Partizan je kalendarsku 2020. završio onako kako je igrao i celu ovu sezonu – "šizofreno", popularno rečeno. Prvo poluvreme je bilo baš teško i mučno za gledanje, da bi se u drugom tim probudio i "razbucao" Veneciju za manje od 10 minuta.
Videli smo, dakle, ono šta znamo: ti igrači znaju da igraju košarku. U čemu je onda problem sa rezultatima? Zašto je Partizan u ABA na 6/6, a njegovi navijači strepe bukvalno od svakog sledećeg protivnika? Da li je zaista "samo" samopouzdanje?
To je pitanje od "milion dolara" i treba da ga rešavaju oni koji su za to plaćeni. Ono što mi možemo da vam kažemo jeste da je situacija u Partizanu vanredna. Naravno, ne treba biti genije da se tako nešto zaključi, ali mi vam donosimo još jedan dokaz toj tvrdnji – neurađen intervju sa Novicom Veličkovićem.
Kapiten Partizana uvek je bio otvoren prema medijima, sa njima je bio kao i na terenu: nije bežao od teških pitanja, nezgodnih tema i uvek se suočavao sa njima. Sada se desilo nešto što nam je bilo teško zamisliti: odbio je razgovor.
Za njega nekarakteristično, a poruku koju nam je poslao (uz njegovu saglasnost) vam prenosimo u celini:
"Nije moj manir da izbegavam intervjue, znate da sam uvek tu, ali smatram da je sad trenutak kada treba da budem fokusiran samo na teren, na svoje saigrače i trenere. Biće vremena, pričaćemo, sada moram da se izvinim što bih ipak preskočio".
A kuda Veličković, tu i ostali igrači. Primetićete da iz Partizana nema novogodišnjih intervjua (osim možda nekog koji je urađen pre mesec dana), igrači se drže strogo fraza pred utakmice i onih za posle.
I razumljivo je da je tako, svesni su i oni, svesni su svi u klubu da su sramne partije kao što je ona protiv Krke apsolutno nedopustive u Partizanu. Ali, i da ne bi trebalo da se dešavaju, jer ovaj tim ima kvalitet, ali nema kontinuitet.
Možemo praviti analize o tome šta je doneo Sašo Filipovski i nagađati koliko će mu još trebati vremena da uklopi tim koji nije selektirao u svoj sistem, da nagađamo koja postava je dobitna (trojica niskih "bol hendlera"), ko koliko treba da igra (Tomas i Mozli bar po 30 minuta), da predlažemo pojačanja (izraziti "skorer", poželjno bek, zatim snažna četvorka ili dobar centar i, naravno, plej), da "teramo" pojedince ili kadriramo sportski sektor (to prepuštamo navijačima), ali činjenica je nepromenjiva:
Onaj ko zna šta treba uraditi u velikom profesionalnom košarkaškom klubu da bi doneo rezultate, ne piše za bilo koju publikaciju, već zarađuje mnogo više na funkciji u nekom klubu.
Jasno je da su svi alarmi u Partizanu odavno upaljeni, da su aktivirani planovi i "B" i "C", kao i da se grozničavo radi u sadašnjem prelaznom roku da probaju da se pokrpe rupe.
Što se tiče utakmice protiv Venecije, ne mogu se iz nje izvlačiti bilo kakvi zaključci. Imao je tim 10 dana da trenira, a onda je igrao maltene revijalnu utakmicu koju je "rešio" za jednu četvrtinu, a pritom odigrao bolno poluvreme, što može da znači svašta, a i ništa.
U nedelju Partizan igra protiv Splita i tu treba čekati reakciju, ili njeno odsustvo.
U svakom slučaju, navijačima Partizana nije lako, a vremena je sve manje...
Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.