Jako je malo košarkaša koji su imali veću petlju od njega. Magzi Bogz je pokazao da je visina samo mali deo košarkaša, a da mnogo veći deo čini upravo srce. Pročitajte njegov ekskluzivni razgovor za MONDO.
Postoji fraza da se otrov drži u malim bočicama. Ali u košarci postoji čovek čije srce ima samo ljubav. Veliko je kao Teksas, puno sunca kao Florida i zabavno kao Kalifornija. On je podstrek za sve klince koji nisu sigurni u sebe, koji misle da je određena visina potrebna da se uspe u košarci, i veliki dokaz da zapravo nije tako.
Ipak je mnogo toga do srca i kada hoćete da igrate NBA košarku sa 160 centimetara visine.
Kolumnista MONDA Vladimir Ćuk imao je ekskluzivnu priliku da razgovara sa legendarnim košarkašem koji nam je dokazao da ne postoji nemoguće - Tajronom "Magzijem" Bogzom (56).
Da, dobro ste pročitali. I oni koji su ga gledali devedesetih verovatno ne znaju da mu je pravo ime zapravo Tajron, iako ga je samo pokojna majka zvala tako.
"Moj Bože, niko me ne zove Tajron", iznenadio se na pitanje MONDA.
"Tako me je zvala samo mama, koja više nije među nama. Ja ne znam ni koliko ljudi zna da je moje pravo ime Tajron. To je potpuno ludo. Svuda gde idem, ljudi misle da mi je Magzi pravo ime. Nekad kažem da mi je ime Tajron, ali retko prihvate", dodao je legendarni plejmejker.
Magzi se čak svojoj sadašnjom supruzi, a tada devojci, predstavio kao Magzi. Ona ga i danas zove nadimkom, ne pravim imenom.
Tokom decenije i po krajem prošlog veka, ceo svet ga je upamtio kao organizatora igre atipične visine za košarku, ali i jako zavidne karijere, koju je u najvećoj meri proveo u dresu Šarlota (1988-1997).
Svojoj biografiji za film dodao je i titulu šampiona sveta sa reprezentacijom SAD, kao i nastupe za Vašington, Golden Stejt i Toronto, gde je 2001. i završio karijeru.
A sve je počelo u Danbar srednjoj školi, gde je predvodio ekipu koja je dve godine samo pobeđivala. Nije preterivanje, zaista niko nije uspeo da ih dobije čak dve sezone, a Magzi nam je otkrio da je razlog tome specifičan metod treninga - "Brick house" ("Kuća od cigala").
"Trener nas je terao da trenirao sa ciglama i džakovima sa peskom. Nismo imali previše tegova, a on je imao veliko iskustvo treniranja u okviru američkog fudbala. I onda bi nas terao da nosimo te cigle, pa ako bi nekome ispala cigla, zbog umora, koncetracije, bilo čega, išli bismo iz početka", rekao nam je on.
Ta Magzijeva ekipa postala je poznata po tome što su apsolutno svi stigli do stipendije elitnih (D1) univerziteta. To je jedini put kada se tako nešto desilo. Postojale su i ranije srednjoškolske senzacije, ali to je bio prvi put da je čitav tim bio senzacija.
Prvi među njima, osim Magzija, bio je Redži Luis, koji će kasnije umreti od posledica srčanog problema, igrajući tada za Boston Seltikse, koji su ga izabrali na draftu samo godinu dana posle tragedije Lena Bajasa. Magzi smatra da je Luis u tim godinama bio na nivou Majkla Džordana.
"Redži Luis je bio sve u jednom, znao je da igra odbranu, da igra napad, da napada jako koš. Bio je talenat u rangu Majkla Džordana. Ko je danas sličan igrač Redžiju Luisu? Rekao bih da je to Džejlen Braun, koji isto igra za Boston. To je taj kalibar igrača. Redži je imao bolje razumevanje igre. Njega bih stavio kao nekoga ko je najbliži Redžiju", rekao je Magzi dok "vraća film" na svoje saigrače iz detinjstva.
Bilo je tu još nekoliko igrača koji su napravili karijere (Redži Vilijams, Dejvid Vingejt), a Magzi je posle četiri godine na Vejk Forestu (koledžu Tima Dankana, Krisa Pola) izašao na NBA draft 1987. i bio odabran kao 12. "pik". Otišao je u Vašington, gde je igrao sa zaista čuvenim igračima - moćnim Mozesom Melounom, kao i sa najvišim afričkim košarkašem, Manute Bolom, koji je otac sadašnjeg saigrača Nikole Jokića, Bola Bola.
Posle samo jedne sezone preselio se u tim gde su ga svi zapamtili - Šarlot Hornetse.
Tamo se od starta "ukapirao" sa Delom Karijem, ocem Stefa Karija, koji isprva nije kapirao šta Magzi želi od njega. Nakon par razgovora, Del je shvatio da je dovoljno da pronađe slobodno mesto na terenu, a Magzi će ga videti, dodati mu leptu i njegovo je samo da pocepa mrežicu.
Tako je i bilo.
"Kada bih mu slao pasove (ka Del Kariju), počeo bi da dribla pre šuta. Onda sam mu rekao da ne treba da spušta loptu uopšte i da ću tako imati mnogo više asistencija. A što se tiče njegovog sina Stefa Karija, on je mnogo više od toga. Del je više tip igrača koji igraju u sistemu 'uhvati i šutiraj', dok je Stef igrač koji zna jako dobro šta da radi sa loptom, kao i bez nje. Mnogo se kreće, zadaje mnogo problema rivalu. Neverovatan igrač", izjavio je Magzi.
Ti Hornetsi su bili omiljeni tim mnogih ljubitelja NBA lige, a postajali su još jači kada je 1991. došao Leri Džonson kao prvi "pik" drafta, posle njega i Alonzo Morning 1992. kao drugi "pik"... Morning je potom otišao u Majami u zamenu za Glena Rajsa, smrtonosnog šutera koga se odlično sećamo i iz ere u kojoj je jedan od lidera tima bio i Vlade Divac.
Ovako Magzi pamti srpskog asa iz Prijepolja, s kim je igrao u sezoni 1996/97.
"Volim Vlade Divca. Vlade je bio jedan od najboljih visokih igrača koji su imali veštinu. Obično bi svi igrali leđima ka košu, ali je on jedan od prvih koji je slao pasove i činio saigrače boljim. Zaista smo uživali igrajući zajedno", rekao je Magzi.
Magzi je nažalost kratko igrao sa Divcem, jer je 1998. završio na zapadu lige, u Voriorsima. gde se tada nije znalo ko pije, a ko plaća. To jest, ispostavilo se da Latrel Sprivel pije i plaća, ali i da je nezgodan kada “popije” tj kada se razbesni. Poznat po prgavosti, nasrnuo je na trenera Karlesima, koga je davio naočigled saigrača, između ostalog i Magzija.
To su ipak neke manje prijatne teme za razgovor sa legendom lige, koga su ovdašnji ljubitelji košarke upamtili i kao saigrača paklenog tandema Toronta Vins Karter - Trejsi Mekgrejdi, ali i kao čuvara Dražena Petrovića na Svetskom prvenstvu 1986.
Evociranje uspomena na njegovu karijeru sigurno će prijati svima koji su voleli NBA i koji vole najbolju košarku i ovih dana, kada će u nedelju moći da gledaju utakmicu Magzijevog i Divčevog bivšeg tima u potencijalno veoma zanimljivoj utakmici:
Šarlot Hornets - Finiks Sans, u nedelju od 19 časova na TV Arena sport 1.
Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.