Nadimak "Žoc" skoro svaki put stoji napisan iz ime i prezime najtrofejnijeg evropskog stručnjaka - Željka Obradovića.
U razgovoru za zvanični YouTube kanal Evrolige, on je otkrio kako je dobio taj nadimak odrastajući u rodnom Čačku.
/Takođe, otkrio je i koja mu je omiljena košarkaška utakmica/
"Te je bilo u toj ranoj fazi upoznavanja sa košarkom i od trenutka kada sam zavoleo da igram košarku. Još u osnovnoj školi u Čačku. Kao i sve što je bilo u to vreme, zavisno od velikog takmičenja kreneš da se baviš nekim sportom. Na početku je bio fudbal, pa stoni tenis, pa je na red došla košarka i tako sam je zavoleo", napravio je Obradović kraći uvod.
"Šutirali smo od jutra do sutra i imali smo velikog uzora te 1973. u Draganu Kićanoviću koji je bio jedan od najboljih igrača reprezentacije koja je bila prvak Evrope. Tada sam se što kažu 'naložio' na košarku, a onda smo govorili da svaka lopta 'cepa' mrežicu i onda je ostao nadimak. Kao 'Željko Obradović Cepač' ha-ha-ha. Drugari su me tako prozvali i tako mi je ostao nadimak. Mnogi me tako zovu i mnogi ne znaju zbog čega je Žoc", otkrio je "Žoc".
Trener Fenerbahčea otkrio je i zanimljivu priču iz najranijih početaka.
"U osnovnoj školi sam krenuo da igram za školu i u to vreme je došao igrač Železničara iz Čačka Miloš Bohinjac da nam bude trener. Njegov dolazak u tu školsku ekipu za mene je predstavljao ogromno iznenađenje, jer me je postavio za kapitena. Pomislio sam da sam mnogo bitan, a mnogo, mnogo godina kasnije saznao sam da se on zabavljao sa mojom rođakom, pa mu je to bio način da kao dođe do nje. Mene postavio za kapitena. Kada odem na Želu i danas mu to spomenem i kažem mu 'Prevarantu, kako si me izradio tada'", dodao je Obradović uz osmeh.
"NISMO IZLAZILI IZ POZORIŠTA, I SAD SMO BLISKI"
Obradović je pričao i svim gradovima u kojima je živeo i igrao, a naravno - posebno je emotivno vezan za Beograd, gde je i ovih dana sa porodicom.
On je otkrio kako je izgledalo njegovo druženje sa glumcem Bogdanom Diklićem i saigračem iz Partizana i kumom Milenkom Savovićem.
"Visili smo u pozorištu Zvezdara teatar i svuda gde je glumio moj veliki prijatelj Bogdan Diklić. Ja sam bio igrač, trener, on glumac. Nismo se razdvajali. treći član tog čuvenog trija bio je moj kum Milenko Savović sa kojim sam igrao u Partizanu. Imali smo sreće da nas je Dik vodio na pretpremijere, bili smo na probama u Zvezdari, Beogradskom dramskom pozorištu, Jugoslovenskom dramskom... To su bili izlasci koje smo najviše voleli. To mi je najviše falilo u inostranstvu. Kada se budem vratio u Beograd voleo bih da se vratim načinu života koji sam ovde vodio. Sigurno će doći i taj trenutak".
To društvo se okuplja i sada kada "Žoc" dođe u Srbiju.
"Između nas smo imali interno zezanje. Znali smo praktično znali sve replike iz tih filmova i predstava, kao i dosta ljudi u tom periodu u Beogradu. Onda smo sedeli u kafani tako da drugi ne razumeju šta pričamo. I danas kada se čujem sa Dikom počemo da pričamo na taj način i naravno samo on i ja to razumemo. Sa njim se čujem svaki dan - i on je u karantinu, Našli smo jedno dobro mesto gde se družimo, blizu je stana gde on živi, okupimo par nas, četiri-pet ljudi. Sedeli smo poslednji put kada sam bio u Beogradu. Našli smo se negde oko pola dva popodne, pa smo ostali zajedno do pola dva ujutru. Imao sam ujutru avion za Istanbul pa sam morao da se vratim, ali to mi je jedan od najboljih dana u Beogradu", nasmejao se Obradović.