Majkl Džordan je bio najveći košarkaš svih vremena, verovatno najveći sportista svih vremena, ali i saigrač kraj koga je bilo veoma teško raditi.
Dokumentarni serijal "The Last Dance" otkrio je minulog proleća svedočenja njegovih saigrača, koji su svakodnevno morali da rade sa veoma strogim liderom. Džordanov način je neretko prelazio granicu sportskog, pa i pristojnog ponašanja.
Na Skotija Pipena se ljutio kada je 1997. odložio operaciju i ostavio ga da sam "vuče" ekipu na početku poslednje sezone, 1997/98. Toniju Kukoču je otežavao prve godine u NBA ligi stavljajući ga pod ogroman pritisak jer je bio "čovek Džerija Krausa", generalnog menadžera koji ga je doveo i koga ni Džordan ni Pipen nisu mogli da podnesu.
Bilo je teško i drugima. Centru Luku Longliju je svesno bacao lopte koje nije mogao da uhvati da bi ga kritikovao, sve dok ga nekako nisu ubedili da će snažni Australijanac biti koristan timu. Ali niko od njih nije doživeo sa "Em-Džejom" ono što je legendarni šuter Stiv Ker. I niko mu se nije tako suprotstavio.
S obzirom na to da je došao u ekipu 1993, kada je Džordan otišao u prvu penziju, petostruki NBA šampion kao igrač i trostruki kao trener nije upoznao Majkla sve do njegovog povratka 1995. A kada ga je upoznao, morao je da se pesnicama izbori za Majklovo poštovanje.
U toku priprema za sezonu 1996/97, Fil Džekson je ranije napustio jedan trening i otišao u kancelariju da telefonira. Stvari su od tog trenutka izmakle kontroli, a Džordan je u igri "pet na pet" bio izuzetno agresivan i uobičajeno priljčiv. Čuvao ga je upravo Ker.
"Zaista mi se bilo smučilo od svega što je pričao i kako je igrao. Njegov tim je konstantno pravio faulove i svaki put je Majkl bio u pitanju, ali pomoćni treneri su sudili u toj utakmici i nisu hteli da mu sviraju prekršaj. On je pričao i ja sam počeo da mu odgovaram"
Tuča je izbila kada je Ker imao loptu.
"Čuvao je me je i koristio sam levu ruku da ga sklonim. Udario sam ga laktom ili tako nekako da bih ga udaljio, a on je nastavio da priča... Utrčao sam potom u reket i udario mi je podlakticom. Uzvratio sam mu i tada je praktično krenuo na mene. Što bi rekao Džad Bušler (njihov tadašnji saigrač), bilo je to kao da me je napao dinosaurus. Nisam imao šanse. Bilo je to ludilo. Vrištali smo jedan na drugog. Bogu hvala što su svi saigrači uskočili i razdvojili nas. Završio sam sa masnicom na oku i očigledno je bilo da me je udario, iako se ne sećam tog trenutka", rekao je Ker u intervjuu za Džordanovu biografiju "The Life".
Bila je to prva Kerova tuča u životu, ali i jedini način da Džordanu jasno povuče liniju dokle sme da ide kada je on na drugoj strani.
Čim je došao kući, dočekala ga je poruka na telefonskoj sekretarici. Bio je to Majkl.
"Izvinio mi se i bilo je to čudno, jer je od tog trenutka naš odnos bio sjajan. Nekoliko dana posle toga je bilo malo neobično zbog svega što se dogodilo, ali jasno je bilo da me je od tada prihvatio", rekao je šuter koji je imao jako bitnu ulogu u osvajanju titula 1996, 1997. i 1998.
U danima, mesecima i godinama posle incidenta, Majkl mu je verovao. U finalnoj seriji protiv Jute 1997. toliko mu je verovao da mu je dodao loptu da postigne legendarni koš za titulu. To je do danas poslednja titula koju je Čikago osvojio u svom Junajted centru.
A završni pečat na nju je stavio Stiv Ker.
Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.