Na današnji dan 1983. godine u Šibeniku je odigrana jedna od najkontroverznijih košarkaških utakmica u istoriji bivše države.
Tog 9. aprila 1983. godine sve oči ljubitelja košarke u Jugoslaviji bile su uprte ka Šibeniku, gde su Šibenka i Bosna igrali odlučujuću utakmicu doigravanja za šampiona države.
Međutim, sve ono što se dešavalo u dvorani na Baldekinu tog dana prepričavano je, ne samo danima kasnije, nego i godinama i ta utakmica do danas je ostala jedna od najkontroverznijih u istoriji bivše države.
Naime, Šibenka je u ligaškom delu sezone osvojila prvo mesto ispred beogradskog Partizana i Bosne i tako stekla prednost domaćeg terena u doigravanju.
U finalnoj seriji povela je Šibenka pobedom pred domaćom publikom 103:98, da bi Bosna uzvratila u Sarajevu 96:84, tako da je treći meč trebalo da donese odluku ko će biti novi šampion.
U izuzetno zanimljivoj završnici meča, Sarajlije su u poslednjim sekundama imale poen prednosti (82:81), a Šibenčani napad. Na dve sekunde do kraja, Živko Ljubojević izveo je aut, lopta je stigla do Dražena Petrovića, koji je šutirao i promašio.
Usledilo je veliko slavlje gostiju na čelu sa trenerom Svetislavom Pešićem, koji su tada mislili da je titula u njihovim rukama.
Međutim, njihovu euforiju prekinuo je sudija Ilija Matijević, koji je odlučio da svira prekršaj Sabita Hadžića na 19-godišnjem Petroviću i domaćim košarkašima dodeli dva slobodna bacanja.
Uprkos brojnim protestima košarkaša i rukovodstva Sarajlija, sudija je ostao pri svojoj odluci.
Petrović je bio hladnokrvan, realizovao oba penala (postigao ukupno 40 poena) i preokrenuo rezultat u korist Šibenke, koja je tako slavila 83:82 i stigla do velike pobede i prve titule šampiona SFRJ u istoriji. Bar se tako mislilo...
Iako su košarkaši Šibenke primili pehar i medalje iz ruku tadašnjeg predsednika Košarkaškog saveza Jugoslavije Vasila Tupurkovskog, dan kasnije odlučeno je da se utakmica iz Šibenika poništi, odnosno Šibenki oduzme titula.
Iz krovne kuće jugoslovenske košarke, nakon žalbe koju je uputio sarajevski tim, doneta je odluka da se odigra nova utakmica, ali na neutralnom terenu u Novom Sadu.
Takvu odluku nisu želeli da prihvate u Šibeniku. Odlučili su da ne putuju u Novi Sad.
A tamo su se pojavili samo košarkaši Bosne, tako da je konstatovano da Šibenčani neće doći. Pobeda u "majstorici" službenim rezultatom 20:0, samim tim i titula, otišla u ruke sarajevskog tima.
Pošto su u Šibeniku odlučili da zadrže medalje i pehar (koji su ipak vratili godinu dana kasnije), košarkašima Bosne Tupurkovski je morao da dodijeli novoizrađene medalje.
Sudija Matijević godinama kasnije izjavio je da je tada "bio u pravu, dok mnogi drugi nisu bili". Zauvek je ostao pri svojoj odluci i naglašavao je da je titula te godine "morala" da pripadne Bosni.
Kao i Matijević, i danas mnogi smatraju da je ovakva odluka stigla iz političkog vrha SFRJ, s obzirom da je Sarajevo naredne, 1984. godine bilo domaćin zimskih Olimpijskih igara.
Bila je to ujedno treća, poslednja titula Bosne u Jugoslaviji, nakon 1978. i 1980. godine.
Bila je to poslednja sezona Dražena Petrovića u Šibenki. Klub je tada vodio Vlade Đurović, a u Šibeniku se i dalje smatra da je ta titula pripala njima.
KK Šibenka ugašen je 2010. godine zbog finansijskih problema. Iste godine registrovan je klub KK Šibenka Stari Grad (umesto KK Varoš), koji se sada takmiči u hrvatskoj Premijer ligi.
KK Bosna je igrala u nižem rangu takmičenja, ali je prvenstvo prekinuto i ona je proglašena za šampiona, tako da će sledeće sezone igrati u Prvoj ligi FBiH.