Tog leta je bilo malo onih koji su pretpostavljali da će podmlađena ekipa Željka Obradovića napraviti nešto veliko. A ona je postala prvak sveta.
Tu zlatnu generaciju nekako uvek posmatramo kao onu "između" Atine 1995. i Indijanapolisa 2002.
Bio je to tim koji nije imao previše dodirnih tačaka sa ekipom koja je uzela zlato posle sankcija, a onda i srebro u Atlanti. Bio je to tim koji smo voleli, iako nismo verovali da bez niza asova može da uradi isto što i njegovi prethodnici '95, '96 i '97...
Kako smo samo pogrešili!
"Na Svetsko prvenstvo nas je ispratila samo jedna TV ekipa i dva ili tri novinara", rekao je Miroslav Mića Berić u MONDO Podcastu o tom uspehu, koji se dogodio pre tačno 22 godine.
Tog 9. avgusta u hali OAKA, izabranici Željka Obradovića, reprezentativci SR Jugoslavije, postali su šampioni sveta i još jednom pokazali naciji da su "plavi" koje smo toliko voleli zaista bili nešto posebno.
Vlade Divac i Žarko Paspalj nisu bili u sastavu ni 1997, kada je osvojeno drugo evropsko zlato, a Divac zbog "lokauta" nije ni mogao da nastupa, kao ni američki NBA igrači. Zoran Savić se već bio oprostio. Predrag Danilović je tog leta operisao skočni zglob. Aleksandar Đorđević stigao je na pripreme povređen i Obradović ga je poveo na turnir svestan da neće moći da ga koristi do nokaut faze.
Sa toliko promena u sastavu, SR Jugoslavija je otišla u Grčku u podmlađenom sastavu i bez prevelikih očekivanja nacije. Ali je ispisala istoriju...
"Obavili smo izvanredne pripreme. Bili smo spremni za četiri turnira", setio se Berić u "Šestoj ličnoj", dok je evocirao uspomene na čuveni "dril" kod Seada Krdžalića na Kopaoniku.
Tako puni snage, "plavi" su otvorili turnir pobedama u grupnoj fazi protiv Portorika (80:66), Rusije posle produžetka (82:74) i Japana (99:54).
Nakon toga usledila je druga grupna faza i trijumf protiv Kanade (95:55), pa opominjući poraz od Italijana (61:60) koji je bio shvaćen na pravi način.
Uostalom, dokaz naučene lekcije bila je i pobeda u poslednjem kolu protiv domaćina Grčke (70:56), stare "mušterije" te generacije...
A, onda je počelo ono pravo.
Četvrtfinalni rival bila je Argentina (70:62).
"Oni su bili nadolazeća sila. Igrali su Espil, Skonokini, Oberto, Volkoviski... Gubili smo sedam ili devet poena razlike, a u drugom poluvremenu dao sam svih 11 poena, tri trojke, jednu o tablu. Đorđević je ušao sa klupe (dao sedam uzastopnih poena za izjednačenje, prim, novin) i pružio ogroman doprinos", rekao je o toj utakmici Berić, jedan od heroja velike pobede - 70:62
Potom su u polufinalu na drugoj strani stajali Grci. Tačnije, stajali su i na drugoj strani terena, a i svuda oko terena. Bilo ih je čak 15.000 u legendarnoj hali OAKA, ali je naš tim i na "minus 12" (36:48) sačuvao mir, pa odličnom odbranom i ofanzivnom rolom sjajnog tandema Bodiroga (31 poen!) – Rebrača (20) prelomio meč - 78:73.
U legendarnom finalu na suprotnoj strani su stajali Rusi, koji su u polufinalu eliminisali Amerikance. Bila je to noć Željka Rebrače za pamćenje. I dalje je nezaboravna sekvenca u kojoj Milenko Topić promašuje slobodno bacanje, Rebrača hvata ofanzivni skok, pogađa između četvorice Rusa, a onda na drugoj strani snažno "poklapa" Mihajlova i prelama meč u našu korist - 64:62.
"Rusi su igrali specifičnu košarku, sa 'osmicama', pa zbog toga moraš da izlaziš. Kao što Golden Stejt igra. Bili smo neviđeno spremni i svi smo igrali odbranu. Ne znam da li su se jedan ili dvojica provlačili u odbrani, možda Sale Đorđević i Bodiroga, ali imali su kredit za to. Svi ostali su je igrali. Kako je samo igrao Sale Obradović? To je bilo strašno...", rekao je Rebrača, takođe gostujući u MONDO Podcastu.
"Rusi vode, odu na 10 razlike, mi smanjimo na šest, ali ne možeš da 'prelomiš'. Sećam se da sam seo na klupu, setio se Kopaonika i svega što sam prošao, pa sam pomislio: 'Da li je moguće da će sa ovom košarkom da nas dobiju?! Da li je to moguće?!", i danas pamti legendarni srpski centar.
Kada se seti tog uspeha i zlata te generacije, Rebrača, koji je bio nesuđeni MVP tog turnira (nagrada je otišla Bodirogi, koji je takođe blistao), pamti ogroman doprinos čitavog tima tom uspehu.
"Ljudi pamte poslednje trenutke i slavlja, ali ispred toga ima mnogo rada. Momci kao što su Vlado Šćepanović, Sale Obradović, Mića Berić, Tomašević... Neviđeno smo trenirali. Bulatović i Drobnjak su bili tu, bili su ti treninzi neviđeno jaki. Milenko Topić je u tom porazu protiv Italije promašio šut, ali je to bio dobar poraz, da se pregrupišemo i da izvučemo pouke za ono što dolazi", rekao je bivši košarkaš, kome današnji dan sigurno budi posebne emocije.
Uostalom, kao i svima koji su tog dana 1998. navijali za taj moćan, plavi tim.
Poslušajte još jednom gostovanje atinskog heroja Željka Rebrače u MONDO Podcastu "Šesta lična".
Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.