Bivši reprezentativac i selektor BIH Nenad Marković nosio je tokom karijere, između ostalih, dres Bosne, Trsta, Huventuda, Estudijantesa, Olimpijakosa, a kratko i Partizana.
U razgovoru sa sportskim komentatorom Sabahudinom Topalbečirovićem prisetio se kako je 1992. godine prešao u Partizan, gde je prema planu Željka Obradovića trebalo da zameni Aleksandra Đorđevića, ali potom odustao od tog transfera.
"Partizan je dogovorio moj transfer pre nego što je počeo rat. Željko Obradović je bio trener Partizana, u toku sezone smo se sreli i rekao mi je Saša ide, napušta Partizan, ja hoću da dovedem tebe, razgovaraćemo sa tvojim klubom i to je to. Ja sam prošao sve selekcije Bosne, bio sam tu četiri godine i mislio sam da je pravo vreme za odlazak. Neposredno pre početak rata uhvatio sam jedan od poslednjih letova za Beograd", rekao je Marković.
On je već praktično prešao u Partizan i trenirao sa ekipom, ali je onda obavestio upravu kluba da ipak ne može da ostane u Beogradu zbog rata koji je počeo u Sarajevu.
"Trenirao sam sa Partizanom, ali kako je situacija u Sarajevu bila takva kakva je bila, rekao sam čelniku kluba Draganu Todoriću, koji je bio korektan, da ne mogu da ostanem nakon svega što se dešava u mom gradu. Meni je srce u Sarajevu, osećao bih se loše, rekao sam mu da ne mogu da budem skoncentrisan na svoj posao, majka i sestra su mi otišle u Zagreb. On je rekao da nema problema, da me razume, i da će mi Partizan platiti let do Bolonje. Tamo me je sačekala Mira Poljo, i tamo sam trenirao i održavao formu".
U Italiji je ostao duže nego što je očekivao.
"Na kraju leta dobio sam poziv Bogdana Tanjevića da dođem u Trst, u Stefanel. 'Nešto ćemo završiti', rekao mi je. To je za mene bilo veliko jer smo bili faktički na ulici", ispričao je Marković.