Marko Simonović tek treba da osvoji važne pehare, a na tom putu uvek će se sećati šta je kao klinac mogao da nauči pored velike legende svog grada - Vlada Šćepanovića.
Kada u pretrazi fotografija ukucate pojmove Marko i Simonović, do skoro bi algoritam izbacivao 30-godišnjeg Prištevca koji je najveće uspehe u karijeri postigao u reprezentaciji Srbije i Crvenoj zvezdi.
Od kada je jedan Kolašinac istog imena i prezimena debitovao u ABA ligi pre otprilike godinu i po dana, algoritam na unos istih pojmova prepoznaje i fotke sa utakmica Olimpije, od prošlog leta i Mege.
Jedan pojam napravio bi bitnu razliku - "pehar".
Dok je svaki intervju starijeg Simonovića gotovo podrazumevao priču o čuvenom incidentu sa trofejom šampiona Srbije, pehari su nešto što će mlađi Simonović tek morati da postigne kada ova vanredna pauza u košarkaškoj karijeri 21-godišnjaka bude okončana.
U razgovoru objavljenom na sajtu Mege, za koju je potpisao letos gotovo u istom danu kada mu je stariji Simonović postao saigrač u Olimpiji, više puta je naglasio koliko mu na putu ka peharima sutra prija rad sa Dejanom Milojevićem danas.
"Ne volim da govorim o sebi, već da se dokazujem na terenu. Ali, da budem iskren, i do mene su doprli komentari da sam mnogo napredovao od kada sam počeo da radim sa Dejanom Milojevićem, o kome imam samo reči hvale", rekao je i nastavio:
"Od momenta kada sam došao u Megu ukazano mi je poverenje. Dobio sam veliku minutažu, prostor da se razvijam, a sa time je skočilo i moje samopouzdanje. Sa ove tačke gledišta, najbolji potez koji sam u karijeri napravio je bio dolazak u Megu. U značajnoj meri sam unapredio svoj napadački potencijal i verujte mi sve to je posledica rada sa Dejanom Milojevićem. Zahvalan sam mu na svemu čemu me je naučio. Igračka je legenda, posvećen je svom poslu veoma, pa zato i pravi izvanredne rezultate".
VLADO, LEGENDA KOLAŠINA I GORŠTAK
"Imali smo sastanak u nedelju u klubu gde nam je rečeno da do daljnjeg neće biti treninga. U poslednji čas sam krenuo za Crnu Goru i posle četiri i po sata čekanja na granici sam uspeo da uđem u zemlju. Puštali su samo crnogorske državljane, ostale su vraćali nazad. Kontrole su bile detaljne, a ja sam morao da se javim doktorima. Iako nemam bilo kakvih simpotoma u obavezi sam da budem u karantinu 14 dana i toga se pridržavam", poručio je iz Kolašina gde se trenutno nalazi.
Košarku je zavoleo i počeo da igra uz stariju braću već sa sedam godina, a idola i košarkaškog uzora našao je u komšiluku.
"Rođen sam u Kolašinu, a jedini košarkaš koji je iz Kolašina napravio zavidnu karijeru je Vlado Šćepanović. Zato i ne čudi što sam se u mladosti ugledao na njega. Imao sam priliku da ga upoznam u detinjstvu i zaista sam ga obožavao kao košarkaša.Dobio sam mnogo saveta od njega a dva sam dobro zapamtio. Prvi je da treba da me zanima samo sport, a drugi je da mi ciljevi budu najveći mogući. Time se i danas rukovodim - kaže Simonović i potpom prepričava anegdotu zbog koje je toliko voleo nekadašnjeg asa Budućnosti, Partizana, Panatinaikosa, Efesa...", nabrajao jei dodao:
"I reprezentacije".
Simonović je ispričao i jednu zanimljivu situaciju sa Šćepanovićevih treninga.
"Po Kolašinu i klubu Gorštak u kom sam i ja trenirao su kružile razne priče o njemu. A, možda i najpoznatija je ona kada je jedne zime sneg u Kolašinu napadao pola metra. Vlado Šćepanović je i po takvom vremenu izašao na teren. Poneo je loptu i lopatu. Prvo je sam čistio sneg više od sat vremena, a onda i po takvom vremenu trenirao još dva sata", prisećao se.
"Pričalo se i da su njegova braća bila mnogo veći talenti za košarku. Vlado je u ranom detinjstvu trenirao fudbal, pa kad se prebacio na košarku zaostajao je za njima u igračkom smislu, pa su ga zadirkivali i podsmevali mu se. Ali, snagom svoje volje i velikom upornošću daleko ih je nadmašio i napravio vrhusnku košarkašku karijeru. Odrastao sam na tim pričama, to je za mene bila velika škola i pokazatelj da se upornošću može postići mnogo".
Budućnost ga je zvala kada je imao 14, izabrao je Italiju. Budućnost ga je zvala kada je imao 18, izabrao je Sloveniju.
"Ta godina u Olimpiji je bila puna uspona i padova. Igrali smo u tri takmičenja, nije bilo dovoljno vremena za adekvatan trening, a odigrali smo preko 80 utakmica. Na kraju smo se sa Krkom borili za opstanak iispali iz lige. Usledila je fuzija sa Cedevitom, a novi menadžment je rasputsio praktično sve igrače, a samo smo Jusuf Sanon i ja poslati na pozajmice. Ponoviću još jednom, dolazak u Megu za mene je bio najbolji mogući sled događaja", objasnio je Simonović zbog čega, ipak, nije pravio dodatnu pomenju nastupajući za isti tim sa Markom Simonovićem.
"Za četiri godine koliko sam proveo u Italiji naučio sam jezik, stekao mnogo prijatelja i Italija mi je ostala u srcu. Činjenica je da je situacija u Italiji alarmantna, a ono što im ne ide u prilog je podatak da Italijani sada i paniče više nego što je potrebno. Javljaju mi da je vojska na uliciama, a ako izađu napolje mogu da dobiju robiju. Iskreno se nadam da će se sve uskoro završiti i da će se izbeći još teže posledice", pričao je o kontaktima koje i danas održava.
U Megi ga je dočekala neprijatna borba za opstanak.
"Pripremni period bio je fantastičan i ulivao je nadu da ćemo se boriti za gornji deo tabele. Na Bahamima smo sa Univerziteztom Teksas Tek, finalistom NCAA šampionata odigrali dve sjajne utakmice, jednu izgubili tesno, a drugu pobedili. Dobili smo Darušafaku, Karšijaku, AEK, ozbiljne ekipe. Ali... naš najstariji igrač je Edin Atić rođen 1997. godine. Bili smo ubedljivo najmlađa ekipa i taj nedostatak iskustva nas je koštao mnogih utakmica", pričao je.
"Dosta mečeva smo izgubili na jednu loptu. Ipak, dolazak Perija nas je stabilizovao, počeli smo mnogo bolje da igramo i uspeli smo da se spasimo poslednjeg mesta. Ali, kako smo igrali u drugom delu sezone mislim da smo zaslužili više. Kako će se završiti ova sezona i da li će se košarka igrati teško je reći, ali ću se potruditi da budem spreman za svaki scenario. Ugovor o pozajmici sa Megom imam na još jednu godinu pa ćemo videti".
Nije mali broj igrača čiji odgovor na pitanje o dečačkom snu nije pehar. Simonović je jedan od njih...
"Moj san je da jednog dana zaigram u NBA ligi. Čuo sam da postoje priče oko mog drafta, ali videćemo. To je ono što bih najviše voleo, to bi bilo ostvarenje sna i ispunjenje cilja koji sam sebi postavio kad sam počeo da treniram", zaključio je Simonović.