se jedna od najvećih igračica u istoriji sretne sa novim generacijama.
"Kad te neko ne vidi na društvenim mrežama, na televiziji i novinama, onda te i ne pitaju ko si i šta si. A, kad se dogodi neko ovako veliko takmičenje, onda se ljuti sete. Deca su super".
Sankcije zbog situacije u Jugoslaviji sprečile su njenu generaciju da 1992. godine otputuje u Barselonu da tamo "napadne" zlato, za koje je Arbutina uverena da bi tog leta bilo osvojeno.
Ako sve bude kako treba u "Pioniru" sledeće nedelje, reprezentacija Srbije otputovaće na leto u Tokio, takođe kao aktuelni olimpijski vicešampion.
"Očekujem da će i devojke i muškarci izboriti plasman i da ćemo ponovo biti jedna od reprezentacija koja ima i mušku i žensku selekciju na Olimpijskim igrama. Mislim da će muškarcima za nijansu biti malo teže, a u devojke imam puno poverenje da će uraditi sve i da će se kvalifikovati".
Iz sopstvenog, velikog iskustva, Arbutina upozorava da bi svi trebalo da imaju svest o tome koliko je zapravo teško stići na Olimpijske igre. Za svakog sportistu.
"Ljudi ne shvataju da je izuzetno teško kvalifikovati se za Olimpijske igre, bez obzira na sport. Možda se nešto dogodi, kao na primer kada su meni bili pokidani ligamenti palca desne ruke, pa su me ipak vodili u Seul i desilo se to što se desilo. To su stvari za koje svi sportisti žive, a kada uspeš da se kvalifikuješ u dva uzastopna ciklusa, onda je to izuzetno veliki uspeh, posebno za našu malu zemlju i za sve što nam se dešava, kako se živi, koliko se para ulaže u sport...".
"Mi smo, kako bi rekli, statistička greška, jer im i dalje nije jasno kako mi sa ovih prostora možemo da budemo uspešni u bilo kom sportu, a ne samo u košarci", dodala je Arbutina, okružena košarkašicama koje treniraju sigurno maštajući da će videti i dostići slične sportske vrhove kao ona.
Naravno, u dresu reprezentacije.