Svi što gube se ljute, a Amerikanci kad se naljute dopisuju zvezdice. Batalimo sada to i uživajmo u najboljoj košarci, o kojoj piše Miloš Jovanović u svojoj prvoj kolumni.
/Miloš Jovanovic, autor MONDO podcasta "Šesta licna"/
Asterisk je tipografski simbol ili glif. Ime je dobio po svom slikovnom prikazu (zvezda, zvezdica, lat. Astrum). Matematicari i informaticari ovaj simbol obicno nazivaju "zvezdicom". – Wikipedia, srpsko izdanje.
Kada je negde u junu obznanjeno da ce se NBA šampionat nastaviti pod specificnim uslovima – "mehur" u Orlandu, neutralni Dizni-teren, te oslabljeni rosteri – dežurni kritizeri koji obitavaju u americkim medijskim krugovima jedva su docekali da u opisu nastavka sezone upotrebe svoj omiljeni termin. Asterisk.
Asterisk, iliti po naški "zvezdica", kao što vam u uvodu piše, je u americkoj sportskoj terminologiji najnapredniji oblik nepoštovanja koji nekome možete udeliti. Evo, ukratko, o cemu se radi – kada neko osvoji nekakvu titulu, a "struka" proceni da je to uradeno na nacin nedostojan šampiona, pobedniku se uz naslov nabije i ta prokleta zvezdica.
Razlozi ovde mogu biti brojni. Zamislite finale NBA 1985. u kojem igraju Lejkersi i neko drugi, i taj neko drugi dobije pre svega zato što su Lejkersi igrali bez Medžika i Džabara. Udaramo zvezdicu. Finale Lige šampiona protiv Barselone za koju ne igra Mesi? Zvezdica. SP u košarci bez NBA igraca? Zvezdica na kvadrat.
Jedna od cuvenijih "zvezdica" desila se 1961, kada je igrac Njujork Jenkiza Rodžer Maris stigao i prestigao rekord Bejba Ruta od šezdeset "houm ranova" u sezoni. Odlukom komesara Forda Frika, inace bliskog prijatelja tada pokojnog Ruta, ovaj rekord je žigosan asteriskom jer je postignut u osam utakmica dužoj regularnoj sezoni. Maris je umro 1985, i za života nije docekao potpuno priznanje – tek ce krajem dvadesetog veka "bombarderi" nove generacije poput Marka Megvajera i Semija Soze pricati o tome kako su jurili Marisov, a ne "Bejbov" rekord.
Bliskiji primer našem coveku je verovatno titula San Antonio Sparsa iz skracene sezone 1999. Štrajk igraca koji je doveo do obustave rada u NBA rezultovao je krajcovanjem rasporeda lige nakon cijeg je zakljucenja tim iz Teksasa osvojio svoju prvu titulu, i to je naravno momentalno donelo salve kritike. Ozlojedeni su bili recimo navijaci Jute, koji su smatrali da je "lok-aut" poremetio Stoktona i Melouna, dvostruke vicešampione koji su bili sada videni za prstenje. I na istoku je bilo puno zamerki nakon što su se Njujork Niksi na prepad prošetali do finala. Svi što gube se ljute, to je poznata stvar kaže pesma, ali Amerikanci kad se naljute, oni mašu znakovima interpunkcije. Kao npr. Šekil O’Nil koji i dan danas trubi Timu Dankanu da nema "pet, vec cetiri i po titule".
Tako je, naravno, i ovogodišnji NBA mehur došao na nišan zvezdicastih brigada, spremnih da u tri vešta preleta po tastaturi unize neciji trud. Neutralni teren u Diznilendu, kažete? Ne igraju Irving, Durent, Oldridž i Rondo? Nema domaceg terena? Sezona skracena za desetak meceva? Ma dajte, kakva je to neozbiljnost. Zašto se ovo uopšte i igra, vele neki – bolje casno upisati izostanak od titule ove sezone, i natenane se spremiti za sledecu. Ali, ako se vec igra, dajte da bacimo koju ciglu na dežurne krivce – evo recimo Lebrona, on je zgodan, i ako osvoji sa Lejkersima sigurno ce biti nelegitimno.
Srecom po nas, u NBA stoluju neki kadrovi koji baš i ne razmišljaju u ovom pravcu, pa je tako ova balada o asterisku brzo otpisana kao ono što i fakat jeste – idiotizam glasne manjine. I kada malo bolje razmislite, shvaticete da ovo ne samo da nece biti "lažna" završnica NBA sezone, vec ce za mnoge aktere ovaj produženi boravak kod Mikija, Paje i Šilje predstavljati pravi mali Mont Everest profesionalne košarke.
Suocimo se ovde sa prostim cinjenicama. Organizovati "fajnal for" turnir za bilo kakvu respektabilnu ligu u realnim okolnostima je teško. Treba ugostiti ekipe, pobrinuti se da im je sve potaman, napraviti idealne uslove i sprovesti stvar logisticki i organizaciono do kraja. A pricamo o cetiri ekipe i cetiri utakmice, i manifestaciji koja traje tri dana.
Ovo što NBA radi je slicno, osim što nije, da parafraziram Ðorda Cvarkova. Liga je skupila dvadeset i dve ekipe u jedan grad, rasporedila ih u tri hotela, dala im par terena i rekla – sad igrajte. Lošiji daci dobili su voljno, oni nešto bolji su dobili priliku za "avgust", a ovi ostali ce imati osam meceva da se razigraju pre nego što krene ono pravo. Trista i kusur igraca ce tako naredno vreme provesti u apsolutnoj izolaciji, uz redovne testove i vojnicku disciplinu ciji su garant prilicno tvrdi penali. Samo pitajte Lua Vilijamsa koji ce zbog patnje za ljutim pilecim krilcima (ako poverujemo onoj verziji da je otišao u striptiz klub samo zbog njih, a pustimo ga makar toliko) imati desetak dana neplacenog odsustva.
U ovakvim uslovima, neki postulati standardnog NBA plej-ofa se gube. Šta da kažemo, recimo, Milvokiju i Lejkersima, koji su na vreme ostvarili odlican skor kako bi "zakucali" prednost domaceg terena u svojoj konferenciji? Ta prednost se upravo istopila na suncu Floride. Dalas i Majami verovatno ne bi imali "nafte" da u gostima ugroze više rangirane protivnike u doigravanju. Sada? Nema tih garancija. Izuzev Bruklina i donekle Memfisa (ili ko se vec dokopa osme pozicije na zapadu), cini se da niko nece pristati da bude "topovska hrana" u donjem domu. Svako ovde vidi svoju šansu.
Treba istaci i onu bitnu stvar, a to je da ce u ovakvim uslovima kvalitet definitivno odneti prevagu. Igraci su poštedeni putovanja, kao i sitnice zvane obican život. Nema više pica sa drugarima, ženine kuhinje, vinskog podruma i vašeg novog Ferarija. Ne, sve što imate su lopta, parket i obruci. Sve ovo može dovesti do jednog visokooktanskog i krajnje neizvesnog raspleta – a priznacete, tako nešto bi svet jedva docekao, nakon cetiri meseca košarkaškog mraka i sumorne svakodnevice koja se odjednom ne može odagnati profesionalnim sportom.
Uostalom, poslušajte i same igrace šta kažu. Ostin Rivers je u razgovoru sa Tejlor Ruks, novinarkom portala "Blicer Riport", rekao da se slaže da uz titulu treba staviti zvezdicu – ali iz drugih razloga. "Stavite zvezdicu jer ce ovo biti ubedljivo najteža titula za osvojiti", jasan je sin trenera Los Andeles Klipersa. "Vi tražite od igraca da se okupe posle tri-cetiri meseca, ponovo uspostave hemiju na parketu i u svlacionici, a onda i zaigraju dok je napolju pandemija i borba za ljudska prava u Americi. I na sve to, igraci ce ostaviti svoje porodice za sobom dok se sve ovo dešava. Nece biti lako"
Slicno razmišlja i aktuelni (još uvek) MVP Janis Adetokumbo. "Puno ljudi prica o toj zvezdici pored titule, ali ja zaista mislim da ce osvajanje ove titule biti izuzetno težak zadatak. Okolnosti u kojima se nalazimo su jako, jako teške", izjavio je za ESPN grcki reprezentativac. Njegov stav deli i njegov trener u Milvokiju Majk Budenholzer. "Ovogodišnja titula bice 'teža' i vrednija od svih ostalih", tvrdi Budenholzer.
Ako su prve utakmice odigrane u prethodnih nekoliko dana ikakav nagoveštaj, cini se da nas ocekuje zaista paklena završnica. Milvoki je u prvom mecu nastavka tesno savladao Boston, nakon nekoliko upitnih sudijskih odluka u poslednjim minutima. Lejkersi su savladali Kliperse u gradskom derbiju, a zatim poklekli pred raspevanim Torontom, u cijem je napadu lopta kružila tako glatko da smo se svi podsetili na Sparse iz najboljih dana. Klipersi su se oporavili istresanjem po Nju Orleansu – koji je sa dva poraza sve dalje od borbe za "repesaž" i osmo mesto. Hjuston i Dalas su zajedno postigli trista poena, a Majami i Oklahoma pokazali zašto ama baš niko ne želi da ih sretne u svojoj polovini plej-of "kostura".
Tako da, mislim da je sasvim korektna sugestija da zvezdice i planove o njima ostavite po strani. Da se, kao što je to kolega Ivan Ognjanovic sugerisao u poslednjem podkastu "Šesta licna", liga raspustila u potpunosti i organizovala neki NCAA-oliki turnir sa "fajnal forom", pa da ovako nešto i razmotrimo. Ali ne. Skracena sezona za par meceva – tome cemo progledati kroz prste, ionako se ne bi mnogo šta promenilo da odigraju "punih 82". Ali mi ovde pricamo o celovitoj verziji plej-ofa, bez domace publike, bez ovih ili onih eksternih faktora koji mogu da zasmetaju. Samo košarka, u njenoj cistoj, destilovanoj formi.
Ili da vam ovo sve složim na najprostoji moguci nacin – batalite zvezdice, i gledajte u zvezde.
Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.