Posle sedam meseci čekanja, ABA liga će konačno početi ovog petka. Čitajte u najavi kolumniste MONDA Miloša Jovanovića šta i ko nas čeka na parketu. Ipak smo se svi uželeli domaće košarke!
Zateknete li se ponekad na nekoj zabavi gde vam je sve po volji od prvog momenta, i gde celo vece ide potaman, ali opet, nekako, fali neka varnica i nešto što bi baš, baš, baš leglo? Znate vec kakva je situacija, super je muzika, super je hrana, super je društvo, medutim sve je nekako šupljikavo, a ništa ne ukazuje šta bi to baš moglo da bude. Sve dok tamo negde, oko 3 ujutru, neko ne podvikne "daj Corbu!" (zamenite za šta vec treba, meni se nekako uvek potrefi Corba, takav život), onda neko drugi nade neku kas...neki MP3, i cas posla nas petnajs’ se deremo "ja živim, na slepom koloseku, prošli su, svi moji vozovi". I onda stvari više i nisu toliko šuplje.
E pa, tako nekako meni prode ovo košarkaško leto ove proklete dve’iljadedvajes’te. Od avgusta naovamo, svaki bogovetni dan smo gledali stvarno vrhunsku košarku. "Redovne" utakmice u mehuru su prštale, plej-of nam je doneo neverovatnog Luku, cudesne obracuna Donovana Micela i Džamala Mareja, mocni Majami koji je pregazio Janisove "Jelene", simultanku Nikole Jokica protiv Klipersa, uzastopne povratke iz dubokih kanala – ukratko, da uporedim sa situacijom iz prvog pasusa, bilo je to kao da sam celo vece u dobrome društvu grickao škampe, pio neki trapist, dok mi na uvce svira tonski zapis sa koncerta Black Sabbatha iz neke studentske hale u Birmingemu cirka 1970., da bi posle prešli na rane radove Morbid Angela, biftek rolnice i kalifornijski kraft pilsner.
Ali, sve vreme, uprkos ugodaju "na nivou" što bi rekao herr Pavlovic, ja imam osecaj da mi nešto uporno nedostaje. I nedostajalo je sve do subote 26. septembra, kada je neko na radnom sastanku-sleš-skupštini ABA lige, verovatno više pošteno namrgoden od onoliko gurmanluka i finih melodija, izneo oval cevapa, grubo nasekao luka, pustio "Pokvarenu Maštu i Prljave Strasti" i rekao, gospodo, igramo, pa nek ide sve u davola. Kada su u tom momentu Rajko, Bog da mu dušu prosti, i Bajaga uštekali gitare u pojacala, a još uvek mladi Borisav zarežao SRE-CAN-PUT! u jednom od svojih legendarnih ispracaja bivših ljubavi, meni je bukvalno svanulo.
Ne mogu, sad iskreno, reci da sam u dubini duše verovao da se ABA liga nece odigrati. Performans koji traje nekoliko meseci unatrag više me je podsetio na onaj "bojkot" koji su NBA zvezde priredile u Orlandu – frka, frka, necemo, a u stvari svi ipak hocemo. Svakako pritom verujem da je situacija mnogo kompleksnija u ovom našem balkanskom slucaju (pa opet, kada nije?), i bilo je tu nekih i oštrih reci, i stavova, i svakakih razmena.
Na kraju, medutim, ipak je preovladala želja da se takmicenje restartuje, pa je do dogovora nekako došlo na sveopšte odobravanje javnog mnjenja. Posle skoro sedam meseci pauze i celog leta ispunjenom neizvesnošcu, lopta ce ponovo udarati o parket širom regiona. Kako i pod kojim uslovima, to još uvek ne znamo – pandemija, kao što znate, i dalje nije odjavljena, a svaka zemlja koja šalje ucesnike i dalje ima nekakve protokole ulaska, boravka, i cega sve vec ne.
Opet, ne može se sve odlagati do daljnjega, kako život, pa tako ni sport. Izuzmemo li NBA sad iz ove matematike, veliki broj evropskih takmicenja je vec poceo. Španci, Italijani i Francuzi su u pogonu, krenuli su i Turci i Rusi, a bitno je ovde reci i da su nacionalna prvenstva regiona ušla u svoje tokove – KLS je završio prvo kolo u trenutku pisanja ove kolumne, a kako vidim i Hrvati i Slovenci su otpoceli sa košarkom. Želje, dakle, ima, legalna strana je rešena, tako da je vreme da najbolji klubovi bivše Jugoslavije ponovo ukrste koplja i u dogledno vreme reše ko je šef Jadrana. Pa da vidimo, dakle, koga cemo to sa bezbedne socijalne distance gledati na ABA parketima ove godine.
Pre svega, neke servisne informacije. Zbog poznatih razloga, liga je ove sezone "jaca" za dve ekipe – niko nije ispao (cime je Zadar i zvanicno ušao u "Olimpija" kategoriju vecnih ABA-ligaša jacih i od sudbine), a u elitni rang došli su Borac iz Cacka i Split. Neizvestan je dosta dugo bio status Primorske iz Kopra, koja je još lani morala da raspusti veci deo sastava zbog finansijskih problema. Oni su pre svega dve nedelje izgleda i zvanicno odustali, da bi ubrzo stigao demanti (ali ne pre nego što se skopljanski MZT ponadao da ce uci). Zvanicno su i dalje u protokolu, dokle ce to potrajati, videcemo. Šampion i dalje ima labavu garanciju da ce dogodine igrati Evroligu, poslednji ispada, a pretposlednji igra baraž sa ekipom iz popularne "Dvabe". Doticna ove sezone ima takode cetrnaest klubova (srpski predstavnici su Sloboda Užice, Zlatibor i zemunska Mladost), ali o njima možda nekom drugom prilikom. Danas se bavimo elitnim rangom.
Pocnimo, dakle, od Primorske, jer za njih je neizvesno ko ce i kako igrati. Zvanican sajt u datom trenutku im prijavljuje tek šest igraca na rosteru, od kojih su nešto zvucnija imena americki bek Sterling Gibs (koji je i dalje pod znakom pitanja zbog nekih neisplacenih dugova od prošle sezone) i šuter Luka Voncina, ujedno i kapiten. Glasine kolaju da su novi clanovi i centar Bojan Radulovic, svingmen Erjon Kastrati koji je dugo nastupao za Krku i Olimpiju, kao i perspektivni krilni centar Jurij Macura koji bi došao kao pozajmljen igrac iz Baskonije. Fraza "sa štapa i kanapa" nije baš predaleko od istine u slucaju Koprana, ali tako je pocela i prošla sezona, pa ko garantuje da i ove ne naprave iznenadenje. Pred trenerom Andrejom Žakeljom je svakako veliki zadatak da Primorsku zadrži u prvoj ligi.
Dva velika imena nam dolaze iz druge lige – Borac Cacak i Split, u neka bolja vremena za njih znan i kao Jugoplastika/Pop 84. Borac je pod vodstvom "Maline" Marinovica u prethodnoj sezoni bio apsolutno dominantan kako u KLS-u, tako i u "Dvabi" – za prvu ligu pojacali su se americkim bekom Derikom Torntonom, a obnovili su ugovore sa Brajsom Džonsom i Radovanom Ðokovicem, igracima koji su bili kljucni u prošlosezonskim pohodima. U boljim epidemiološkim uslovima, mnogo bi timova zaziralo od odlaska na Moravu – bez navijaca, bice to nešto teži zadatak.
Što se Splicana tice, oni su napravili dobar posao dovodenjem Ilije Ðokovica iz FMP-a, plejmejkera sa odredenim reprezentativnim iskustvom kome je namenjena velika uloga u napadu "žutih". Marko Arapovic je bio videno pojacanje na krilnoj poziciji ali je tu nešto "zapelo" u poslednjem minutu, pa je umesto njega uskocio Marko Lukovic da potpomogne. Bivši selektor hrvatske reprezentacije Ivica Skelin je vec dugo u klubu i ima dovoljno iskustva, i bice interesantno videti kako ce se njegov sastav, sa besmrtnim kapitenom Mateom Kedžom, snaci medu elitom. I za njih važi isto što i za Cacane – publika ce im nedostajati.
Zadar je jedva preživeo minulu sezonu, u kojoj je vec bio viden za ispadanje. Ovaj put, cini se da ce Zadrani nešto bolje stajati u borbi za opstanak. Darko Planinic i Džastin Karter su solidna pojacanja, pogotovo ovaj potonji ako prikaže igre od pre pet godina kada je nastupao za Galatasaraj u Evroligi, ali i obuzda temperament koji je u prošlosti umeo da ga košta. Planinic i Aleksandar Bursac (ex-FMP) ce zameniti veterana Ivu Ivanova i Stefana Fundica na centarskim pozicijama – novi trener je aktuelni selektor Hrvatske Veljko Mršic. Predvidam im nešto lakšu sezonu nego prethodnih par.
Sa Cibonom i Krkom covek baš nikad nije previše nacisto. Svaka sezona pocne "problematicno", pa se onda negde vežu neke pobede i dode do preživljavanja. Cibona je, opet, vec duže vreme u teškoj poziciji – ponovo je zamenjeno pola sastava, i ponovo ne znamo šta da ocekujemo od ovoga što je ostalo tj. došlo. Roko Prkacin ce imati priliku da potvrdi potencijal, a iskustvo je dodato u vidu americkog plejmejkera Ronalda Mura (deset godina evropskog staža) i nekadašnjeg košarkaša Zadra Kristijana Krajine. Verujem da ce u klubu svi biti zadovoljni sa nekom "donjom sredinom" tabele, mada možda i prigusti u nekom trenutku.
Slicno stanje stvari je i u Novom Mestu. I tamo se iz godine u godinu preživljava, ali opet, mnogi su ostavili kosti u hali (heh) "Leon Štukelj", i zna se da je ovo jedan od "jacih" domacih terena u ovoj ligi. Krka je doslovce renovirala ceo sastav – otišli su izmedu ostalih Glen Kozi, Marko Jošilo, Jure Balažic, ostao je Luka Lapornik, a došli Nejc Baric i Jan Kosi iz Primorske, bivši Partizanovac Adin Vrabac, srpski centri Milan Milovanovic i Vasilije Vucetic...možda najzvucnije pojacanje je hrvatski veteran Rok Stipcevic, jedan dosta jak štih za ove uslove. Mislim da ce i oni, kao i Zadrani, na lakši nacin doci do opstanka.
Iz zlatne sredine ce svoje šanse vrebati Mega, FMP i Igokea. Mega je gotovo celu prošlu sezonu plesala na ivici žileta, i nije uopšte izvesno kako bi se sve završilo da se nije desio prekid. Dejan Milojevic, legendarni trener kluba, je digao sidro i nastavice karijeru u Americi – njega je nasledio nekadašnji prvi trener Partizana Vlada Jovanovic, koji takode ima jaku reputaciju u radu sa mladim igracima. A kako Mega uglavnom ima takav profil košarkaša u redovima, verujem da ce se odlicno snaci...u shodu sa svojom tradicijom Mega je opet promešala špil, i videcemo puno novih imena. Najzanimljiviji su svakako mladi reprezentativac Srbije Filip Petrušev, kao i visoko cenjeni Francuz Malkolm Kazalon. Tu je i provereni veteran Milenko Tepic, koji se nakon pet godina Grcke i Italije vraca u Srbiju. Kako god okrenemo, u Megi nikad nece biti dosadno, a cenim da su izvukli pouke iz prošlosezonske drame.
U Železniku, slicno kao i prethodnih sezona. Najbolji "pitomci" su otišli na Mali Kalemegdan, a ostali ce se potruditi da održe sredinu tabele. Ipak, može se oceniti da ce ovaj put to biti nešto teži zadatak, jer je otišla doslovce okosnica tima – pre svega ovde mislim na Ðokovica, Duopa Rita, Stefana Pota i Aleksu Radanova. Stigao je veteran Sava Lešic, stariji od brace Jaramaz (Nemanja), tu je opet i Nemanja Nenadic...hoce li to biti dosta uz starosedeoce Filipa Covica, Okbena Ulubaja, Stefana Ðordevica, Radoša Šešliju i druge, videcemo.
Da su "Igosi" poceli sezonu pre dva meseca, bila bi to ekipa kojoj ne bi mogli osporiti kandidaturu za plej-of. Ovako, videli smo jedno klasicno laktaško leto gde su neke krupne ribe otišle i pre nego što su im naštampali dres, a pre svih ovde mislim na Dragana Apica koji se posle kafe u Banjaluci zaputio ka Podgorici. Ipak, ne možemo reci da se radi o lošoj ekipi, što smo i videli u kvalifikacijama za FIBA Ligu Šampiona koje su se završile uspešno. Trener Dragan Bajic je velemajstor u izvlacenju maksimuma iz svojih igraca – ocekujem dobre partije od pre svega Nikole Jovanovica i Stefana Fundica, koje ce podržati iskusni Amerikanci Džeki Karmajkl i Tej Voler (ex-Mornar).
/Za nastavak teksta kliknite na strelicu/
Stižemo sada i do gornjeg doma, gde se konkurencija nešto pojacala. Mornar iz Bara vec dugo vremena pravi ekipu za vrhunske domete, a sada su i napravili jedan korak dalje zadržavanjem bitnih šrafova (pre svega mislim na Džejkoba Pulena i Dereka Nidama). Keni Gabrijel je zvucno pojacanje mada je pitanje koliko on može u ovoj fazi karijere, više intrigira dolazak Tejlora Smita, krilnog centra koji je visok ni dva metra, ali važi za dominantnog blokera – zamislite samo tu zaštitu obruca gde se smenjuju Uroš Lukovic i on. Nade li Mihajlo Pavicevic nacina da svako tu dobije svoju željenu potrošnju lopte, Mornar ce biti potencijalno jako opasna ekipa.
I Cedevita Olimpija ulazi u sezonu sa visokim ambicijama. Uprkos atraktivnim ponudama Jaka Blažic, jedan od najboljih "cedolimpijaca" prošle sezone, rešio je da produži ugovor, što je vec samo po sebi pojacanje. Kodi Milera-Mekintajera zamenice Megin košgeter Kendrik Peri, a tim je brzo reagovao na povredu Mangoka Matjanga dovodenjem iskusnog Džeroda Džonsa. Iz madridskog Reala stiže talentovani Dan Dušcak, koji ce zajedno uz ABA-doajena Roka Lenija Ukica (kome je nemalo Splicana zamerilo što se opredelio za Ljubljanu umesto rodnog mesta) tražiti dopunske minute na plejmejkerskoj poziciji. Jurica Golemac ima zadatak da ovu ekipu plasira u plej-of, što nece biti lako ako uzmemo u obzir da i Mornar i Buducnost imaju slicne stavke na svom dnevnom redu.
Buducnost na papiru takode deluje jace nego prošle sezone. Slabiji su za Hasana Martina, koji je naplatio dobre partije ugovorom u Olimpijakosu, kao i za Skota Bamforta, ali za Šonom Kilpatrikom i Martinšom Mejeršom ce se jako malo suza proliti u prestonici Crne Gore. Zadržan je odlicni Džastin Kobs, a pridodati su Rašad Von iz Igokee, kao i vec spominjani Apic i Melvin Ežim, te centar Vili Rid sa nemalim iskustvom iz kako NBA, tako i razvojne lige u kojoj je ostavio traga kao jak defanzivac. Cini se da trener Petar Mijovic ima jasnu ideju kako želi da se ovaj tim razvija, a stabilnost je nakon par roler-koster godina kljuc. I Podgoricani ce, kao i mnogi drugi, cekati epidemiološki razvoj situacije jer jasno je da "Moraca" nije ni upola onako strašna kad navija samo pomocno osoblje.
Stigosmo, tako, metodom eliminacije i do beogradskih "vecitih". Partizan ima vrelo leto za sobom, tokom kojeg je ostao bez prvog trenera Andree Trinkijerija. Cinilo se u tom trenutku da ce za njim krenuti i egzodus, ali se on nije desio – crno-bele je od bitnijeg personala napustio samo Kori Volden, dok je ostatak (Reding, Mekadu itd.) ionako bio viden za rastanak (mada opet, malo je i zacudio nacin na koji se Partizan zahvalio Stefanu Bircevicu). Nastavljac Andreine vizije bice njegov pomocnik Vlado Šcepanovic, legenda SRJ košarke, koji se odmah profilisao kao neko ko insistira na jakoj odbrani. O Partizanu smo temeljnije pricali u podkastu od pre desetak dana, ali ovako ukratko dodajmo još i da su najbitnija pojacanja Kodi Miler-Mekintajer, Nemanja Dangubic i Erik Mika, kao i da su boravak produžili Markus Pejdž, Rade Zagorac, Nemanja Gordic i talentovani Uroš Trifunovic. Ako "Japanac" brzo usmeri svoje igrace u pravom smeru, ovo ce biti jedan izuzetno solidan, izbalansiran tim sa pretenzijama na titulu.
Ostaje, dakle, da se spomene Crvena Zvezda. Pandemijski prekid je nekim timovima odmogao (pre svih Partizanu), a nekima pomogao, i crveno-beli su definitivno u ovoj drugoj grupi. Jako cudna sezona je za poslednjim jadranskim šampionom u kojoj su se izmenila tri trenera, sa uvek neprijatnom doselekcijom u koraku – ipak, recimo da je Dragan Šakota napravio kakav-takav red u ekipi i ostvario solidan evroligaški bilans, ali je stiglo da zaškripi bezmalo svako trecu utakmicu. Za novog trenera je doveden stari Zvezdaš Saša Obradovic, davnašnja želja uprave kluba, a sklopljen je sastav koji ce ne samo nositi breme favorita na Jadranu, vec ce probati i da se "pobije" za nešto više u Evropi. Kako ce Zvezda biti tema narednog podkasta koji izlazi u petak i o njima cemo kratko – gubici Lorenca Brauna, Bilija Berona i Kevina Pantera nadomešteni su dolaskom Džordana Lojda (koji je, sudeci po partijama sa priprema, više "Džordan" nego "Lojd"), Korija Voldena i Lengstona Hola, a skoro svi kljucni domaci igraci obnovili su ugovore. Vratio se i talisman kluba iz ere Dejana Radonjica Marko Simonovic, a ostalo je samo otvoreno pitanje u reketu (makar u prvih par nedelja) nakon prevremenog razlaza sa Lendrijem Nokom, jer je novopristigli Emanuel Teri odmah otišao u KOVID-karantin. Za nešto više, ukljucite se u podkast u petak, a za sada ovoliko.
Ne bude li nekih dodatnih pomeranja, zavesa ce se podici u petak drugog oktobra u Železniku, gde FMP docekuje Primorsku. Partizan otvara sezonu kuci protiv Borca, dok Zvezda pocinje gostovanjem u Zagrebu. Šta ide dalje, ko to može prognozirati – takva je godina, i svi se nadamo najboljem. Medutim, definitivno je bitno da su se stvari pomerile sa mrtve tacke i da ce najbolja domaca košarka ponovo uci u naše domove.
Tako da, daj Corbu majstore. NBA finale nek’ priceka...
Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.